Марко 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1Собрались к Нему фарисеи и некоторые из книжников, пришедшие из Иерусалима,
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2и, увидев некоторых из учеников Его, евших хлеб нечистыми, то есть неумытыми, руками, укоряли.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3Ибо фарисеи и все Иудеи, держась предания старцев, не едят, не умыв тщательно рук;
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4и, придя с торга, не едят не омывшись. Есть и многое другое, чего они приняли держаться: наблюдать омовение чаш, кружек, котлов и скамей.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5Потом спрашивают Его фарисеи и книжники: зачем ученики Твои не поступают по преданию старцев, но неумытыми руками едят хлеб?
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6Он сказал им в ответ: хорошо пророчествовал о вас, лицемерах, Исаия, как написано: люди сии чтут Меня устами, сердце же их далеко отстоит от Меня,
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7но тщетно чтут Меня, уча учениям, заповедям человеческим.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8Ибо вы, оставив заповедь Божию, держитесь предания человеческого, омовения кружек и чаш, и делаете многое другое, сему подобное.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9И сказал им: хорошо ли, что вы отменяете заповедь Божию, чтобы соблюсти свое предание?
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10Ибо Моисей сказал: почитай отца своего и мать свою; и злословящий отца или мать смертью да умрет.
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11А вы говорите: кто скажет отцу или матери: корван, то есть дар Богу то, чем бы ты от меня пользовался,
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12тому вы уже попускаете ничего не делать для отца своего или матери своей,
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13устраняя слово Божие преданием вашим, которое вы установили; и делаете многое сему подобное.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14И, призвав весь народ, говорил им: слушайте Меня все и разумейте:
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15ничто, входящее в человека извне, не может осквернить его; но что исходит из него, то оскверняет человека.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16Если кто имеет уши слышать, да слышит!
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17И когда Он от народа вошел в дом, ученики Его спросили Его о притче.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18Он сказал им: неужели и вы так непонятливы? Неужели не разумеете, что ничто, извне входящее в человека, не может осквернить его?
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Потому что не в сердце его входит, а в чрево, и выходит вон, чем очищается всякая пища.
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20Далее сказал: исходящее из человека оскверняет человека.
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21Ибо извнутрь, из сердца человеческого, исходят злые помыслы, прелюбодеяния, любодеяния, убийства,
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22кражи, лихоимство, злоба, коварство, непотребство, завистливое око, богохульство, гордость, безумство,
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23все это зло извнутрь исходит и оскверняет человека.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24И, отправившись оттуда, пришел в пределы Тирские и Сидонские; и, войдя в дом, не хотел, чтобы кто узнал; но не мог утаиться.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25Ибо услышала о Нем женщина, у которой дочь одержима была нечистым духом, и, придя, припала к ногам Его;
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26а женщина та была язычница, родом сирофиникиянка; и просила Его, чтобы изгнал беса из ее дочери.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27Но Иисус сказал ей: дай прежде насытиться детям, ибо нехорошо взять хлеб у детей и бросить псам.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28Она же сказала Ему в ответ: так, Господи; но и псы под столом едят крохи у детей.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29И сказал ей: за это слово, пойди; бес вышел из твоей дочери.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30И, придя в свой дом, она нашла, что бес вышел и дочь лежит на постели.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31Выйдя из пределов Тирских и Сидонских, Иисус опять пошел к морю Галилейскому через пределы Десятиградия.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32Привели к Нему глухого косноязычного и просили Его возложить на него руку.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33Иисус, отведя его в сторону от народа, вложил персты Свои в уши ему и, плюнув, коснулся языка его;
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34и, воззрев на небо, вздохнул и сказал ему: “еффафа”, то есть: отверзись.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35И тотчас отверзся у него слух и разрешились узы его языка, и стал говорить чисто.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36И повелел и не сказывать никому. Но сколько Он ни запрещал им, они еще более разглашали.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37И чрезвычайно дивились, и говорили: все хорошо делает, - и глухих делает слышащими, и немых говорящими.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.