Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1And he began to speak to them in parables: A certain man planted a vineyard and made a hedge about it, and dug a place for the winefat, and built a tower, and let it to husbandmen; and went into a far country.
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2And at the season he sent to the husbandmen a servant to receive of the husbandmen of the fruit of the vineyard.
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3Who having laid hands on him, beat him, and sent him away empty.
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4And again he sent to them another servant; and him they wounded in the head, and used him reproachfully.
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5And again he sent another, and him they killed: and many others, of whom some they beat, and others they killed.
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Therefore having yet one son, most dear to him; he also sent him unto them last of all, saying: They will reverence my son.
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7But the husbandmen said one to another: This is the heir; come let us kill him; and the inheritance shall be ours.
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8And laying hold on him, they killed him, and cast him out of the vineyard.
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9What therefore will the lord of the vineyard do? He will come and destroy those husbandmen; and will give the vineyard to others.
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10And have you not read this scripture, The stone which the builders rejected, the same is made the head of the corner:
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11By the Lord has this been done, and it is wonderful in our eyes.
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12And they sought to lay hands on him, but they feared the people. For they knew that he spoke this parable to them. And leaving him, they went their way.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13And they sent to him some of the Pharisees and of the Herodians; that they should catch him in his words.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14Who coming, say to him: Master, we know that thou art a true speaker, and carest not for any man; for thou regardest not the person of men, but teachest the way of God in truth. Is it lawful to give tribute to Caesar; or shall we not give it?
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15Who knowing their wiliness, saith to them: Why tempt you me? bring me a penny that I may see it.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16And they brought it him. And he saith to them: Whose is this image and inscription? They say to him, Caesar’s.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17And Jesus answering, said to them: Render therefore to Caesar the things that are Caesar’s, and to God the things that are God’s. And they marvelled at him.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18And there came to him the Sadducees, who say there is no resurrection; and they asked him, saying:
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19Master, Moses wrote unto us, that if any man’s brother die, and leave his wife behind him, and leave no children, his brother should take his wife, and raise up seed to his brother.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Now there were seven brethren; and the first took a wife, and died leaving no issue.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21And the second took her, and died: and neither did he leave any issue. And the third in like manner.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22And the seven all took her in like manner; and did not leave issue. Last of all the woman also died.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23In the resurrection therefore, when they shall rise again, whose wife shall she be of them? for the seven had her to wife.
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24And Jesus answering, saith to them: Do ye not therefore err, because you know not the scriptures, nor the power of God?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25For when they shall rise again from the dead, they shall neither marry, nor be married, but are as the angels in heaven.
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26And as concerning the dead that they rise again, have you not read in the book of Moses, how in the bush God spoke to him, saying: I am the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob?
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27He is not the God of the dead, but of the living. You therefore do greatly err.
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28And there came one of the scribes that had heard them reasoning together, and seeing that he had answered them well, asked him which was the first commandment of all.
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29And Jesus answered him: The first commandment of all is, Hear, O Israel: the Lord thy God is one God.
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30And thou shalt love the Lord thy God, with thy whole heart, and with thy whole soul, and with thy whole mind, and with thy whole strength. This is the first commandment.
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31And the second is like to it: Thou shalt love thy neighbour as thyself. There is no other commandment greater than these.
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32And the scribe said to him: Well, Master, thou hast said in truth, that there is one God, and there is no other besides him.
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33And that he should be loved with the whole heart, and with the whole understanding, and with the whole soul, and with the whole strength; and to love one’s neighbour as one’s self, is a greater thing than all holocausts and sacrifices.
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34And Jesus seeing that he had answered wisely, said to him: Thou art not far from the kingdom of God. And no man after that durst ask him any question.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35And Jesus answering, said, teaching in the temple: How do the scribes say, that Christ is the son of David?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36For David himself saith by the Holy Ghost: The Lord said to my Lord, Sit on my right hand, until I make thy enemies thy footstool.
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37David therefore himself calleth him Lord, and whence is he then his son? And a great multitude heard him gladly.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38And he said to them in his doctrine: Beware of the scribes, who love to walk in long robes, and to be saluted in the marketplace,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39And to sit in the first chairs, in the synagogues, and to have the highest places at suppers:
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40Who devour the houses of widows under the pretence of long prayer: these shall receive greater judgment.
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41And Jesus sitting over against the treasury, beheld how the people cast money into the treasury, and many that were rich cast in much.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42And there came a certain poor widow, and she cast in two mites, which make a farthing.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43And calling his disciples together, he saith to them: Amen I say to you, this poor widow hath cast in more than all they who have cast into the treasury.
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44For all they did cast in of their abundance; but she of her want cast in all she had, even her whole living.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.