Марко 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1Ын зилеле ачеля, фииндкэ се стрынсесе дин ноу мулт нород ши н-авя че мынка, Исус а кемат пе ученичий Сэй ши ле-а зис:
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2„Мь-е милэ де нородул ачеста, кэч ятэ кэ де трей зиле стау лынгэ Мине ши н-ау че мынка.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3Дакэ ле вой да друмул акасэ флэмынзь, ау сэ лешине де фоаме пе друм, фииндкэ уний дин ей ау венит де департе.”
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4Ученичий Й-ау рэспунс: „Кум ар путя чинева сэ сатуре ку пыне пе оамений ачештя аич, ынтр-ун лок пустиу?”
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5„Кыте пынь авець?” , й-а ынтребат Исус. „Шапте”, Й-ау рэспунс ей.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6Атунч а порунчит нородулуй сэ шадэ пе пэмынт, а луат челе шапте пынь ши, дупэ че а мулцумит луй Думнезеу, ле-а фрынт ши ле-а дат ученичилор Сэй ка сэ ле ымпартэ, ши ей ле-ау ымпэрцит нородулуй.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7Май авяу ши кыцьва пештишорь, ши Исус, дупэ че й-а бинекувынтат, а порунчит сэ-й ымпартэ ши пе ачея.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8Ау мынкат ши с-ау сэтурат; ши ау ридикат шапте кошнице плине ку рэмэшицеле де фиримитурь.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9Ерау апроапе патру мий де иншь. Ын урмэ, Исус ле-а дат друмул.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10Исус а интрат ындатэ ын корабие ку ученичий Сэй ши а венит ын пэрциле Далманутей.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11Фарисеий ау венит деодатэ ши ау ынчепут о чартэ де ворбе ку Исус. Ши, ка сэ-Л пунэ ла ынчеркаре, Й-ау черут ун семн дин чер.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12Исус а суспинат адынк ын духул Сэу ши а зис: „Пентру че чере нямул ачеста ун семн? Адевэрат вэ спун кэ нямулуй ачестуя ну и се ва да делок ун семн.”
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13Апой й-а лэсат ши а интрат ярэшь ын корабие, ка сэ трякэ де чялалтэ парте.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14Ученичий уйтасерэ сэ я пынь; ку ей, ын корабие, н-авяу декыт о пыне.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15Исус ле дэдя ын грижэ ши ле зичя: „Луаць сяма, сэ вэ пэзиць бине де алуатул фарисеилор ши де алуатул луй Ирод!”
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16Ученичий се гындяу ши зичяу ынтре ей: „Фииндкэ н-авем пынь.”
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17Исус а ынцелес лукрул ачеста ши ле-а зис: „Пентру че вэ гындиць кэ н-авець пынь? Тотну причепець ши тот ну ынцелеӂець? Авець инима ымпетритэ?
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18Авець окь ши ну ведець? Авець урекь ши ну аузиць? Ши ну вэ адучець аминте делок?
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19Кындам фрынт челе чинч пынь ла чей чинч мий де бэрбаць, кыте кошурь плине ку фиримитурь аць ридикат?” „Доуэспрезече”, Й-ау рэспунс ей.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20„Ши кындам фрынт челе шапте пынь ла чей патру мий де бэрбаць, кыте кошнице плине ку фиримитурь аць ридикат?” „Шапте”, Й-ау рэспунс ей.
21И рече им: Како не разумете?
21Ши Ел ле-а зис: „Тот нуынцелеӂець?”
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22Ау венит ла Бетсаида; ау адус ла Исус ун орб ши Л-ау ругат сэ Се атингэ де ел.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23Исус а луат пе орб де мынэ ши л-а скос дин сат, апой й-а пус скуйпат пе окь, Шь-а пус мыниле песте ел ши л-а ынтребат: „Везь чева?”
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24Ел с-а уйтат ши а зис: „Вэд ниште оамень умблынд, дар ми се пар ка ниште копачь.”
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25Исус й-а пус дин ноу мыниле пе окь; й-а спус сэ се уйте цинтэ ши, кынд с-а уйтат, а фост тэмэдуит ши а вэзут тоате лукруриле деслушит.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26Атунч, Исус л-а тримис акасэ ши й-а зис: „Сэ ну интри ын сат ши ничсэ ну спуй куйва ын сат.”
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27Исус а плекат ку ученичий Сэй ын сателе Чезареий луй Филип. Пе друм ле-а пус урмэтоаря ынтребаре: „Чине зик оамений кэ сунт Еу?”
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28Ей Й-ау рэспунс: „Иоан Ботезэторул; алций: Илие; алций: Унул дин пророчь.”
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29„Дар вой” , й-а ынтребат Ел, „чине зичець кэ сунт Еу?” „Ту ешть Христосул!” Й-а рэспунс Петру.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
30Исус ле-а порунчит ку тэрие сэ ну спунэ нимэнуй лукрул ачеста деспре Ел.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31Атунч а ынчепут сэ-й ынвеце кэ Фиул омулуй требуе сэ пэтимяскэ мулт, сэ фие тэгэдуит де бэтрынь, де преоций чей май де сямэ ши де кэртурарь, сэ фие оморыт ши дупэ трей зиле сэ ынвие.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32Ле спуня лукруриле ачестя пе фацэ. Петру ынсэ Л-а луат деопарте ши а ынчепут сэ-Л мустре.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33Дар Исус С-а ынторс ши С-а уйтат ла ученичий Сэй, а мустрат пе Петру ши й-а зис: „Ынапоя Мя, Сатано! Фииндкэ ту ну те гындешть ла лукруриле луй Думнезеу, чи ла лукруриле оаменилор.”
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34Апой а кемат ла Ел нородул ымпреунэ ку ученичий Сэй ши ле-а зис: „Дакэ воеште чиневасэ винэ дупэ Мине, сэ се лепеде де сине ынсушь, сэ-шь я кручя ши сэ Мэ урмезе.
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35Кэч орьчинева вря сэ-шь скапе вяца, о ва перде, дар орьчине ышь ва перде вяца дин причина Мя ши дин причина Евангелией, о ва мынтуи.
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36Ши че фолосеште унуй ом сэ кыштиӂе тоатэ лумя, дакэ ышь перде суфлетул?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37Сау че ва да ун ом ын скимб пентру суфлетул сэу?
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38Пентру кэде орьчине сева рушина де Мине ши де кувинтеле Меле, ын ачест ням прякурвар ши пэкэтос, Се ва рушина ши Фиул омулуй, кынд ва вени ын слава Татэлуй Сэу ымпреунэ ку сфинций ынӂерь.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.