Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1耶穌就用比喻對他們說：「有人栽了一個葡萄園，周圍圈上籬笆，挖了一個壓酒池，蓋了一座樓，租給園戶，就往外國去了。
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2到了時候，打發一個僕人到園戶那裏，要從園戶收葡萄園的果子。
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3園戶拿住他，打了他，叫他空手回去。
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4再打發一個僕人到他們那裏。他們打傷他的頭，並且凌辱他。
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5又打發一個僕人去，他們就殺了他。後又打發好些僕人去，有被他們打的，有被他們殺的。
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6園主還有一位是他的愛子，末後又打發他去， 意思 說：『他們必尊敬我的兒子。』
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7不料，那些園戶彼此說：『這是承受產業的。來吧，我們殺他，產業就歸我們了！』
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8於是拿住他，殺了他，把他丟在園外。
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9這樣，葡萄園的主人要怎麼辦呢？他要來除滅那些園戶，將葡萄園轉給別人。
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10經上寫着說 ： 匠人所棄的石頭 已作了房角的頭塊石頭。
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11這是主所做的， 在我們眼中看為希奇。 這經你們沒有念過嗎？」
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12他們看出這比喻是指着他們說的，就想要捉拿他，只是懼怕百姓，於是離開他走了。
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13後來，他們打發幾個法利賽人和幾個 希律 黨的人到耶穌那裏，要就着他的話陷害他。
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14他們來了，就對他說：「夫子，我們知道你是誠實的，甚麼人你都不徇情面；因為你不看人的外貌，乃是誠誠實實傳上帝的道。納稅給凱撒可以不可以？
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15我們該納不該納？」耶穌知道他們的假意，就對他們說：「你們為甚麼試探我？拿一個銀錢來給我看！」
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16他們就拿了來。耶穌說：「這像和這號是誰的？」他們說：「是凱撒的。」
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17耶穌說：「凱撒的物當歸給凱撒，上帝的物當歸給上帝。」他們就很希奇他。
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18撒都該人常說沒有復活的事。他們來問耶穌說：
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19「夫子， 摩西 為我們寫着說：『人若死了，撇下妻子，沒有孩子，他兄弟當娶他的妻，為哥哥生子立後。』
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20有弟兄七人，第一個娶了妻，死了，沒有留下孩子。
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21第二個娶了她，也死了，沒有留下孩子。第三個也是這樣。
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22那七個人都沒有留下孩子；末了，那婦人也死了。
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23當復活的時候，她是哪一個的妻子呢？因為他們七個人都娶過她。」
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24耶穌說：「你們所以錯了，豈不是因為不明白聖經，不曉得上帝的大能嗎？
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25人從死裏復活，也不娶也不嫁，乃像天上的使者一樣。
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26論到死人復活，你們沒有念過 摩西 的書荊棘篇上 所載的 嗎？上帝對 摩西 說：『我是 亞伯拉罕 的上帝， 以撒 的上帝， 雅各 的上帝。』
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27上帝不是死人的上帝，乃是活人的上帝。你們是大錯了。」
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28有一個文士來，聽見他們辯論，曉得耶穌回答的好，就問他說：「誡命中哪是第一 要緊的 呢？」
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29耶穌回答說：「第一 要緊的 就是說：『 以色列 啊，你要聽，主－我們上帝是獨一的主。
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30你要盡心、盡性、盡意、盡力愛主－你的上帝。』
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31其次就是說：『要愛人如己。 』再沒有比這兩條誡命更大的了。」
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32那文士對耶穌說：「夫子說，上帝是一位，實在不錯；除了他以外，再沒有別的上帝；
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33並且盡心、盡智、盡力愛他，又愛人如己，就比一切燔祭和各樣祭祀好的多。」
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34耶穌見他回答的有智慧，就對他說：「你離上帝的國不遠了。」從此以後，沒有人敢再問他甚麼。
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35耶穌在殿裏教訓人，就問他們說：「文士怎麼說基督是 大衛 的子孫呢？
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36大衛 被聖靈感動，說： 主對我主說： 你坐在我的右邊， 等我使你仇敵作你的腳凳。
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37大衛 既自己稱他為主，他怎麼又是 大衛 的子孫呢？」眾人都喜歡聽他。
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38耶穌在教訓之間，說：「你們要防備文士；他們好穿長衣遊行，喜愛人在街市上問他們的安，
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39又喜愛會堂裏的高位，筵席上的首座。
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40他們侵吞寡婦的家產，假意作很長的禱告。這些人要受更重的刑罰！」
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41耶穌對銀庫坐着，看眾人怎樣投錢入庫。有好些財主往裏投了若干的錢。
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42有一個窮寡婦來，往裏投了兩個小錢，就是一個大錢。
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43耶穌叫門徒來，說：「我實在告訴你們，這窮寡婦投入庫裏的，比眾人所投的更多。
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44因為，他們都是自己有餘，拿出來投在裏頭；但這寡婦是自己不足，把她一切養生的都投上了。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.