Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1И пришел опять в синагогу; там был человек, имевший иссохшую руку.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2И наблюдали за Ним, не исцелит ли его в субботу, чтобы обвинить Его.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3Он же говорит человеку, имевшему иссохшую руку: стань на средину.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4А им говорит: должно ли в субботу добро делать, или зло делать? душу спасти, или погубить? Но они молчали.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5И, воззрев на них с гневом, скорбя об ожесточении сердец их, говорит тому человеку: протяни руку твою. Он протянул, и стала рука его здорова, как другая.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6Фарисеи, выйдя, немедленно составили с иродианами совещание против Него, как бы погубить Его.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Но Иисус с учениками Своими удалился к морю; и за Ним последовало множество народа из Галилеи, Иудеи,
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8Иерусалима, Идумеи и из-за Иордана. И живущие в окрестностях Тира и Сидона, услышав, что Он делал, шли к Нему в великом множестве.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9И сказал ученикам Своим, чтобы готова была для Него лодка по причине многолюдства, дабы не теснили Его.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10Ибо многих Он исцелил, так что имевшие язвы бросались к Нему, чтобы коснуться Его.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11И духи нечистые, когда видели Его, падали пред Ним и кричали: Ты Сын Божий.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12Но Он строго запрещал им, чтобы не делали Его известным.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13Потом взошел на гору и позвал к Себе, кого Сам хотел; и пришли к Нему.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14И поставил из них двенадцать, чтобы с Ним были и чтобы посылать их на проповедь,
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15и чтобы они имели власть исцелять от болезней и изгонять бесов;
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16поставил Симона, нарекши ему имя Петр,
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17Иакова Зеведеева и Иоанна, брата Иакова, нарекши им имена Воанергес, то есть “сыны громовы”,
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18Андрея, Филиппа, Варфоломея, Матфея, Фому, Иакова Алфеева, Фаддея, Симона Кананита
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19и Иуду Искариотского, который и предал Его.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20Приходят в дом; и опять сходится народ, так что им невозможно было и хлеба есть.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21И, услышав, ближние Его пошли взять Его, ибо говорили, что Он вышел из себя.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22А книжники, пришедшие из Иерусалима, говорили, что Он имеет в Себе веельзевула и что изгоняет бесов силою бесовского князя.
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23И, призвав их, говорил им притчами: как может сатана изгонять сатану?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24Если царство разделится само в себе, не может устоять царство то;
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25и если дом разделится сам в себе, не может устоять дом тот;
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26и если сатана восстал на самого себя и разделился, не может устоять, но пришел конец его.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27Никто, войдя в дом сильного, не может расхитить вещей его, если прежде не свяжет сильного, и тогда расхитит дом его.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Истинно говорю вам: будут прощены сынам человеческим все грехи и хуления, какими бы ни хулили;
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29но кто будет хулить Духа Святого, тому не будет прощения вовек, но подлежит он вечному осуждению.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Сие сказал Он, потому что говорили: в Нем нечистый дух.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31И пришли Матерь и братья Его и, стоя вне дома, послали к Нему звать Его.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32Около Него сидел народ. И сказали Ему: вот, Матерь Твоя и братья Твои и сестры Твои, вне дома, спрашивают тебя.
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33И отвечал им: кто матерь Моя и братья Мои?
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34И обозрев сидящих вокруг Себя, говорит: вот матерь Моя и братья Мои;
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35ибо кто будет исполнять волю Божию, тот Мне брат, и сестра, и матерь
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.