Марко 3
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
1I všel opět do školy, a byl tu člověk, maje ruku uschlou.
2И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
2I šetřili ho, uzdraví-li jej v sobotu, aby ho obžalovali.
3И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
3I řekl tomu člověku, kterýž měl uschlou ruku: Vstaň a pojď sem do prostředku.
4И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
4I dí jim: Sluší-li v sobotu dobře činiti, čili zle, život zachovati, čili zamordovati? Ale oni mlčeli.
5И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
5A pohleděv na ně vůkol hněvivě, zarmoutiv se nad tvrdostí srdce jejich, řekl člověku: Vztáhni ruku svou. I vztáhl, a učiněna jest ruka jeho zdravá, jako i druhá.
6И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
6A vyšedše farizeové, hned s herodiány radu učinili proti Ježíšovi, kterak by ho zahubili.
7А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
7Ježíš pak s učedlníky svými poodšel k moři, a veliké množství od Galilee šlo za ním, i z Judstva,
8и из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
8I od Jeruzaléma, i od Idumee, i z Zajordání; i ti, kteříž byli okolo Týru a Sidonu, množství veliké, slyšíce, kteraké věci činí, přišli k němu.
9И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
9I rozkázal učedlníkům svým, aby lodičku ustavičně nahotově měli, pro zástup, aby ho tak netiskli.
10Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
10Nebo mnohé uzdravoval, takže naň padali, aby se ho dotýkali, kteřížkoli měli jaké neduhy.
11И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
11A duchové nečistí, jakž ho zazřeli, padali před ním a křičeli, řkouce: Ty jsi Syn Boží.
12И много им прећаше да Га не прокажу.
12A on velmi jim přimlouval, aby ho nezjevovali.
13И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
13I vstoupil na horu, a povolal k sobě těch, kterýchž se jemu vidělo; i přišli k němu.
14И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
14I ustanovil jich dvanácte, aby s ním byli, aby je poslal kázati,
15и да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
15A aby měli moc uzdravovati nemoci a vymítati ďábelství:
16Првог Симона, и надеде му име Петар;
16A nejprve Šimona, jemuž dal jméno Petr,
17и Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
17A Jakuba Zebedeova, a Jana bratra Jakubova, (a dal jim jméno Boanerges, to jest synové hromovi,)
18и Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
18A Ondřeje, a Filipa, a Bartoloměje, a Matouše, a Tomáše, a Jakuba Alfeova, a Taddea, a Šimona Kananejského,
19и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
19A Jidáše Iškariotského, kterýž i zradil jej. I šli s ním domů.
20И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
20A vtom opět sšel se zástup, takže nemohli ani chleba pojísti.
21И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
21A slyšavše o tom příbuzní jeho, přišli, aby jej vzali; nebo pravili, že by se smyslem pominul.
22А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
22Zákoníci pak, kteříž byli přišli od Jeruzaléma, pravili, že Belzebuba má a že v knížeti ďábelském vymítá ďábly.
23И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
23A povolav jich, mluvil k nim v podobenstvích: Kterak může satan satana vymítati?
24И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
24A jestliže království v sobě se rozdvojí, nemůže státi království to.
25и ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
25A rozdvojí-li se dům proti sobě, nebude moci dům ten státi.
26и ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
26Tak jestliže jest povstal satan sám proti sobě, a rozdvojen jest, nemůže státi, ale konec béře.
27Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
27Nižádný nemůže nádobí silného reka, vejda do domu jeho, rozebrati, leč by prve silného toho svázal; a tehdyť dům jeho zloupí.
28Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
28Amen pravím vám, že všickni hříchové odpuštěni budou synům lidským, i rouhání, jímž by se rouhali,
29А који похули на Духа Светог нема опроштења вавек, него је крив вечном суду.
29Ale kdo by se rouhal proti Duchu svatému, nemá odpuštění na věky, ale hoden jest věčného odsouzení.
30Јер говораху: У њему је нечисти дух.
30Nebo pravili: Že ducha nečistého má.
31И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
31Tedy přišla matka jeho a bratří, a stojíce vně, poslali k němu, aby ho vyvolali.
32И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
32A seděl okolo něho zástup. I řekli jemu: Aj, matka tvá a bratří tvoji vně hledají tebe.
33И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
33Ale on odpověděl jim, řka: Kdo jest matka má a bratří moji?
34И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
34A obezřev učedlníky vůkol sedící, řekl: Aj, matka má a bratří moji.
35Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
35Nebo kdož by koli činil vůli Boží, tenť jest bratr můj, i sestra, i matka má.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.