Марко 14
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Беху пак још два дана до пасхе и до дана пресних хлебова; и тражаху главари свештенички и књижевници како би Га из преваре ухватили и убили.
1Erat autem Pascha et azyma post biduum: et quærebant summi sacerdotes et scribæ quomodo eum dolo tenerent, et occiderent.
2Али говораху: Не о празнику, да се не би народ побунио.
2Dicebant autem: Non in die festo, ne forte tumultus fieret in populo.
3И кад беше Он у Витанији у кући Симона губавог и сеђаше за трпезом, дође жена са скленицом многоценога мира чистог нардовог, и разбивши скленицу изливаше Му на главу.
3Et cum esset Bethaniæ in domo Simonis leprosi, et recumberet, venit mulier habens alabastrum unguenti nardi spicati pretiosi: et fracto alabastro, effudit super caput ejus.
4А неки се срђаху говорећи: Зашто се то миро просипа тако?
4Erant autem quidam indigne ferentes intra semetipsos, et dicentes: Ut quid perditio ista unguenti facta est?
5Јер се могаше за њ узети више од триста гроша и дати сиромасима. И викаху на њу.
5poterat enim unguentum istud venundari plus quam trecentis denariis, et dari pauperibus. Et fremebant in eam.
6А Исус рече: Оставите је; шта јој сметате? Она учини добро дело на мени.
6Jesus autem dixit: Sinite eam, quid illi molesti estis? Bonum opus operata est in me:
7Јер сиромахе имате свагда са собом, и кад год хоћете можете им добро чинити; а мене немате свагда.
7semper enim pauperes habetis vobiscum: et cum volueritis, potestis illis benefacere: me autem non semper habetis.
8Она шта може, учини: она помаза напред тело моје за укоп.
8Quod habuit hæc, fecit: prævenit ungere corpus meum in sepulturam.
9Заиста вам кажем: где се год успроповеда јеванђеље ово по свему свету, казаће се и то за спомен њен.
9Amen dico vobis: Ubicumque prædicatum fuerit Evangelium istud in universo mundo, et quod fecit hæc, narrabitur in memoriam ejus.
10И Јуда Искариотски, један од дванаесторице оде ка главарима свештеничким да им Га изда.
10Et Judas Iscariotes, unus de duodecim, abiit ad summos sacerdotes, ut proderet eum illis.
11А они чувши обрадоваше се, и обрекоше му новце дати: и тражаше згоду да Га изда.
11Qui audientes gavisi sunt: et promiserunt ei pecuniam se daturos. Et quærebat quomodo illum opportune traderet.
12И у први дан пресних хлебова, кад клаху пасху, рекоше Му ученици Његови: Где ћеш да идемо да Ти зготовимо пасху да једеш?
12Et primo die azymorum quando Pascha immolabant, dicunt ei discipuli: Quo vis eamus, et paremus tibi ut manduces Pascha?
13И посла двојицу од ученика својих и рече им: Идите у град, и срешће вас човек који носи воду у крчагу; идите за њим,
13Et mittit duos ex discipulis suis, et dicit eis: Ite in civitatem, et occurret vobis homo lagenam aquæ bajulans: sequimini eum,
14и где уђе кажите господару од оне куће: Учитељ вели: Где је гостионица где ћу јести пасху с ученицима својим?
14et quocumque introierit, dicite domino domus, quia magister dicit: Ubi est refectio mea, ubi Pascha cum discipulis meis manducem?
15И он ће вам показати велику собу прострту готову: онде нам зготовите.
15Et ipse vobis demonstrabit cœnaculum grande, stratum: et illic parate nobis.
16И изађоше ученици Његови, и дођоше у град, и нађоше као што им каза, и уготовише пасху.
16Et abierunt discipuli ejus, et venerunt in civitatem: et invenerunt sicut dixerat illis, et paraverunt Pascha.
17И кад би увече, дође са дванаесторицом.
17Vespere autem facto, venit cum duodecim.
18И кад сеђаху за трпезом и јеђаху рече Исус: Заиста вам кажем: један од вас, који једе са мном, издаће ме.
18Et discumbentibus eis, et manducantibus, ait Jesus: Amen dico vobis, quia unus ex vobis tradet me, qui manducat mecum.
19А они се забринуше, и стадоше говорити један за другим: Да не ја? И други: Да не ја?
19At illi cœperunt contristari, et dicere ei singulatim: Numquid ego?
20А Он одговарајући рече им: Један од дванаесторице који умочи са мном у зделу.
20Qui ait illis: Unus ex duodecim, qui intingit mecum manum in catino.
21Син човечји дакле иде као што је писано за Њега; али тешко оном човеку који изда Сина човечјег; боље би му било да се није родио онај човек.
21Et Filius quidem hominis vadit sicut scriptum est de eo: væ autem homini illi per quem Filius hominis tradetur ! bonum erat ei, si non esset natus homo ille.
22И кад јеђаху узе Исус хлеб и благословивши преломи га, и даде им, и рече: Узмите, једите; ово је тело моје.
22Et manducantibus illis, accepit Jesus panem: et benedicens fregit, et dedit eis, et ait: Sumite, hoc est corpus meum.
23И узе чашу и давши хвалу даде им; и пише из ње сви.
23Et accepto calice, gratias agens dedit eis: et biberunt ex illo omnes.
24И рече им: Ово је крв моја новог завета која ће се пролити за многе.
24Et ait illis: Hic est sanguis meus novi testamenti, qui pro multis effundetur.
25Заиста вам кажем: више нећу пити од рода виноградског до оног дана кад ћу га пити новог у царству Божјем.
25Amen dico vobis, quia jam non bibam de hoc genimine vitis usque in diem illum, cum illud bibam novum in regno Dei.
26И отпојавши хвалу изађоше на гору маслинску.
26Et hymno dicto exierunt in montem Olivarum.
27И рече им Исус: Сви ћете се ви саблазнити о мене ову ноћ; јер је писано: ударићу пастира и овце ће се разбећи.
27Et ait eis Jesus: Omnes scandalizabimini in me in nocte ista: quia scriptum est: Percutiam pastorem, et dispergentur oves.
28Али по васкрсењу свом, ја идем пред вама у Галилеју.
28Sed postquam resurrexero, præcedam vos in Galilæam.
29А Петар Му рече: Ако се и сви саблазне, али ја нећу.
29Petrus autem ait illi: Et si omnes scandalizati fuerint in te, sed non ego.
30И рече му Исус: Заиста ти кажем: ноћас док двапут петао не запева три пута ћеш ме се одрећи.
30Et ait illi Jesus: Amen dico tibi, quia tu hodie in nocte hac, priusquam gallus vocem bis dederit, ter me es negaturus.
31А он још више говораше: Да бих знао с Тобом и умрети нећу Те се одрећи. Тако и сви говораху.
31At ille amplius loquebatur: Et si oportuerit me simul commori tibi, non te negabo. Similiter autem et omnes dicebant.
32И дођоше у село које се зове Гетсиманија, и рече ученицима својим: Седите овде док ја идем да се помолим Богу.
32Et veniunt in prædium, cui nomen Gethsemani. Et ait discipulis suis: Sedete hic donec orem.
33И узе са собом Петра и Јакова и Јована, и забрину се и поче тужити.
33Et assumit Petrum, et Jacobum, et Joannem secum: et cœpit pavere et tædere.
34И рече им: Жалосна је душа моја до смрти; почекајте овде, и стражите.
34Et ait illis: Tristis est anima mea usque ad mortem: sustinete hic, et vigilate.
35И отишавши мало паде на земљу, и мољаше се да би Га мимоишао час, ако је могуће.
35Et cum processisset paululum, procidit super terram, et orabat ut, si fieri posset, transiret ab eo hora.
36И говораше: Ава Оче! Све је могуће Теби; пронеси чашу ову мимо мене; али опет не како ја хоћу, него како Ти.
36Et dixit: Abba pater, omnia tibi possibilia sunt: transfer calicem hunc a me: sed non quod ego volo, sed quod tu.
37И дође и нађе их где спавају, и рече Петру: Симоне! Зар спаваш? Не може ли једног часа постражити?
37Et venit, et invenit eos dormientes. Et ait Petro: Simon, dormis? non potuisti una hora vigilare?
38Стражите и молите се Богу да не паднете у напаст; јер је дух срчан али је тело слабо.
38vigilate et orate, ut non intretis in tentationem. Spiritus quidem promptus est, caro vero infirma.
39И опет отишавши помоли се Богу оне исте речи говорећи.
39Et iterum abiens oravit, eumdem sermonem dicens.
40И вративши се нађе их опет где спавају; јер им беху очи отежале; и не знаху шта би Му одговорили.
40Et reversus, denuo invenit eos dormientes (erant enim oculi eorum gravati), et ignorabant quid responderent ei.
41И дође трећи пут, и рече им: Једнако спавате и почивате; доста је; дође час; ево се предаје Син човечји у руке грешницима.
41Et venit tertio, et ait illis: Dormite jam, et requiescite. Sufficit: venit hora: ecce Filius hominis tradetur in manus peccatorum.
42Устаните да идемо; ево издајник се мој приближи.
42Surgite, eamus: ecce qui me tradet, prope est.
43И одмах, док Он још говораше, дође Јуда, један од дванаесторице, и с њим људи многи с ножевима и с кољем од главара свештеничких и од књижевника и старешина.
43Et, adhuc eo loquente, venit Judas Iscariotes unus de duodecim, et cum eo turba multa cum gladiis et lignis, a summis sacerdotibus, et scribis, et senioribus.
44И издајник Његов даде им знак говорећи: Кога ја целивам онај је: држите га, и водите га чувајући.
44Dederat autem traditor ejus signum eis, dicens: Quemcumque osculatus fuero, ipse est, tenete eum, et ducite caute.
45И дошавши одмах приступи к Њему, и рече: Рави! Рави! И целива Га.
45Et cum venisset, statim accedens ad eum, ait: Ave Rabbi: et osculatus est eum.
46А они метнуше руке своје на Њ и ухватише Га.
46At illi manus injecerunt in eum, et tenuerunt eum.
47А један од оних што стајаху онде извади нож те удари слугу поглавара свештеничког, и одсече му ухо.
47Unus autem quidam de circumstantibus educens gladium, percussit servum summi sacerdotis, et amputavit illi auriculam.
48И одговарајући Исус рече им: Као на хајдука изашли сте с ножевима и с кољем да ме ухватите,
48Et respondens Jesus, ait illis: Tamquam ad latronem existis cum gladiis et lignis comprehendere me?
49а сваки дан сам био код вас у цркви и учио, и не ухватисте ме. Али да се збуде писмо.
49quotidie eram apud vos in templo docens, et non me tenuistis. Sed ut impleantur Scripturæ.
50И оставивши Га, ученици сви побегоше.
50Tunc discipuli ejus relinquentes eum, omnes fugerunt.
51И за Њим иђаше некакав младић огрнут платном по голом телу; и ухватише оног младића.
51Adolescens autem quidam sequebatur eum amictus sindone super nudo: et tenuerunt eum.
52А он оставивши платно го побеже од њих.
52At ille rejecta sindone, nudus profugit ab eis.
53И доведоше Исуса к поглавару свештеничком, и стекоше се к њему сви главари свештенички и књижевници и старешине.
53Et adduxerunt Jesum ad summum sacerdotem: et convenerunt omnes sacerdotes, et scribæ, et seniores.
54И Петар иде за Њим издалека до у двор поглавара свештеничког, и сеђаше са слугама, и грејаше се код огња.
54Petrus autem a longe secutus est eum usque intro in atrium summi sacerdotis: et sedebat cum ministris ad ignem, et calefaciebat se.
55А главари свештенички и сва скупштина тражаху на Исуса сведочанства да Га убију; и не нађоше;
55Summi vero sacerdotes et omne concilium quærebant adversus Jesum testimonium ut eum morti traderent: nec inveniebant.
56јер многи сведочаху лажно на Њега и сведочанства не беху једнака.
56Multi enim testimonium falsum dicebant adversus eum: et convenientia testimonia non erant.
57И једни уставши сведочаху на Њега лажно говорећи:
57Et quidam surgentes, falsum testimonium ferebant adversus eum, dicentes:
58Ми смо чули где он говори: Ја ћу развалити ову цркву која је рукама начињена, и за три дана начинићу другу која неће бити рукама начињена.
58Quoniam nos audivimus eum dicentem: Ego dissolvam templum hoc manu factum, et per triduum aliud non manu factum ædificabo.
59И ни ово сведочанство њихово не беше једнако.
59Et non erat conveniens testimonium illorum.
60И уставши поглавар свештенички на среду запита Исуса говорећи: Зар ништа не одговараш што ови на тебе сведоче?
60Et exsurgens summus sacerdos in medium, interrogavit Jesum, dicens: Non respondes quidquam ad ea quæ tibi objiciuntur ab his?
61А Он ћуташе и ништа не одговараше. Опет поглавар свештенички запита и рече: Јеси ли ти Христос, Син Благословенога?
61Ille autem tacebat, et nihil respondit. Rursum summus sacerdos interrogabat eum, et dixit ei: Tu es Christus Filius Dei benedicti?
62А Исус рече: Јесам; и видећете Сина човечјег где седи с десне стране Силе и иде на облацима небеским.
62Jesus autem dixit illi: Ego sum: et videbitis Filium hominis sedentem a dextris virtutis Dei, et venientem cum nubibus cæli.
63А поглавар свештенички раздре своје хаљине, и рече: Шта нам требају више сведоци?
63Summus autem sacerdos scindens vestimenta sua, ait: Quid adhuc desideramus testes?
64Чусте хулу на Бога; шта мислите? А они сви казаше да је заслужио смрт.
64Audistis blasphemiam: quid vobis videtur? Qui omnes condemnaverunt eum esse reum mortis.
65И почеше једни пљувати на Њ, и покривати Му лице, и ћушати Га, и говорити Му: Прореци; и слуге Га бијаху по образима.
65Et cœperunt quidam conspuere eum, et velare faciem ejus, et colaphis eum cædere, et dicere ei: Prophetiza: et ministri alapis eum cædebant.
66И кад беше Петар доле на двору, дође једна од слушкиња поглавара свештеничког,
66Et cum esset Petrus in atrio deorsum, venit una ex ancillis summi sacerdotis:
67и видевши Петра где се греје погледа на њ и рече: И ти си био с Исусом Назарећанином.
67et cum vidisset Petrum calefacientem se, aspiciens illum, ait: Et tu cum Jesu Nazareno eras.
68А он се одрече говорећи: Не знам нити разумем шта ти говориш. И изађе напоље пред двор: и петао запева.
68At ille negavit, dicens: Neque scio, neque novi quid dicas. Et exiit foras ante atrium, et gallus cantavit.
69И опет, кад га виде слушкиња, поче говорити онима што стајаху онде: Овај је од њих.
69Rursus autem cum vidisset illum ancilla, cœpit dicere circumstantibus: Quia hic ex illis est.
70А он се опет одрицаше. И мало затим опет они што стајаху онде рекоше Петру: Ваистину си од њих: јер си Галилејац, и говор ти је онакав.
70At ille iterum negavit. Et post pusillum rursus qui astabant, dicebant Petro: Vere ex illis es: nam et Galilæus es.
71А он се поче клети и преклињати: Не знам тог човека за кога ви говорите.
71Ille autem cœpit anathematizare et jurare: Quia nescio hominem istum, quem dicitis.
72И други пут запева петао. И опомену се Петар речи што му рече Исус: Док петао двапут не запева одрећи ћеш ме се трипут. И стаде плакати.
72Et statim gallus iterum cantavit. Et recordatus est Petrus verbi quod dixerat ei Jesus: Priusquam gallus cantet bis, ter me negabis. Et cœpit flere.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.