Марко 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
1TAMBIÉN les dijo: De cierto os digo que hay algunos de los que están aquí, que no gustarán la muerte hasta que hayan visto el reino de Dios que viene con potencia.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
2Y seis días después tomó Jesús á Pedro, y á Jacobo, y á Juan, y los sacó aparte solos á un monte alto; y fué transfigurado delante de ellos.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
3Y sus vestidos se volvieron resplandecientes, muy blancos, como la nieve; tanto que ningún lavador en la tierra los puede hacer tan blancos.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
4Y les apareció Elías con Moisés, que hablaban con Jesús.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
5Entonces respondiendo Pedro, dice á Jesús: Maestro, bien será que nos quedemos aquí, y hagamos tres pabellones: para ti uno, y para Moisés otro, y para Elías otro;
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
6Porque no sabía lo que hablaba; que estaban espantados.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
7Y vino una nube que les hizo sombra, y una voz de la nube, que decía: Este es mi Hijo amado: á él oid.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
8Y luego, como miraron, no vieron más á nadie consigo, sino á Jesús solo.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
9Y descendiendo ellos del monte, les mandó que á nadie dijesen lo que habían visto, sino cuando el Hijo del hombre hubiese resucitado de los muertos.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
10Y retuvieron la palabra en sí, altercando qué sería aquéllo: Resucitar de los muertos.
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
11Y le preguntaron, diciendo: ¿Qué es lo que los escribas dicen, que es necesario que Elías venga antes?
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
12Y respondiendo él, les dijo: Elías á la verdad, viniendo antes, restituirá todas las cosas: y como está escrito del Hijo del hombre, que padezca mucho y sea tenido en nada.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
13Empero os digo que Elías ya vino, y le hicieron todo lo que quisieron, como está escrito de él.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
14Y como vino á los discípulos, vió grande compañía alrededor de ellos, y escribas que disputaban con ellos.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
15Y luego toda la gente, viéndole, se espantó, y corriendo á él, le saludaron.
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
16Y preguntóles: ¿Qué disputáis con ellos?
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
17Y respondiendo uno de la compañía, dijo: Maestro, traje á ti mi hijo, que tiene un espíritu mudo,
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
18El cual, donde quiera que le toma, le despedaza; y echa espumarajos, y cruje los dientes, y se va secando: y dije á tus discípulos que le echasen fuera, y no pudieron.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
19Y respondiendo él, les dijo: ¡Oh generación infiel! ¿hasta cuándo estaré con vosotros? ¿hasta cuándo os tengo de sufrir? Traédmele.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
20Y se le trajeron: y como le vió, luego el espíritu le desgarraba; y cayendo en tierra, se revolcaba, echando espumarajos.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
21Y Jesús preguntó á su padre: ¿Cuánto tiempo há que le aconteció esto? Y él dijo: Desde niño:
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
22Y muchas veces le echa en el fuego y en aguas, para matarle; mas, si puedes algo, ayúdanos, teniendo misericordia de nosotros.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
23Y Jesús le dijo: Si puedes creer, al que cree todo es posible.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
24Y luego el padre del muchacho dijo clamando: Creo, ayuda mi incredulidad.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
25Y como Jesús vió que la multitud se agolpaba, reprendió al espíritu inmundo, diciéndole: Espíritu mudo y sordo, yo te mando, sal de él, y no entres más en él.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
26Entonces el espíritu clamando y desgarrándole mucho, salió; y él quedó como muerto, de modo que muchos decían: Está muerto.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
27Mas Jesús tomándole de la mano, enderezóle; y se levantó.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
28Y como él entró en casa, sus discípulos le preguntaron aparte: ¿Por qué nosotros no pudimos echarle fuera?
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
29Y les dijo: Este género con nada puede salir, sino con oración y ayuno.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
30Y habiendo salido de allí, caminaron por Galilea; y no quería que nadie lo supiese.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
31Porque enseñaba á sus discípulos, y les decía: El Hijo del hombre será entregado en manos de hombres, y le matarán; mas muerto él , resucitará al tercer día.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
32Pero ellos no entendían esta palabra, y tenían miedo de preguntarle.
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
33Y llegó á Capernaum; y así que estuvo en casa, les preguntó: ¿Qué disputabais entre vosotros en el camino?
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
34Mas ellos callaron; porque los unos con los otros habían disputado en el camino quién había de ser el mayor.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
35Entonces sentándose, llamó á los doce, y les dice: Si alguno quiere ser el primero, será el postrero de todos, y el servidor de todos.
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
36Y tomando un niño, púsolo en medio de ellos; y tomándole en sus brazos, les dice:
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
37El que recibiere en mi nombre uno de los tales niños, á mí recibe; y el que á mí recibe, no recibe á mí, mas al que me envió.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
38Y respondióle Juan, diciendo: Maestro, hemos visto á uno que en tu nombre echaba fuera los demonios, el cual no nos sigue; y se lo prohibimos, porque no nos sigue.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
39Y Jesús dijo: No se lo prohibáis; porque ninguno hay que haga milagro en mi nombre que luego pueda decir mal de mí.
40Јер ко није против вас с вама је.
40Porque el que no es contra nosotros, por nosotros es.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
41Y cualquiera que os diere un vaso de agua en mi nombre, porque sois de Cristo, de cierto os digo que no perderá su recompensa.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
42Y cualquiera que escandalizare á uno de estos pequeñitos que creen en mí, mejor le fuera si se le atase una piedra de molino al cuello, y fuera echado en la mar.
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
43Y si tu mano te escandalizare, córtala: mejor te es entrar á la vida manco, que teniendo dos manos ir á la Gehenna, al fuego que no puede ser apagado;
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
44Donde su gusano no muere, y el fuego nunca se apaga.
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
45Y si tu pie te fuere ocasión de caer, córtalo: mejor te es entrar á la vida cojo, que teniendo dos pies ser echado en la Gehenna, al fuego que no puede ser apagado;
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
46Donde el gusano de ellos no muere, y el fuego nunca se apaga.
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
47Y si tu ojo te fuere ocasión de caer, sácalo: mejor te es entrar al reino de Dios con un ojo, que teniendo dos ojos ser echado á la Gehenna;
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
48Donde el gusano de ellos no muere, y el fuego nunca se apaga.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
49Porque todos serán salados con fuego, y todo sacrificio será salado con sal.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
50Buena es la sal; mas si la sal fuere desabrida, ¿con qué la adobaréis? Tened en vosotros mismos sal; y tened paz los unos con los otros.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.