Марко 9
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И рече им: Заиста вам кажем: имају неки међу овима што стоје овде који неће окусити смрт док не виде царство Божје да дође у сили.
1И сказал им: истинно говорю вам: есть некоторые из стоящих здесь, которые не вкусят смерти, как уже увидят Царствие Божие, пришедшее в силе.
2И после шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована и изведе их на високу гору саме; и преобрази се пред њима.
2И, по прошествии дней шести, взял Иисус Петра, Иакова и Иоанна, и возвел на гору высокую особо их одних, и преобразился перед ними.
3И хаљине Његове постадоше сјајне и врло беле као снег, као што не може белиља убелити на земљи.
3Одежды Его сделались блистающими, весьма белыми, как снег, как на земле белильщик не может выбелить.
4И указа им се Илија с Мојсијем где се разговараху с Исусом.
4И явился им Илия с Моисеем; и беседовали с Иисусом.
5И Петар одговарајући рече Исусу: Рави! Добро нам је овде бити; и да начинимо три сенице: Теби једну и Мојсију једну и Илији једну.
5При сем Петр сказал Иисусу: Равви! хорошо нам здесь быть; сделаем три кущи: Тебе одну, Моисею одну, и одну Илии.
6Јер не знаше шта говори; јер беху врло уплашени.
6Ибо не знал, что сказать; потому что они были в страхе.
7И постаде облак те их заклони; и дође глас из облака говорећи: Ово је Син мој љубазни; Њега послушајте.
7И явилось облако, осеняющее их, и из облака исшел глас, глаголющий: Сей есть Сын Мой возлюбленный; Его слушайте.
8И уједанпут погледавши, никога не видеше осим Исуса самог са собом.
8И, внезапно посмотрев вокруг, никого более с собою не видели, кроме одного Иисуса.
9А кад силажаху с горе запрети им да ником не казују шта су видели, док Син човечји не устане из мртвих.
9Когда же сходили они с горы, Он не велел никому рассказывать о том, что видели, доколе Сын Человеческий не воскреснет из мертвых.
10И реч задржаше у себи питајући један другог: Шта то значи устати из мртвих?
10И они удержали это слово, спрашивая друг друга, что значит: воскреснуть из мертвых.
11И питаху Га говорећи: Како говоре књижевници да Илија треба најпре да дође?
11И спросили Его: как же книжники говорят, что Илии надлежит придти прежде?
12А Он одговарајући рече им: Илија ће доћи најпре, и уредити све; али и Син човечји треба да много пострада и да се понизи, као што је писано.
12Он сказал им в ответ: правда, Илия должен придти прежде и у строить все; и Сыну Человеческому, как написано о Нем, надлежит много пострадать и быть уничижену.
13Али вам кажем да је и Илија дошао и учинише с њим шта хтедоше као што је писано за њега.
13Но говорю вам, что и Илия пришел, и поступили с ним, как хотели, как написано о нем.
14И дошавши к ученицима својим виде народ многи око њих и књижевнике где се препиру с њима.
14Придя к ученикам, увидел много народа около них и книжников, спорящих с ними.
15И одмах видевши Га сав народ уплаши се и притрчавши поздрављаху Га.
15Тотчас, увидев Его, весь народ изумился, и, подбегая, приветствовали Его.
16И упита књижевнике: Шта се препирете с њима?
16Он спросил книжников: о чем спорите с ними?
17И одговарајући један од народа рече: Учитељу! Доведох к Теби сина свог у коме је дух неми.
17Один из народа сказал в ответ: Учитель! я привел к Тебе сына моего, одержимого духом немым:
18И сваки пут кад га ухвати ломи га, и пену баца и шкргуће зубима; и суши се. И рекох ученицима Твојим да га истерају; и не могоше.
18где ни схватывает его, повергает его на землю, и он испускает пену, и скрежещет зубами своими, и цепенеет. Говорил я ученикам Твоим, чтобы изгнали его, и они не могли.
19А Он одговарајући му рече: О роде неверни! Докле ћу с вама бити? Докле ћу вас трпети? Доведите га к мени.
19Отвечая ему, Иисус сказал: о, род неверный! доколе буду с вами? доколе буду терпеть вас? Приведите его ко Мне.
20И доведоше га к Њему; и кад Га виде одмах га дух стаде ломити; и паднувши на земљу ваљаше се бацајући пену.
20И привели его к Нему. Как скоро бесноватый увидел Его, дух сотряс его; он упал на землю и валялся, испуская пену.
21И упита оца његовог: Колико има времена како му се то догодило? А он рече: Из детињства.
21И спросил Иисус отца его: как давно это сделалось с ним? Он сказал: с детства;
22И много пута баца га у ватру и у воду да га погуби; него ако шта можеш помози нам, смилуј се на нас.
22и многократно дух бросал его и в огонь и в воду, чтобы погубить его; но, если что можешь, сжалься над нами и помоги нам.
23А Исус рече му: Ако можеш веровати: све је могуће ономе који верује.
23Иисус сказал ему: если сколько-нибудь можешь веровать, все возможно верующему.
24И одмах повикавши отац детињи са сузама говораше: Верујем, Господе! Помози мом неверју.
24И тотчас отец отрока воскликнул со слезами: верую, Господи! помоги моему неверию.
25А Исус видећи да се стиче народ, запрети духу нечистом говорећи му: Душе неми и глуви! Ја ти заповедам, изађи из њега и више не улази у њега.
25Иисус, видя, что сбегается народ, запретил духу нечистому, сказав ему: дух немой и глухой! Я повелеваю тебе, выйди из него и впредь не входи в него.
26И повикавши и изломивши га врло изађе; и учини се као мртав тако да многи говораху: Умре.
26И, вскрикнув и сильно сотрясши его, вышел; и он сделался, как мертвый, так что многие говорили, что он умер.
27А Исус узевши га за руку подиже га: и уста.
27Но Иисус, взяв его за руку, поднял его; и он встал.
28И кад уђе у кућу, питаху Га ученици Његови насамо: Зашто га ми нисмо могли истерати?
28И как вошел Иисус в дом, ученики Его спрашивали Его наедине: почему мы не могли изгнать его?
29И рече им: Овај се род ничим не може истерати до молитвом и постом.
29И сказал им: сей род не может выйти иначе, как от молитвы и поста.
30И изашавши оданде иђаху кроз Галилеју; и не хтеше да ко дозна.
30Выйдя оттуда, проходили через Галилею; и Он не хотел, чтобы кто узнал.
31Јер учаше ученике своје, и говораше им да ће се Син човечји предати у руке људске, и убиће Га, и пошто Га убију устаће трећи дан.
31Ибо учил Своих учеников и говорил им, что Сын Человеческий предан будет в руки человеческие и убьют Его, и, по убиении, в третий день воскреснет.
32А они не разумеваху реч, и не смеху да Га запитају.
32Но они не разумели сих слов, а спросить Его боялись.
33И дође у Капернаум, и кад беше у кући запита их: Шта се препирасте путем међу собом?
33Пришел в Капернаум; и когда был в доме, спросил их: о чем дорогою вы рассуждали между собою?
34А они ћутаху; јер се путем препираше међу собом ко је највећи.
34Они молчали; потому что дорогою рассуждали между собою, кто больше.
35И седавши дозва дванаесторицу и рече им: Који хоће да буде први нека буде од свих најзадњи и свима слуга.
35И, сев, призвал двенадцать и сказал им: кто хочет быть первым, будь из всех последним и всем слугою.
36И узевши дете метну га међу њих и загрливши га рече им:
36И, взяв дитя, поставил его посреди них и, обняв его, сказал им:
37Ко једно овакво дете прими у име моје, мене прима; а ко мене прими, не прима мене него Оног који је мене послао.
37кто примет одно из таких детей во имя Мое, тот принимает Меня; а кто Меня примет, тот не Меня принимает, но Пославшего Меня.
38Одговори Му Јован говорећи: Учитељу! Видесмо једног где именом Твојим изгони ђаволе који не иде за нама: и забранисмо му, јер не иде за нама.
38При сем Иоанн сказал: Учитель! мы видели человека, который именем Твоим изгоняет бесов, а не ходит за нами; и запретили ему, потому что не ходит за нами.
39А Исус рече: Не браните му; јер нема никога који би именом мојим чудо чинио да може брзо зло говорити за мном.
39Иисус сказал: не запрещайте ему, ибо никто, сотворивший чудо именем Моим, не может вскоре злословить Меня.
40Јер ко није против вас с вама је.
40Ибо кто не против вас, тот за вас.
41Јер ко вас напоји чашом воде у име моје, зато што сте Христови, заиста вам кажем: неће му пропасти плата.
41И кто напоит вас чашею воды во имя Мое, потому что вы Христовы, истинно говорю вам, не потеряет награды своей.
42А који саблазни једног од ових малих који верују мене, боље би му било да обеси камен воденични о врат свој и да се баци у море.
42А кто соблазнит одного из малых сих, верующих в Меня, тому лучше было бы, если бы повесили ему жерновный камень на шею и бросили его в море.
43И ако те рука твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је без руке у живот ући, неголи с обе руке ући у пакао, у огањ вечни,
43И если соблазняет тебя рука твоя, отсеки ее: лучше тебе увечному войти в жизнь, нежели с двумя руками идти в геенну, в огонь неугасимый,
44где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
44где червь их не умирает и огонь не угасает.
45И ако те нога твоја саблажњава, одсеци је: боље ти је ући у живот хром, неголи с две ноге да те баце у пакао, у огањ вечни,
45И если нога твоя соблазняет тебя, отсеки ее: лучше тебе войти в жизнь хромому, нежели с двумя ногами быть ввержену в геенну, в огонь неугасимый,
46где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
46где червь их не умирает и огонь не угасает.
47Ако те и око твоје саблажњава, ископај га: боље ти је с једним оком ући у царство Божје, неголи с два ока да те баце у пакао огњени,
47И если глаз твой соблазняет тебя, вырви его: лучше тебе с одним глазом войти в Царствие Божие, нежели с двумя глазами быть ввержену в геенну огненную,
48где црв њихов не умире, и огањ се не гаси.
48где червь их не умирает и огонь не угасает.
49Јер ће се сваки огњем посолити, и свака ће се жртва сољу посолити.
49Ибо всякий огнем осолится, и всякая жертва солью осолится.
50Добра је со; али ако со буде неслана, чим ће се осолити? Имајте со у себи, и мир имајте међу собом.
50Соль - добрая вещь; но ежели соль не солона будет, чем вы ее поправите? Имейте в себе соль, и мир имейте между собою.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.