Марко 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
1And after six days Jesus taketh with him Peter and James and John, and leadeth them up into an high mountain apart by themselves, and was transfigured before them.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
2And his garments became shining and exceeding white as snow, so as no fuller upon earth can make white.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
3And there appeared to them Elias with Moses; and they were talking with Jesus.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
4And Peter answering, said to Jesus: Rabbi, it is good for us to be here: and let us make three tabernacles, one for thee, and one for Moses, and one for Elias.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
5For he knew not what he said: for they were struck with fear.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
6And there was a cloud overshadowing them: and a voice came out of the cloud, saying: This is my most beloved son; hear ye him.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
7And immediately looking about, they saw no man any more, but Jesus only with them.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
8And as they came down from the mountain, he charged them not to tell any man what things they had seen, till the Son of man shall be risen again from the dead.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
9And they kept the word to themselves; questioning together what that should mean, when he shall be risen from the dead.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
10And they asked him, saying: Why then do the Pharisees and scribes say that Elias must come first?
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
11Who answering, said to them: Elias, when he shall come first, shall restore all things; and as it is written of the Son of man, that he must suffer many things and be despised.
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
12But I say to you, that Elias also is come, (and they have done to him whatsoever they would,) as it is written of him.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
13And coming to his disciples, he saw a great multitude about them, and the scribes disputing with them.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
14And presently all the people seeing Jesus, were astonished and struck with fear; and running to him, they saluted him.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
15And he asked them: What do you question about among you?
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
16And one of the multitude, answering, said: Master, I have brought my son to thee, having a dumb spirit.
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
17Who, wheresoever he taketh him, dasheth him, and he foameth, and gnasheth with the teeth, and pineth away; and I spoke to thy disciples to cast him out, and they could not.
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
18Who answering them, said: O incredulous generation, how long shall I be with you? how long shall I suffer you? bring him unto me.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
19And they brought him. And when he had seen him, immediately the spirit troubled him; and being thrown down upon the ground, he rolled about foaming.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
20And he asked his father: How long time is it since this hath happened unto him? But he said: From his infancy:
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
21And oftentimes hath he cast him into the fire and into waters to destroy him. But if thou canst do any thing, help us, having compassion on us.
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
22And Jesus saith to him: If thou canst believe, all things are possible to him that believeth.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
23And immediately the father of the boy crying out, with tears said: I do believe, Lord: help my unbelief.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
24And when Jesus saw the multitude running together, he threatened the unclean spirit, saying to him: Deaf and dumb spirit, I command thee, go out of him; and enter not any more into him.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
25And crying out, and greatly tearing him, he went out of him, and he became as dead, so that many said: He is dead.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
26But Jesus taking him by the hand, lifted him up; and he arose.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
27And when he was come into the house, his disciples secretly asked him: Why could not we cast him out?
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
28And he said to them: This kind can go out by nothing, but by prayer and fasting.
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
29And departing from thence, they passed through Galilee, and he would not that any man should know it.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
30And he taught his disciple, and said to them: The Son of man shall be betrayed into the hands of men, and they shall kill him; and after that he is killed, he shall rise again the third day.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
31But they understood not the word, and they were afraid to ask him.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
32And they came to Capharnaum. And when they were in the house, he asked them: What did you treat of in the way?
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
33But they held their peace, for in the way they had disputed among themselves, which of them should be the greatest.
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
34And sitting down, he called the twelve, and saith to them: If any man desire to be first, he shall be the last of all, and the minister of all.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
35And taking a child, he set him in the midst of them. Whom when he had embraced, he saith to them:
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
36Whosoever shall receive one such child as this in my name, receiveth me. And whosoever shall receive me, receiveth not me, but him that sent me.
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
37John answered him, saying: Master, we saw one casting out devils in thy name, who followeth not us, and we forbade him.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
38But Jesus said: Do not forbid him. For there is no man that doth a miracle in my name, and can soon speak ill of me.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
39For he that is not against you, is for you.
40Јер ко није против вас с вама је.
40For whosoever shall give you to drink a cup of water in my name, because you belong to Christ: amen I say to you, he shall not lose his reward.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
41And whosoever shall scandalize one of these little ones that believe in me; it were better for him that a millstone were hanged around his neck, and he were cast into the sea.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
42And if thy hand scandalize thee, cut it off: it is better for thee to enter into life, maimed, than having two hands to go into hell, into unquenchable fire:
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
43Where there worm dieth not, and the fire is not extinguished.
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
44And if thy foot scandalize thee, cut it off. It is better for thee to enter lame into life everlasting, than having two feet, to be cast into the hell of unquenchable fire:
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
45Where their worm dieth not, and the fire is not extinguished.
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
46And if thy eye scandalize thee, pluck it out. It is better for thee with one eye to enter into the kingdom of God, than having two eyes to be cast into the hell of fire:
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
47Where the worm dieth not, and the fire is not extinguished.
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
48For every one shall be salted with fire: and every victim shall be salted with salt.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
49Salt is good. But if the salt became unsavoury; wherewith will you season it? Have salt in you, and have peace among you.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
no verse 50 in this text
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.