Марко
Chapter 14
Daničić–Karadžić Bible (…

Read in

Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)Judson Burmese Bible (1840)Chamorro: Gospels, Acts and PsalmsChinese Union Version, punctuated (Simplified)Chinese Union Version, punctuated (Traditional)Coptic New TestamentCoptic New Testament (Bohairic)Kralice Bible (1613)Testamenta Marra (Dieri New Testament)Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)Berean Standard BibleDouay-Rheims Bible, American Edition (1899)King James Version with ApocryphaWorld English BibleLondona Biblio (Esperanto, 1910)Louis Segond 1910Lutherbibel 1912Greek New Testament, word by word (STEPBible TAGNT)Greek New Testament: 1904 Patriarchal Text (Byzantine)Greek New Testament: Byzantine Text (Robinson–Pierpont 2018)Greek New Testament: Textus ReceptusSBL Greek New TestamentBaibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)Modern Hebrew BibleDiodati Bibbia 1885Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Korean Bible, 1910 (한국어 성경)Bible Mutal (Kosraean)Clementine Vulgate, 1598Baibal Olcim (Matupi Chin)Meriam Mir GospelsOld Persian Version (ترجمه قدیم)Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)Bíblia Portuguesa Mundial (Brazilian Portuguese)Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptSynodal Translation (Синодальный перевод)Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicReina-Valera 1909Biblia Takatifu (Swahili): New Testament portionsFreedom Bible (Thai)Tongan Bible, Revised West VersionKulish and Puluj Bible (1905)Vietnamese Bible (1923 translation)
vs Synodal Translatio…

Compare with

Smith–Van Dyck Arabic Bible (فان دايك)Brezhoneg (Breton Gospels, 1827)Judson Burmese Bible (1840)Chamorro: Gospels, Acts and PsalmsChinese Union Version, punctuated (Simplified)Chinese Union Version, punctuated (Traditional)Coptic New TestamentCoptic New Testament (Bohairic)Kralice Bible (1613)Testamenta Marra (Dieri New Testament)Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)Berean Standard BibleDouay-Rheims Bible, American Edition (1899)King James Version with ApocryphaWorld English BibleLondona Biblio (Esperanto, 1910)Louis Segond 1910Lutherbibel 1912Greek New Testament, word by word (STEPBible TAGNT)Greek New Testament: 1904 Patriarchal Text (Byzantine)Greek New Testament: Byzantine Text (Robinson–Pierpont 2018)Greek New Testament: Textus ReceptusSBL Greek New TestamentBaibala Hemolele (Hawaiian Bible, 1868 revision)Modern Hebrew BibleDiodati Bibbia 1885Freedom Bible (フリーダム・バイブル)Korean Bible, 1910 (한국어 성경)Bible Mutal (Kosraean)Clementine Vulgate, 1598Baibal Olcim (Matupi Chin)Meriam Mir GospelsOld Persian Version (ترجمه قدیم)Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)Bíblia Portuguesa Mundial (Brazilian Portuguese)Cornilescu Bible (1924), Cyrillic scriptSynodal Translation (Синодальный перевод)Reina-Valera 1909Biblia Takatifu (Swahili): New Testament portionsFreedom Bible (Thai)Tongan Bible, Revised West VersionKulish and Puluj Bible (1905)Vietnamese Bible (1923 translation)Stop comparing
Aa
Text size
Line width
Verse numbers
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
1Через два дня надлежало быть празднику Пасхи и опресноков. И искали первосвященники и книжники, как бы взять Его хитростью и убить;
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
2но говорили: только не в праздник, чтобы не произошло возмущения в народе.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
3И когда был Он в Вифании, в доме Симона прокаженного, и возлежал, - пришла женщина с алавастровым сосудом мира из нарда чистого, драгоценного и, разбив сосуд, возлила Ему на голову.
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
4Некоторые же вознегодовали и говорили между собою: к чему сия трата мира?
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
5Ибо можно было бы продать его более нежели за триста динариев и раздать нищим. И роптали на нее.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
6Но Иисус сказал: оставьте ее; что ее смущаете? Она доброе дело сделала для Меня.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
7Ибо нищих всегда имеете с собою и, когда захотите, можете им благотворить; а Меня не всегда имеете.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
8Она сделала, что могла: предварила помазать тело Мое к погребению.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
9Истинно говорю вам: где ни будет проповедано Евангелие сие в целом мире, сказано будет, в память ее, и о том, что она сделала.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
10И пошел Иуда Искариот, один из двенадцати, к первосвященникам, чтобы предать Его им.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
11Они же, услышав, обрадовались, и обещали дать ему сребренники. И он искал, как бы в удобное время предать Его.
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
12В первый день опресноков, когда заколали пасхального агнца, говорят Ему ученики Его: где хочешь есть пасху? мы пойдем и приготовим.
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
13И посылает двух из учеников Своих и говорит им: пойдите в город; и встретится вам человек, несущий кувшин воды; последуйте за ним
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14и куда он войдет, скажите хозяину дома того: Учитель говорит: где комната, в которой бы Мне есть пасху с учениками Моими?
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
15И он покажет вам горницу большую, устланную, готовую: там приготовьте нам.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
16И пошли ученики Его, и пришли в город, и нашли, как сказал им; и приготовили пасху.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
17Когда настал вечер, Он приходит с двенадцатью.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
18И, когда они возлежали и ели, Иисус сказал: истинно говорю вам, один из вас, ядущий со Мною, предаст Меня.
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
19Они опечалились и стали говорить Ему, один за другим: не я ли? и другой: не я ли?
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
20Он же сказал им в ответ: один из двенадцати, обмакивающий со Мною в блюдо.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
21Впрочем Сын Человеческий идет, как писано о Нем; но горе тому человеку, которым Сын Человеческий предается: лучше было бы тому человеку не родиться.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
22И когда они ели, Иисус, взяв хлеб, благословил, преломил, дал им и сказал: приимите, ядите; сие есть Тело Мое.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
23И, взяв чашу, благодарив, подал им: и пили из нее все.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
24И сказал им: сие есть Кровь Моя Нового Завета, за многих изливаемая.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
25Истинно говорю вам: Я уже не буду пить от плода виноградного до того дня, когда буду пить новое вино в Царствии Божием.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
26И, воспев, пошли на гору Елеонскую.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
27И говорит им Иисус: все вы соблазнитесь о Мне в эту ночь; ибо написано: поражу Пастыря, и рассеются овцы.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
28По воскресении же Моем, Я предваряю вас в Галилее.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
29Петр сказал Ему: если и все соблазнятся, но не я.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
30И говорит ему Иисус: истинно говорю тебе, что ты ныне, в эту ночь, прежде нежели дважды пропоет петух, трижды отречешься от Меня.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
31Но он еще с большим усилием говорил: хотя бы мне надлежало и умереть с Тобою, не отрекусь от Тебя. То же и все говорили.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
32Пришли в селение, называемое Гефсимания; и Он сказал ученикам Своим: посидите здесь, пока Я помолюсь.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
33И взял с Собою Петра, Иакова и Иоанна; и начал ужасаться и тосковать.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
34И сказал им: душа Моя скорбит смертельно; побудьте здесь и бодрствуйте.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
35И, отойдя немного, пал на землю и молился, чтобы, если возможно, миновал Его час сей;
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
36и говорил: Авва, Отче! все возможно Тебе; пронеси чашу сию мимо Меня; но не чего Я хочу, а чего Ты.
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
37Возвращается и находит их спящими, и говорит Петру: Симон! ты спишь? не мог ты бодрствовать один час?
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
38Бодрствуйте и молитесь, чтобы не впасть в искушение: дух бодр, плоть же немощна.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
39И, опять отойдя, молился, сказав то же слово.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
40И, возвратившись, опять нашел их спящими, ибо глаза у них отяжелели, и они не знали, что Ему отвечать.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
41И приходит в третий раз и говорит им: вы все еще спите и почиваете? Кончено, пришел час: вот, предается Сын Человеческий в руки грешников.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
42Встаньте, пойдем; вот, приблизился предающий Меня.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
43И тотчас, как Он еще говорил, приходит Иуда, один из двенадцати, и с ним множество народа с мечами и кольями, от первосвященников и книжников и старейшин.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
44Предающий же Его дал им знак, сказав: Кого я поцелую, Тот и есть, возьмите Его и ведите осторожно.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
45И, придя, тотчас подошел к Нему и говорит: Равви! Равви! и поцеловал Его.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
46А они возложили на Него руки свои и взяли Его.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
47Один же из стоявших тут извлек меч, ударил раба первосвященникова и отсек ему ухо.
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
48Тогда Иисус сказал им: как будто на разбойника вышли вы с мечами и кольями, чтобы взять Меня.
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
49Каждый день бывал Я с вами в храме и учил, и вы не брали Меня. Но да сбудутся Писания.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
50Тогда, оставив Его, все бежали.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
51Один юноша, завернувшись по нагому телу в покрывало, следовал за Ним; и воины схватили его.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
52Но он, оставив покрывало, нагой убежал от них.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
53И привели Иисуса к первосвященнику; и собрались к нему все первосвященники и старейшины и книжники.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
54Петр издали следовал за Ним, даже внутрь двора первосвященникова; и сидел со служителями, и грелся у огня.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
55Первосвященники же и весь синедрион искали свидетельства на Иисуса, чтобы предать Его смерти; и не находили.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
56Ибо многие лжесвидетельствовали на Него, но свидетельства сии не были достаточны.
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
57И некоторые, встав, лжесвидетельствовали против Него и говорили:
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
58мы слышали, как Он говорил: Я разрушу храм сей рукотворенный, и через три дня воздвигну другой, нерукотворенный.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
59Но и такое свидетельство их не было достаточно.
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
60Тогда первосвященник стал посреди и спросил Иисуса: что Ты ничего не отвечаешь? что они против Тебя свидетельствуют?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
61Но Он молчал и не отвечал ничего. Опять первосвященник спросил Его и сказал Ему: Ты ли Христос, Сын Благословенного?
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
62Иисус сказал: Я; и вы узрите Сына Человеческого, сидящего одесную силы и грядущего на облаках небесных.
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
63Тогда первосвященник, разодрав одежды свои, сказал: на что еще нам свидетелей?
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
64Вы слышали богохульство; как вам кажется? Они же все признали Его повинным смерти.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
65И некоторые начали плевать на Него и, закрывая Ему лице, ударять Его и говорить Ему: прореки. И слуги били Его по ланитам.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
66Когда Петр был на дворе внизу, пришла одна из служанок первосвященника
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
67и, увидев Петра греющегося и всмотревшись в него, сказала: и ты был с Иисусом Назарянином.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
68Но он отрекся, сказав: не знаю и не понимаю, что ты говоришь. И вышел вон на передний двор; и запел петух.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
69Служанка, увидев его опять, начала говорить стоявшим тут: этот из них.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
70Он опять отрекся. Спустя немного, стоявшие тут опять стали говорить Петру: точно ты из них; ибо ты Галилеянин, и наречие твое сходно.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
71Он же начал клясться и божиться: не знаю Человека Сего, о Котором говорите.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
72Тогда петух запел во второй раз. И вспомнил Петр слово, сказанное ему Иисусом: прежде нежели петух пропоет дважды, трижды отречешься от Меня; и начал плакать.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.