Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Diodati Bibbia 1885
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1POI egli entrò di nuovo nella sinagoga, e quivi era un uomo che avea la mano secca.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2Ed essi l'osservavano se lo sanerebbe in giorno di sabato, per accusarlo.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3Ed egli disse all'uomo che avea la mano secca: Levati là nel mezzo.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4Poi disse loro: È egli lecito di far bene o male; di salvare una persona, o di ucciderla, in giorno di sabato? Ma essi tacevano.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5Allora, avendoli guardati attorno con indegnazione, contristato per l'induramento del cuor loro, disse a quell'uomo: Distendi la tua mano. Ed egli la distese. E la sua mano fu restituita sana come l'altra.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6E i Farisei, essendo usciti, tenner subito consiglio con gli Erodiani contro a lui, come lo farebber morire.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Ma Gesù, co' suoi discepoli, si ritrasse al mare, e gran moltitudine lo seguitò,
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8da Galilea, e da Giudea, e da Gerusalemme, e da Idumea, e da oltre il Giordano; parimente, una gran moltitudine da' contorni di Tiro, e di Sidon, avendo udite le gran cose ch'egli faceva, venne a lui.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9Ed egli disse a' suoi discepoli, che vi fosse sempre una navicella appresso di lui, per la moltitudine; che talora non l'affollasse.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10Perciocchè egli ne avea guariti molti; talchè tutti coloro che aveano qualche flagello si avventavano a lui, per toccarlo.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11E gli spiriti immondi, quando lo vedevano, si gettavano davanti a lui, e gridavano, dicendo: Tu sei il Figliuol di Dio.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12Ma egli li sgridava forte acciocchè nol manifestassero.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13POI egli montò in sul monte, e chiamò a sè coloro ch'egli volle; ed essi andarono a lui.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14Ed egli ne ordinò dodici, per esser con lui, e per mandarli a predicare;
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15e per aver la podestà di sanare le infermità, e di cacciare i demoni.
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16Il primo fu Simone, al quale ancora pose nome Pietro.
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17Poi Giacomo figliuol di Zebedeo; e Giovanni, fratello di Giacomo, a' quali pose nome Boanerges, che vuol dire: Figliuoli di tuono;
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18e Andrea, e Filippo, e Bartolomeo, e Matteo, e Toma, e Giacomo figliuol di Alfeo; e Taddeo, e Simone Cananeo;
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19e Giuda Iscariot, il quale anche lo tradì.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20POI vennero in casa. Ed una moltidune si raunò di nuovo; talchè non potevano pur prender cibo.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21Or i suoi, udite queste cose , uscirono per pigliarlo, perciocchè dicevano: Egli è fuori di sè.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22Ma gli Scribi ch'eran discesi di Gerusalemme, dicevano: Egli ha Beelzebub; e per lo principe de' demoni, caccia i demoni.
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23Ma egli, chiamatili a sè, disse loro in similitudine: Come può Satana cacciar Satana?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24E se un regno è diviso in parti contrarie, egli non può durare.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25E, se una casa è divisa in parti contrarie, ella non può durare.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26Così, se Satana si leva contro a sè stesso, ed è diviso in parti contrarie, egli non può durare, anzi vien meno.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27Niuno può entrar nella casa d'un uomo possente, e rapirgli le sue masserizie, se prima non l'ha legato; allora veramente gli prederà la casa.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Io vi dico in verità, che a' figliuoli degli uomini sarà rimesso qualunque peccato, e qualunque bestemmia avranno detta.
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29Ma chiunque avrà bestemmiato contro allo Spirito Santo, giammai in eterno non ne avrà remissione; anzi sarà sottoposto ad eterno giudicio.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Or egli diceva questo , perciocchè dicevano: Egli ha lo spirito immondo.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31I SUOI fratelli adunque, e sua madre, vennero; e, fermatisi di fuori, mandarono a chiamarlo.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32Or la moltitudine sedeva d'intorno a lui, e gli disse: Ecco, tua madre, e i tuoi fratelli son là di fuori, e ti cercano.
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33Ma egli rispose loro, dicendo: Chi è mia madre, o chi sono i miei fratelli?
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34E, guardati in giro coloro che gli sedevano d'intorno, disse: Ecco mia madre, e i miei fratelli. Perciocchè,
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35chiunque avrà fatta la volontà di Dio, esso è mio fratello e mia sorella, e mia madre.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.