Марко 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Chinese Union Version, punctuated (Traditional)
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1那時，又有許多人聚集，並沒有甚麼吃的。耶穌叫門徒來，說：
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2「我憐憫這眾人；因為他們同我在這裏已經三天，也沒有吃的了。
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3我若打發他們餓着回家，就必在路上困乏，因為其中有從遠處來的。」
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4門徒回答說：「在這野地，從哪裏能得餅，叫這些人吃飽呢？」
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5耶穌問他們說：「你們有多少餅？」他們說：「七個。」
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6他吩咐眾人坐在地上，就拿着這七個餅祝謝了，擘開，遞給門徒，叫他們擺開，門徒就擺在眾人面前。
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7又有幾條小魚；耶穌祝了福，就吩咐也擺在眾人面前。
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8眾人都吃，並且吃飽了，收拾剩下的零碎，有七筐子。
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9人數約有四千。耶穌打發他們走了，
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10隨即同門徒上船，來到 大瑪努他 境內。
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11法利賽人出來盤問耶穌，求他從天上顯個神蹟給他們看，想要試探他。
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12耶穌心裏深深地歎息，說：「這世代為甚麼求神蹟呢？我實在告訴你們，沒有神蹟給這世代看。」
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13他就離開他們，又上 船 往海那邊去了。
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14門徒忘了帶餅；在船上除了一個餅，沒有別的食物。
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15耶穌囑咐他們說：「你們要謹慎，防備法利賽人的酵和 希律 的酵。」
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16他們彼此議論說：「 這是因為 我們沒有餅吧。」
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17耶穌看出來，就說：「你們為甚麼因為沒有餅就議論呢？你們還不省悟，還不明白嗎？你們的心還是愚頑嗎？
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18你們有眼睛，看不見嗎？有耳朵，聽不見嗎？也不記得嗎？
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19我擘開那五個餅分給五千人，你們收拾的零碎裝滿了多少籃子呢？」他們說：「十二個。」
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20「 又擘開 那七個餅分給四千人，你們收拾的零碎裝滿了多少筐子呢？」他們說：「七個。」
21И рече им: Како не разумете?
21耶穌說：「你們還是不明白嗎？」
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22他們來到 伯賽大 ，有人帶一個瞎子來，求耶穌摸他。
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23耶穌拉着瞎子的手，領他到村外，就吐唾沫在他眼睛上，按手在他身上，問他說：「你看見甚麼了？」
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24他就抬頭一看，說：「我看見人了；他們好像樹木，並且行走。」
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25隨後又按手在他眼睛上，他定睛一看，就復了原，樣樣都看得清楚了。
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26耶穌打發他回家，說：「連這村子你也不要進去。」
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27耶穌和門徒出去，往 凱撒利亞‧腓立比 村莊去；在路上問門徒說：「人說我是誰？」
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28他們說：「 有人說 是施洗的 約翰 ；有人說是 以利亞 ；又有人說是先知裏的一位。」
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29又問他們說：「你們說我是誰？」 彼得 回答說：「你是基督。」
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
30耶穌就禁戒他們，不要告訴人。
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31從此，他教訓他們說：「人子必須受許多的苦，被長老、祭司長，和文士棄絕，並且被殺，過三天復活。」
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32耶穌明明地說這話， 彼得 就拉着他，勸他。
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33耶穌轉過來，看着門徒，就責備 彼得 說：「撒但，退我後邊去吧！因為你不體貼上帝的意思，只體貼人的意思。」
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34於是叫眾人和門徒來，對他們說：「若有人要跟從我，就當捨己，背起他的十字架來跟從我。
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35因為，凡要救自己生命的，必喪掉生命；凡為我和福音喪掉生命的，必救了生命。
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36人就是賺得全世界，賠上自己的生命，有甚麼益處呢？
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37人還能拿甚麼換生命呢？
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38凡在這淫亂罪惡的世代，把我和我的道當作可恥的，人子在他父的榮耀裏，同聖天使降臨的時候，也要把那人當作可恥的。」
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.