Марко 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1Te khohnin ah hlangping te hut koep om tih caak koi ba khaw khueh uh pawh.
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2Hnukbang rhoek te a khue tih, “ Kai taengah hnin thum rhaeh uh coeng tih caak bakhaw a khueh uh voel pawt dongah he hlangping ham ka thinphat .
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3Te dongah a im ah buhmueh rhathih la amih ka tueih koinih longpueng ah tawnba uh ni. Amih khuikah hlangvang tah khohla lamkah ha pawk uh,” a ti nah.
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4A hnukbang rhoek long khaw, “He rhoek he kohong ah me lamkah buh nim hlang loh a cah thai eh he?” a ti uh.
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5Te dongah amih te, “ Vaidam meyet na khueh uh?,” a ti nah hatah, “Parhih,” a ti uh.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6Te dongah hlangping te diklai ah ngol ham a uen. Te phoeiah vaidam parhih te a loh tih a uem tih a aeh. Te daengah hlangping taengah tael hamla a hnukbang rhoek te a paek tih a tael uh.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7Te phoeiah ngadik a yool a khueh uh te khaw a uem tih amih te, “ He khaw tael uh,” a ti nah.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8A caak uh tih a hah uh phoeiah a nueipil aka coih te voh rhih la a phueih uh.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9Te vaengah thawngli tluk om uh.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10Amih a hlah phoeiah tah lawng khuila tlek kun tih a hnukbang rhoek neh Dalmanutha paengpang la pawk.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11Te vaengah Pharisee rhoek te cet uh tih Jesuh te koe a oelh uh. Vaan lamkah miknoek te anih taengah a toem uh tih a noemcai uh.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12Tedae a lungbuei ah huei tih, “ Balae hekah cadil loh miknoek a toem. Nangmih taengah rhep ka thui, Hekah cadil he miknoek tueng ham moenih,” a ti.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13Te dongah amih te a toeng phoeiah koep kun tih rhalvangan la kat.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14Te vaengah buh khuen ham a hmaai uh dongah lawng khuikah amih taengah vaidam pakhat bueng pawt atah atloe khueh uh pawh.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15Te vaengah amih te ol a paek tih, “ Ngaithuen uh, Pharisee rhoek kah tolrhu neh Herod kah tolrhu te hmat uh,” a ti nah.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16Te vaengah vaidam a khueh uh pawt te amamih khuiah dawtlet uh thae.
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17Tedae a ming dongah amih te, “ Balae tih vaidam na khueh uh pawt te na thui uh. Na yakming uh pawt tih, na hmuhming uh thlan a? Na thinko te mangkhak la vawk khueh uh ne .
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18Mik aka khueh rhoek loh na hmuh uh voel pawt tih hna aka khueh rhoek loh na yaak uh pawt dongah na poek uh moenih .
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19Thawngnga ham vaidam panga ka aeh vaengah a nueipil na phueih uh te voh meyet a bae? ” a ti nah hatah Jesuh taengah, “Hlainit,” a ti na uh.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20“Thawngli ham parhih vaengah a nueipil na phueih uh te voh meyet a bae? ” a ti nah hatah Jesuh taengah, “Parhih,” a ti na uh.
21И рече им: Како не разумете?
21Te phoeiah amih te, “ Na hmuhming uh hlan a?,” a ti nah.
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22Bethsaida la a caeh uh vaengah mikdael te Jesuh taengla a khuen uh tih anih te taek sak ham a bih uh.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23Te dongah mikdael kah kut te a tuuk tih kho voella a khuen tih a mik ah a timthoeih. A kut te a tloeng thil phoeiah, “ Khat khat khaw na hmuh maia? ” tila a dawt.
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24Te dongah oeloe tih, “Hlang rhoek te ka sawt dae thingkung aka cet bangla ka hmuh,” a ti nah.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25Tedae a mik te a kut koep a tloeng pah thil daengah a cil pah tih a hoeih pah tih phaeng boeih a hmuh.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26Tedae anih a im la a tueih vaengah tah, “ Vangca la kun boeh,” a ti nah.
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27Jesuh neh a hnukbang rhoek tah Kaisarea Philip kah kho la a caeh uh vaengah longpueng ah a hnukbang rhoek te a dawt tih, “ Kai he hlang loh ulae a ti uh,” a ti nah.
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28Te dongah amah te, “Pakhat loh tuinuem Johan, pakhat loh Elijah, tedae pakhat loh tonghma rhoek khuikah pakhat khat a ti uh,” a ti na uh.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29Jesuh loh amih te, “ Nangmih ta kai he ulae na ti uh? ” tila a dawt. Peter loh a doo tih, “Nang tah Khrih ni,” a ti nah.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
30Te vaengah amah kawng te thui pawt ham amih te a uen.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31Te phoeiah amih taengah hlang capa te muep a patang ham neh patong rhoek loh a hnawt ham khaw, khosoihham rhoek neh cadaek rhoek loh a ngawn phoeikah hnin thum ah a thoh ham khaw a kuek te koe a thuituen.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32Te vaengah ol te sayalh la a thui dongah Peter loh Jesuh te a khue tih koe a toel.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33Tedae Jesuh loh mael tih a hnukbang rhoek te a sawt doeah Peter te a tluung tih, “ Satan, Pathen te na poek pawt tih hlang te na poek dongah ka hnuk la nong,” a ti nah.
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34Te phoeiah a hnukbang rhoek neh hlangping te a khue tih, “ Khat khat loh kai hnukah vai ham a ngaih atah amah a huek uh phoeiah a thinglam te kawt saeh lamtah kai m'vai saeh .
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35Amah khaw a hinglu te khang ham aka ngaih tah a hlong ni. Tedae amah khaw kai neh olthangthen ham a hinglu aka hlong tah daem ni .
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36Hlang pakhat te Diklai pum a dang dae a hinglu te a hlong atah balae a hoeikhang?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37Hlang loh a hinglu ham balae tlansum la a phai eh?
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38He suentae lakliah kamah neh ka ol aka yah puei te tah samphaih neh hlangtholh la om coeng. Hlang capa loh a napa kah thangpomnah dongah hlangcim rhoek kah puencawn rhoek neh ha pawk vaengah anih te a yah puei van ni,” a ti nah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.