Марко 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1Te phoeiah Pharisee rhoek neh cadaek rhoek hlangvang te Jerusalem lamkah ha pawk uh tih Jesuh taengah tingtun uh.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2Te vaengah a hnukbang rhoek hlangvang te a kut kutmuen neh tanghnong tangaih la buh a caak uh te a hmuh uh.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3Patong rhoek kah singyoe aka pom Pharisee rhoek neh Judah rhoek boeih loh kut te hlaengtangnah pawt atah caak a caak moenih.
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4Hnoyoih hmuen lamkah a bal uh vaengah khaw tui a hluk uh pawt atah caak ca uh pawh. Te phoeiah a tloe boengloeng, tui-um, tuidueh neh thingkong te silh ham duela a loh uh tih aka pom te muep om uh.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5Te dongah Pharisee rhoek neh cadaek rhoek loh, “Balae tih patong rhoek kah singyoe bangla na hnukbang rhoek a caeh uh pawt tih kut tanghnong neh buh a caak uh?” a ti na uh.
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6Te vaengah amih taengah, “ Pilnam long he a hmui neh kai hinyah dae a thinko tah kai lamloh voelh nong , “ tila a daek tangtae bangla nangmih hlangthai palat ham Isaiah loh a phong te thuem coeng ”.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7Hlang olpaek dongkah thuituennah bangla a thuituen uh tih a poeyoek la kai m'bawk uh .
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8Pathen kah olpaek aka hlahpham rhoek loh hlang kah singyoe te na muk uh,” a ti nah.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9Te phoeiah amih te, “ Namamih kah singyoe te thoh ham dongah Pathen kah olpaek te na hnawt uh pai he .
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10Moses loh , ' Na nu neh na pa te hinyah. Tedae nu neh pa aka thet tah dueknah neh duek saeh ,’ a ti .
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11Tedae nangmih tah hlang loh a manu neh a napa te, 'Kai lamkah na hoeikhangnah koi te Korban Te tah kutdoe la om ni,’ a ti atah ,
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12Te dongah a manu a napa taengah a saii ham te pakhat khaw anih taengah na hlah pah uh moenih .
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13Nangmih kah singyoe na pang uh te Pathen kah olka tah a hmil tih amah boeiloeih te muep na saii uh,” a ti nah .
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14Hlangping te khaw koep a khue tih , “ Hlang boeih loh kai taengah hnatun uh lamtah hmuhming uh .
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15Hlang kah a hmanhu ah om tih a khuila aka kun loh anih te a poeih thai moenih. Tedae hlang lamkah aka thoeng tah hlang aka poeih la om .
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16Yaak nah hamla hna aka khueh loh ya saeh,” a ti nah.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17Te phoeiah hlangping taeng lamloh im khuila a kun vaengah Jesuh te a hnukbang rhoek loh nuettahnah a dawt uh.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18Te dongah amih te, “ Nangmih khaw lungmongkotalh la na om tangloeng. A hmanhu kah boeih tah hlang khuila a kun akhaw anih te poeih thai pawh tila na yakming uh pawt nim?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Te te thinko khuiah pawt tih a bungpuei khui lam ni a kun tih naat khui ni a pha. Te dongah cakok he boeih cimcaih,” a ti nah.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20Te phoeiah, “ Hlang lamkah aka thoeng loh hlang a poeih .
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21Hlang thinko khui lamkah tah a thae poeknah, Cukhalnah, huencannah, ngawnnah ,
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22samphaihnah, halhkanah, halangnah, tuengkhuepnah, omthenbawnnah, mikmuelh kholaeh, soehsalnah, kohangnah, anglatnah khaw thoeng coeng .
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23Hekah a thae boeih tah a khui lamkah ha thoeng dongah hlang a poeih,” a ti nah.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24Te lamkah thoo tih Tyre vaang la cet. Te vaengah im pakhat ah a kun te ming sak ham ngaih pawt dae phah thai pawh.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25Tedae a kawng te huta pakhat loh tlek a yaak. Anih te a canu tah mueihla thae loh a kaem pah dongah cet tih Jesuh kho khugah bakop.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26Tahae kah huta tah Syrophoenician kah Greek hoel la om dae a canu kah rhaithae te haek sak ham Jesuh a hloep.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27Te vaengah anih te, “ Camoe rhoek te lamhma la hah sak dae saeh. Ca kah buh rhawt pah tih ui taengah lun pah ham tah hnothen la a om moenih,” a ti nah.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28Tedae huta loh a doo tih Jesuh te, “Boeipa, camoe kah buhdik te caboei hmuikah uica rhoek loh a caak uh van ta,” a ti nah.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29Te vaengah anih te, “ Hekah ol dongah cet laeh, rhaithae te na canu taeng lamkah cet coeng,” a ti nah.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30Amah im la a caeh vaengah thingkong soah aka yalh camoe te a hmuh. Te vaengah rhaithae khaw ana suntla coeng.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31Te phoeiah Tyre vaang lamkah koep nong tih Sidon longah Decapolis vaang khui kah Galilee tuili la pawk.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32Te vaengah hnapang olmueh te a khuen uh tih anih te kut tloeng thil ham Jesuh a hloep uh.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33Te dongah anih te hlangping taeng lamloh amah bueng a hoep tih a hna khuila kutdawn a puei. Te phoeiah a timthoeih tih a lai te a taek pah.
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34Vaan la oeloe tih a huei phoeiah anih te, “ Ephphatha (khui saeh tila om),” a ti nah.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35Te vaengah a hnavue te tlek khui tih a lai aka khom te yaih tih balh cal.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36Te phoeiah hlang taengah thui pawt ham amih te ol a paek. Amih te muep ol a paek dae amih loh a nah la muep a hoe uh.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37Te dongah let uh khungdaeng tih, “Cungkuem la balh a saii dongah hnapang te a yaak ham a saii tih olmueh te a cal sak,” a ti uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.