Марко 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
1Y VINIERON de la otra parte de la mar á la provincia de los Gadarenos.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
2Y salido él del barco, luego le salió al encuentro, de los sepulcros, un hombre con un espíritu inmundo,
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
3Que tenía domicilio en los sepulcros, y ni aun con cadenas le podía alguien atar;
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
4Porque muchas veces había sido atado con grillos y cadenas, mas las cadenas habían sido hechas pedazos por él, y los grillos desmenuzados; y nadie le podía domar.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
5Y siempre, de día y de noche, andaba dando voces en los montes y en los sepulcros, é hiriéndose con las piedras.
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
6Y como vió á Jesús de lejos, corrió, y le adoró.
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
7Y clamando á gran voz, dijo: ¿Qué tienes conmigo, Jesús, Hijo del Dios Altísimo? Te conjuro por Dios que no me atormentes.
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
8Porque le decía: Sal de este hombre, espíritu inmundo.
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
9Y le preguntó: ¿Cómo te llamas? Y respondió diciendo: Legión me llamo; porque somos muchos.
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
10Y le rogaba mucho que no le enviase fuera de aquella provincia.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
11Y estaba allí cerca del monte una grande manada de puercos paciendo.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
12Y le rogaron todos los demonios, diciendo: Envíanos á los puercos para que entremos en ellos.
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
13Y luego Jesús se lo permitió. Y saliendo aquellos espíritus inmundos, entraron en los puercos, y la manada cayó por un despeñadero en la mar; los cuales eran como dos mil; y en la mar se ahogaron.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
14Y los que apacentaban los puercos huyeron, y dieron aviso en la ciudad y en los campos. Y salieron para ver qué era aquello que había acontecido.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
15Y vienen á Jesús, y ven al que había sido atormentado del demonio, y que había tenido la legión, sentado y vestido, y en su juicio cabal; y tuvieron miedo.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
16Y les contaron los que lo habían visto, cómo había acontecido al que había tenido el demonio, y lo de los puercos.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
17Y comenzaron á rogarle que se fuese de los términos de ellos.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
18Y entrando él en el barco, le rogaba el que había sido fatigado del demonio, para estar con él.
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
19Mas Jesús no le permitió, sino le dijo: Vete á tu casa, á los tuyos, y cuéntales cuán grandes cosas el Señor ha hecho contigo, y cómo ha tenido misericordia de ti.
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
20Y se fué, y comenzó á publicar en Decápolis cuán grandes cosas Jesús había hecho con él: y todos se maravillaban.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
21Y pasando otra vez Jesús en un barco á la otra parte, se juntó á él gran compañía; y estaba junto á la mar.
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
22Y vino uno de los príncipes de la sinagoga, llamado Jairo; y luego que le vió, se postró á sus pies,
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
23Y le rogaba mucho, diciendo: Mi hija está á la muerte: ven y pondrás las manos sobre ella para que sea salva, y vivirá.
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
24Y fué con él, y le seguía gran compañía, y le apretaban.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
25Y una mujer que estaba con flujo de sangre doce años hacía,
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
26Y había sufrido mucho de muchos médicos, y había gastado todo lo que tenía, y nada había aprovechado, antes le iba peor,
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
27Como oyó hablar de Jesús, llegó por detrás entre la compañía, y tocó su vestido.
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
28Porque decía: Si tocare tan solamente su vestido, seré salva.
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
29Y luego la fuente de su sangre se secó; y sintió en el cuerpo que estaba sana de aquel azote.
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
30Y luego Jesús, conociendo en sí mismo la virtud que había salido de él, volviéndose á la compañía, dijo: ¿Quién ha tocado mis vestidos?
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
31Y le dijeron sus discípulos: Ves que la multitud te aprieta, y dices: ¿Quién me ha tocado?
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
32Y él miraba alrededor para ver á la que había hecho esto.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
33Entonces la mujer, temiendo y temblando, sabiendo lo que en sí había sido hecho, vino y se postró delante de él, y le dijo toda la verdad.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
34Y él le dijo: Hija, tu fe te ha hecho salva: ve en paz, y queda sana de tu azote.
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
35Hablando aún él, vinieron de casa del príncipe de la sinagoga, diciendo: Tu hija es muerta; ¿para qué fatigas más al Maestro?
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
36Mas luego Jesús, oyendo esta razón que se decía, dijo al príncipe de la sinagoga: No temas, cree solamente.
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
37Y no permitió que alguno viniese tras él sino Pedro, y Jacobo, y Juan hermano de Jacobo.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
38Y vino á casa del príncipe de la sinagoga, y vió el alboroto, los que lloraban y gemían mucho.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
39Y entrando, les dice: ¿Por qué alborotáis y lloráis? La muchacha no es muerta, mas duerme.
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
40Y hacían burla de él: mas él, echados fuera todos, toma al padre y á la madre de la muchacha, y á los que estaban con él, y entra donde la muchacha estaba.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
41Y tomando la mano de la muchacha, le dice: Talitha cumi; que es, si lo interpretares: Muchacha, á ti digo, levántate.
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
42Y luego la muchacha se levantó, y andaba; porque tenía doce años. Y se espantaron de grande espanto.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
43Mas él les mandó mucho que nadie lo supiese, y dijo que le diesen de comer.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.