Марко 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
1Et venerunt trans fretum maris in regionem Gerasenorum.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
2Et exeunti ei de navi, statim occurrit de monumentis homo in spiritu immundo,
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
3qui domicilium habebat in monumentis, et neque catenis jam quisquam poterat eum ligare:
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
4quoniam sæpe compedibus et catenis vinctus, dirupisset catenas, et compedes comminuisset, et nemo poterat eum domare:
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
5et semper die ac nocte in monumentis, et in montibus erat, clamans, et concidens se lapidibus.
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
6Videns autem Jesum a longe, cucurrit, et adoravit eum:
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
7et clamans voce magna dixit: Quid mihi et tibi, Jesu Fili Dei altissimi? adjuro te per Deum, ne me torqueas.
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
8Dicebat enim illi: Exi spiritus immunde ab homine.
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
9Et interrogabat eum: Quod tibi nomen est? Et dicit ei: Legio mihi nomen est, quia multi sumus.
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
10Et deprecabatur eum multum, ne se expelleret extra regionem.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
11Erat autem ibi circa montem grex porcorum magnus, pascens.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
12Et deprecabantur eum spiritus, dicentes: Mitte nos in porcos ut in eos introëamus.
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
13Et concessit eis statim Jesus. Et exeuntes spiritus immundi introierunt in porcos: et magno impetu grex præcipitatus est in mare ad duo millia, et suffocati sunt in mari.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
14Qui autem pascebant eos, fugerunt, et nuntiaverunt in civitatem et in agros. Et egressi sunt videre quid esset factum:
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
15et veniunt ad Jesum: et vident illum qui a dæmonio vexabatur, sedentem, vestitum, et sanæ mentis, et timuerunt.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
16Et narraverunt illis, qui viderant, qualiter factum esset ei qui dæmonium habuerat, et de porcis.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
17Et rogare cœperunt eum ut discederet de finibus eorum.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
18Cumque ascenderet navim, cœpit illum deprecari, qui a dæmonio vexatus fuerat, ut esset cum illo,
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
19et non admisit eum, sed ait illi: Vade in domum tuam ad tuos, et annuntia illis quanta tibi Dominus fecerit, et misertus sit tui.
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
20Et abiit, et cœpit prædicare in Decapoli, quanta sibi fecisset Jesus: et omnes mirabantur.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
21Et cum transcendisset Jesus in navi rursum trans fretum, convenit turba multa ad eum, et erat circa mare.
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
22Et venit quidam de archisynagogis nomine Jairus, et videns eum procidit ad pedes ejus,
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
23et deprecabatur eum multum, dicens: Quoniam filia mea in extremis est, veni, impone manum super eam, ut salva sit, et vivat.
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
24Et abiit cum illo, et sequebatur eum turba multa, et comprimebant eum.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
25Et mulier, quæ erat in profluvio sanguinis annis duodecim,
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
26et fuerat multa perpessa a compluribus medicis: et erogaverat omnia sua, nec quidquam profecerat, sed magis deterius habebat:
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
27cum audisset de Jesu, venit in turba retro, et tetigit vestimentum ejus:
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
28dicebat enim: Quia si vel vestimentum ejus tetigero, salva ero.
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
29Et confestim siccatus est fons sanguinis ejus: et sensit corpore quia sanata esset a plaga.
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
30Et statim Jesus in semetipso cognoscens virtutem quæ exierat de illo, conversus ad turbam, aiebat: Quis tetigit vestimenta mea?
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
31Et dicebant ei discipuli sui: Vides turbam comprimentem te, et dicis: Quis me tetigit?
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
32Et circumspiciebat videre eam, quæ hoc fecerat.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
33Mulier vero timens et tremens, sciens quod factum esset in se, venit et procidit ante eum, et dixit ei omnem veritatem.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
34Ille autem dixit ei: Filia, fides tua te salvam fecit: vade in pace, et esto sana a plaga tua.
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
35Adhuc eo loquente, veniunt ab archisynagogo, dicentes: Quia filia tua mortua est: quid ultra vexas magistrum?
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
36Jesus autem audito verbo quod dicebatur, ait archisynagogo: Noli timere: tantummodo crede.
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
37Et non admisit quemquam se sequi nisi Petrum, et Jacobum, et Joannem fratrem Jacobi.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
38Et veniunt in domum archisynagogi, et videt tumultum, et flentes, et ejulantes multum.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
39Et ingressus, ait illis: Quid turbamini, et ploratis? puella non est mortua, sed dormit.
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
40Et irridebant eum. Ipse vero ejectis omnibus assumit patrem, et matrem puellæ, et qui secum erant, et ingreditur ubi puella erat jacens.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
41Et tenens manum puellæ, ait illi: Talitha cumi, quod est interpretatum: Puella (tibi dico), surge.
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
42Et confestim surrexit puella, et ambulabat: erat autem annorum duodecim: et obstupuerunt stupore magno.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
43Et præcepit illis vehementer ut nemo id sciret: et dixit dari illi manducare.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.