Марко 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1В те дни, когда собралось весьма много народа и нечего было им есть, Иисус, призвав учеников Своих, сказал им:
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2жаль Мне народа, что уже три дня находятся при Мне, и нечего им есть.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3Если не евшими отпущу их в домы их, ослабеют в дороге, ибо некоторые из них пришли издалека.
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4Ученики Его отвечали Ему: откуда мог бы кто взять здесь в пустыне хлебов, чтобы накормить их?
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5И спросил их: сколько у вас хлебов? Они сказали: семь.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6Тогда велел народу возлечь на землю; и, взяв семь хлебов и воздав благодарение, преломил и дал ученикам Своим, чтобы они раздали; и они раздали народу.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7Было у них и немного рыбок: благословив, Он велел раздать и их.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8И ели, и насытились; и набрали оставшихся кусков семь корзин.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9Евших же было около четырех тысяч. И отпустил их.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10И тотчас войдя в лодку с учениками Своими, прибыл в пределы Далмануфские.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11Вышли фарисеи, начали с Ним спорить и требовали от Него знамения с неба, искушая Его.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12И Он, глубоко вздохнув, сказал: для чего род сей требует знамения? Истинно говорю вам, не дастся роду сему знамение.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13И, оставив их, опять вошел в лодку и отправился на ту сторону.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14При сем ученики Его забыли взять хлебов и кроме одного хлеба не имели с собою в лодке.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15А Он заповедал им, говоря: смотрите, берегитесь закваски фарисейской и закваски Иродовой.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16И, рассуждая между собою, говорили: это значит, что хлебов нет у нас.
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17Иисус, уразумев, говорит им: что рассуждаете о том, что нет у вас хлебов? Еще ли не понимаете и не разумеете? Еще ли окаменено у вас сердце?
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18Имея очи, не видите? имея уши, не слышите? и не помните?
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19Когда Я пять хлебов преломил для пяти тысяч человек, сколько полных коробов набрали вы кусков? Говорят Ему: двенадцать.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20А когда семь для четырех тысяч, сколько корзин набрали вы оставшихся кусков. Сказали: семь.
21И рече им: Како не разумете?
21И сказал им: как же не разумеете?
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22Приходит в Вифсаиду; и приводят к Нему слепого и просят, чтобы прикоснулся к нему.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23Он, взяв слепого за руку, вывел его вон из селения и, плюнув ему на глаза, возложил на него руки и спросил его: видит ли что?
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24Он, взглянув, сказал: вижу проходящих людей, как деревья.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25Потом опять возложил руки на глаза ему и велел ему взглянуть. И он исцелел и стал видеть все ясно.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26И послал его домой, сказав: не заходи в селение и не рассказывай никому в селении.
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27И пошел Иисус с учениками Своими в селения Кесарии Филипповой. Дорогою Он спрашивал учеников Своих: за кого почитают Меня люди?
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28Они отвечали: за Иоанна Крестителя; другие же - за Илию; а иные - за одного из пророков.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29Он говорит им: а вы за кого почитаете Меня? Петр сказал Ему в ответ: Ты Христос.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
30И запретил им, чтобы никому не говорили о Нем.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31И начал учить их, что Сыну Человеческому много должно пострадать, быть отвержену старейшинами, первосвященниками и книжниками, и быть убиту, и в третий день воскреснуть.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32И говорил о сем открыто. Но Петр, отозвав Его, начал прекословить Ему.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33Он же, обратившись и взглянув на учеников Своих, воспретил Петру, сказав: отойди от Меня, сатана, потому что ты думаешь не о том, что Божие, но что человеческое.
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34И, подозвав народ с учениками Своими, сказал им: кто хочет идти за Мною, отвергнись себя, и возьми крест свой, и следуй за Мною.
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35Ибо кто хочет душу свою сберечь, тот потеряет ее, а кто потеряет душу свою ради Меня и Евангелия, тот сбережет ее.
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36Ибо какая польза человеку, если он приобретет весь мир, а душе своей повредит?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37Или какой выкуп даст человек за душу свою?
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38Ибо кто постыдится Меня и Моих слов в роде сем прелюбодейном и грешном, того постыдится и Сын Человеческий, когда приидет в славе Отца Своего со святыми Ангелами
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.