Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
World English Bible
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1He entered again into the synagogue, and there was a man there whose hand was withered.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2They watched him, whether he would heal him on the Sabbath day, that they might accuse him.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3He said to the man whose hand was withered, “Stand up.”
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4He said to them, “Is it lawful on the Sabbath day to do good or to do harm? To save a life or to kill?” But they were silent.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5When he had looked around at them with anger, being grieved at the hardening of their hearts, he said to the man, “Stretch out your hand.” He stretched it out, and his hand was restored as healthy as the other.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6The Pharisees went out, and immediately conspired with the Herodians against him, how they might destroy him.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Jesus withdrew to the sea with his disciples; and a great multitude followed him from Galilee, from Judea,
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8from Jerusalem, from Idumaea, beyond the Jordan, and those from around Tyre and Sidon. A great multitude, hearing what great things he did, came to him.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9He spoke to his disciples that a little boat should stay near him because of the crowd, so that they wouldn’t press on him.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10For he had healed many, so that as many as had diseases pressed on him that they might touch him.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11The unclean spirits, whenever they saw him, fell down before him and cried, “You are the Son of God!”
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12He sternly warned them that they should not make him known.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13He went up into the mountain and called to himself those whom he wanted, and they went to him.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14He appointed twelve, that they might be with him, and that he might send them out to preach
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15and to have authority to heal sicknesses and to cast out demons:
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16Simon (to whom he gave the name Peter);
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17James the son of Zebedee; and John, the brother of James, (whom he called Boanerges, which means, Sons of Thunder);
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18Andrew; Philip; Bartholomew; Matthew; Thomas; James, the son of Alphaeus; Thaddaeus; Simon the Zealot;
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19and Judas Iscariot, who also betrayed him. Then he came into a house.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20The multitude came together again, so that they could not so much as eat bread.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21When his friends heard it, they went out to seize him; for they said, “He is insane.”
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22The scribes who came down from Jerusalem said, “He has Beelzebul,” and, “By the prince of the demons he casts out the demons.”
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23He summoned them and said to them in parables, “How can Satan cast out Satan?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24If a kingdom is divided against itself, that kingdom cannot stand.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25If a house is divided against itself, that house cannot stand.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26If Satan has risen up against himself, and is divided, he can’t stand, but has an end.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27But no one can enter into the house of the strong man to plunder unless he first binds the strong man; then he will plunder his house.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28“Most certainly I tell you, all sins of the descendants of man will be forgiven, including their blasphemies with which they may blaspheme;
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29but whoever may blaspheme against the Holy Spirit never has forgiveness, but is subject to eternal condemnation.”
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30—because they said, “He has an unclean spirit.”
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31His mother and his brothers came, and standing outside, they sent to him, calling him.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32A multitude was sitting around him, and they told him, “Behold, your mother, your brothers, and your sisters are outside looking for you.”
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33He answered them, “Who are my mother and my brothers?”
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34Looking around at those who sat around him, he said, “Behold, my mother and my brothers!
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35For whoever does the will of God is my brother, my sister, and mother.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.