Марко 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Asang Khongca Bible (Eastern Khumi Chin, 2019)
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
1Misong loihhaih poih hoi taeh thuh ai ih takaw poih to sak hanah, ni hnetto khue ni angaih boeh: kalen koek qaima hoi ca tarik kaminawk loe anih to zoek moe, naeh pacoengah, anih to kawbangmaw hum thai han, tiah loklam to pakrong o.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
2Toe nihcae mah kaminawk palungphui o moeng tih, tiah poek pongah poih sak nathung loe naeh hmah si, tiah a thuih o.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
3Bethani avang ih ngansae man Simon im ah, anih buh caak han anghnut naah, atho kanaa parai spitenard hoiah sak ih hmuihoih Alabaster tabu kasin nongpata maeto angzoh; to pacoengah nongpata mah hmuihoih tabu to pakhoih moe, Jesu ih lu ah bawh pae.
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
4Nihcae thung ih thoemto kaminawk loe palungphui o moe, Tih han ih maw hmuihoih tui to hae tiah a kraih halat? tiah a thuih o.
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
5Phoisa cumvai thumto pong kapop ah zawh moe, amtang kaminawk paek nahaeloe hoih han to mah, tiah a thuih o. Nihcae mah to nongpata to laisaep o thuih.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
6Jesu mah nongpata loe angmah hmawk ah om nasoe; tih hanah na tavet o khing loe? Anih loe ka nuiah kahoih hmuen ni a sak boeh.
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
7Kamtang kaminawk loe nangcae hoi nawnto oh o poe, na koeh o naah nihcae han kahoih hmuen to na sak o thaih: toe kai loe nangcae hoi nawnto ka om poe mak ai.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
8Nongpata mah loe sak thaih thung a sak boeh: anih loe ka takpum aphum han ih ni hmuihoih tui hoiah bawh coek boeh.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
9Loktang kang thuih o, Long pum ah kahoih tamthanglok thuih o kruek, nongpata mah sak ih hae hmuen doeh anih pahnet han ai ah thui o tih.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
10To naah kami hatlai hnetto thungah maeto ah kaom, Juda Iskariot loe anih naehsak hanah, kalen koek qaima khaeah caeh.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
11Anih ih lok nihcae mah thaih o naah, paroeai oep o moe, phoisa paek hanah lok a suek o. Anih loe Jesu naeh thai hanah atue karaem to pakrong.
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
12Taeh thuh ai ih takaw caakhaih poih hmaloe koek, loihaih tuucaa a boh o naah, a hnukbang kaminawk mah anih khaeah, Misong loihaih buh na caak hanah naa ah maw ka caeh o moe, poih saksak han na koeh? tiah a naa o.
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
13Anih mah a hnukbang hnik to patoeh moe, nihnik khaeah, Vangpui thungah caeh hoih loe, to ah tui tabu kasin tui doh kami maeto na hnu hoi tih: anih hnukah bang hoih.
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14Anih imthung ah akun naah, im tawnkung khaeah, Patukkung mah, a hnukbang kaminawk hoi nawnto misong loihaih poih sak hanah angvin toemhaih im naa ah maw oh? tiah ang duengsak, tiah a naa hoih.
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
15To naah anih mah patoh han sakcoek ih, kalen parai im ranui asom to na patuek tih: to ah buhcaakhaih poih to sah oh, tiah a naa.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
16A hnukbang kami hnik vangpui thungah a caeh hoi naah, anih mah thuih ih lok baktih toengah kaom hmuen to a hnuk hoi: to ahmuen ah buhcaakhaih poih to a sak o.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
17Anih loe duembang ah a hnukbang hatlai hnettonawk hoi nawnto angzoh.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
18Nihcae anghnut o moe, buh caak o naah, Jesu mah, Loktang kang thuih o, kai hoi buh nawnto kacaa, nangcae thung ih kami maeto mah, kai angphat taak tih, tiah a naa.
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
19To naah nihcae loe palungset o, anih khaeah maeto mah kai maw? Kalah maeto mah kai maw? tiah a naa o.
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
20Anih mah nihcae khaeah, Anih loe hatlai hnetto thungah kai hoi buh nawnto tapawh kami maeto ah oh.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
21Kami Capa loe angmah kawng tarik ih baktih toengah caeh tih: toe kami Capa angphat taak kami loe khosak bing! To kami loe tapen ai nahaeloe hoi kue tih, tiah a naa.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
22Buh caak o nathuem ah, Jesu mah takaw to lak moe, tahamhoihaih paek pacoengah, a aeh, nihcae hanah a paek, la oh loe, caa oh: hae loe ka takpum ni, tiah a naa.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
23To pacoengah boengloeng to a lak moe, oephaih lawkthuih pacoengah, nihcae khaeah a paek: nihcae mah naek o boih.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
24Nihcae khaeah, Hae loe paroeai kaminawk hanah kalong, kangtha lokkamhaih ka thii ah oh.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
25Loktang kang thuih o, To na niah Sithaw mah siangpahrang ah uk ih prae thungah kangtha ka nae ai karoek to, misurtui ka nae mak ai boeh, tiah a naa.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
26Nihcae laasak o pacoengah, Olive mae ah caeh o.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
27Jesu mah nihcae khaeah, Tuutoep kami to ka boh han, tuunawk loe anghaeh o phang tih, tiah tarik ih baktih toengah, Kai pongah vaiduem palung na boeng o boih tih.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
28Toe kang thawk pacoengah, Nangcae hmaa ah Kalili ah ka caeh han, tiah a naa.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
29Piter mah anih khaeah, Minawk palung boeng o boih cadoeh, kai loe palung ka boeng mak ai, tiah a naa.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
30Jesu mah, Loktang kang thuih o, Vaihniah, vaiduem roe ah, aa vai hnetto khong ai naah, kai vai thumto nang phat taak tih, tiah a naa.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
31Toe Piter mah kanung aep ah, Nang hoi nawnto duek han om cadoeh, nang to kang phat taak mak ai, tiah a naa. Nihcae boih mah doeh to tiah a naa o.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
32To pacoengah nihcae loe Gethsemane, tiah ahmin kaom ahmuen ah caeh o: to naah anih mah a hnukbang kaminawk Khaeah, Lawk ka thuih nathung, haeah anghnu oh, tiah a naa.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
33Piter, Jakob hoi Johan to angmah khaeah a hoih, angmah loe dawnraihaih, tasoeh takuenhaih hoiah oh;
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
34nihcae khaeah, Ka hinghaih pakhra loe duek han khoek to palungset: haeah om oh loe, na zing oh, tiah a naa.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
35Anih loe ahmuen kangthla kue ah caeh moe, angcoeng thai nahaeloe, atue mah Anih to laem taak hanah, long ah cangkrawn hoiah lawk a thuih.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
36Anih mah, Abba, Pa, nang hanah hmuennawk boih angcoeng thaih; hae boengloeng hae kai khae hoiah takhoe ving ah: toe ka koehhaih baktih na ai ah, na koehhaih baktiah om nasoe, tiah lawk a thuih.
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
37Anih angzoh naah, ka-iip nihcae to a hnuk, Piter khaeah, Simon, na iih maw? Atue maeto thung mataeng doeh na hak thai ai maw?
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
38Lawkthuihaih hoiah hak oh, to tih ai nahaeloe pacuekhaih thungah na kun o moeng tih, pakhra mah loe koeh, toe takpum loe thazok, tiah a naa.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
39To pacoengah a caeh let moe, to tiah lawk a thuih let bae.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
40Anih angzoh naah, ka-iip nihcae to a hnuk let, (nihcae loe iih kangmue khang o ai), anih ih lok pathim han mataeng doeh koeh o ai.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
41Anih vai thumto angzoh naah loe, nihcae khaeah, nang song o moe, vaihi khoek to na iih o vop maw? Khawt boeh, atue mah phak boeh; khenah, Kami Capa loe kazae kaminawk ban ah paek boeh.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
42Angthawk oh, caeh o si boeh; khenah, kai angphat taak kami loe phak tom boeh, tiah a naa.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
43Anih lawkthuih li naah, akra ai ah kami hatlai hnetto thung ih maeto ah kaom Judah loe, kalen koek qaima, ca tarik kaminawk hoi kacoehtanawk mah patoeh ih sumsen hoi thingboeng sin pop parai kaminawk to angzoh haih.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
44Anih angphat taak kami mah nihcae hanah angmathaih a sak pae, Ka mok ih kami loe anih boeh ni; naeh oh loe, kahoih ah caeh o haih ah, tiah a naa.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
45Jesu angzoh naah, Judah loe anih khaeah caeh phrat moe, Rabbi, Rabbi, tiah kawk pacoengah, anih to a mok.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
46To pacoengah nihcae angzoh o, anih to naeh o moe, a caeh o haih.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
47Nihcae taengah angdoe kami maeto loe angmah ih sumsen to aphongh moe, kalen koek qaima tamna ih naa to takroek pae pat.
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
48Jesu mah nihcae khaeah, Kamqu naeh baktiah, kai naeh han ih maw sumsen hoi thingboeng hoiah nang zoh o?
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
49Ni thokkruek nangcae hoi nawnto ka oh moe, tempul thungah ka patuk naah mataeng doeh nang naeh o ai bae: toe cabu thung ih loknawk loe akoep han oh, tiah a naa.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
50To naah nihcae mah angphat o taak moe, cawn o taak boih.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
51Puu laihaw angkhuk thendoeng maeto loe anih hnukah bang; to ih kaminawk mah anih to naeh o:
52А он оставивши платно го побеже од њих.
52toe anih mah puu laihaw to vah sut moe, bangkrai ah nihcae to a cawn taak ving.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
53Jesu to kalen koek qaima khaeah hoih o: kalen koek qaima, katoehtanawk hoi ca tarik kaminawk boih nawnto amkhueng o.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
54Piter loe kalen koek qaima im khongkha thung khoek to, ahmuen kangthla hoiah anih hnukah bang.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
55Kalen koek qaima hoi rangpui toksah kaminawk boih mah Jesu hum hanah hnukung to pakrong o, toe hnu o ai.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
56Paroeai kaminawk loe anih hnukung amsawn ah oh o, toe nihcae hnukhaih loe maeto hoi maeto anghmong ai.
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
57Thoemto kaminawk loe angthawk o moe, anih hnukung amsawn ah oh o,
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
58ban hoi sak ih hae tempul hae ka phraek moe, ban hoi sak ai ih tempul kalah to ni thumto thungah ka sak han, tiah anih mah thuih ih lok to ka thaih, tiah a thuih o.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
59Toe nihcae hnukung ah ohhaih loe maeto hoi maeto anghmong ai.
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
60Kalen koek qaihma loe rangpui hma ah angdoet moe, Jesu to lok a dueng, Tih lok doeh nang pathim mak ai maw? Hae kaminawk mah timaw ang net o? tiah a naa.
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
61Toe anih mah tih lok doeh pathim pae ai, angam taak duem. Kalen koek qaima mah anih khaeah, Nang loe Tahamhoih Capa, Kri maw? tiah a dueng let bae.
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
62Jesu mah, Ue: Van ih tamai nuiah angzo, thacakhaih hoi bantang bangah anghnu, Kami Capa to na hnu o tih, tiah a naa.
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
63To naah kalen koek qaima mah angmah ih kahni to asih moe, Aicae mah kalah hnukung timaw angaihaih oh vop?
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
64Sithaw kasae thuihaih lok na thaih o boeh: kawbangmaw na poek o? tiah a naa. Nihcae boih mah anih to hum hanah lokcaek o.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
65Thoemto kaminawk mah anih to tamtui hoiah pathoih o, mikhmai khuk pae o khoep moe, thong o, anih khaeah, thui ah, tiah a naa o: tamnanawk mah doeh anih to tabaeng o.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
66Piter im khongkha tlim ah oh naah, kalen koek qaima ih tamna nongpata maeto angzoh:
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
67hmai kangaw Piter to anih mah hnuk naah, nongpata mah anih to khet moe, Nang doeh Nazareth Jesu hoi nawnto kaom kami na ai maw? tiah a naa.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
68Toe anih mah angphat taak, Na thuih ih lok to ka panoek ai, ka thaih kop ai, tiah a naa. To pacoengah im hmabang ah a caeh; to naah aa to khong.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
69Tamna nongpata maeto mah anih to hnuk let bae, a taengah angdoe kaminawk khaeah, Hae kami loe nihcae thung ih kami maeto ah oh, tiah a naa.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
70To naah anih mah angphat taak let bae. Akra ai ah to ah angdoe kaminawk mah Piter khaeah, tangtang ni nang loe nihcae thung ih kami maeto ah ni na oh: nang loe Kalili kami maeto ah na oh, tito na paeh ih lok pongah amnoek boeh, tiah naa o.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
71Toe anih mah kasae lokkamhaih hoiah na thuih ih hae Kami loe ka panoek ai, tiah a naa.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
72To naah vai hnetto haih aa to khong. To naah Piter mah Jesu mah anih khaeah, aa vai hnetto khong ai naah vai thumto kai nang phat taak tih, tiah thuih pae ih lok to poek vawk. To lok to a poek naah palungset moe, a qah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.