Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1Отправившись оттуда, приходит в пределы Иудейские за Иорданскою стороною. Опять собирается к Нему народ, и, по обычаю Своему, Он опять учил их.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Подошли фарисеи и спросили, искушая Его: позволительно ли разводиться мужу с женою?
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3Он сказал им в ответ: что заповедал вам Моисей?
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Они сказали: Моисей позволил писать разводное письмо и разводиться.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5Иисус сказал им в ответ: по жестокосердию вашему он написал вам сию заповедь.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6В начале же создания, Бог мужчину и женщину сотворил их.
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7Посему оставит человек отца своего и мать
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8и прилепится к жене своей, и будут два одною плотью; так что они уже не двое, но одна плоть.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9Итак, что Бог сочетал, того человек да не разлучает.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10В доме ученики Его опять спросили Его о том же.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11Он сказал им: кто разведется с женою своею и женится на другой, тот прелюбодействует от нее;
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12и если жена разведется с мужем своим и выйдет за другого, прелюбодействует.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13Приносили к Нему детей, чтобы Он прикоснулся к ним; ученики же не допускали приносящих.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14Увидев то, Иисус вознегодовал и сказал им: пустите детей приходить ко Мне и не препятствуйте им, ибо таковых есть Царствие Божие.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Истинно говорю вам: кто не примет Царствия Божия, как дитя, тот не войдет в него.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16И, обняв их, возложил руки на них и благословил их.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17Когда выходил Он в путь, подбежал некто, пал пред Ним на колени и спросил Его: Учитель благий! что мне делать, чтобы наследовать жизнь вечную?
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Иисус сказал ему: что ты называешь Меня благим? Никто не благ, как только один Бог.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Знаешь заповеди: не прелюбодействуй, не убивай, не кради, не лжесвидетельствуй, не обижай, почитай отца твоего и мать.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20Он же сказал Ему в ответ: Учитель! все это сохранил я от юности моей.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Иисус, взглянув на него, полюбил его и сказал ему: одного тебе недостает: пойди, все, что имеешь, продай и раздай нищим, и будешь иметь сокровище на небесах; и приходи, последуй за Мною, взяв крест.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Он же, смутившись от сего слова, отошел с печалью, потому что у него было большое имение.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23И, посмотрев вокруг, Иисус говорит ученикам Своим: как трудно имеющим богатство войти в Царствие Божие!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24Ученики ужаснулись от слов Его. Но Иисус опять говорит им в ответ: дети! как трудно надеющимся на богатство войти в Царствие Божие!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25Удобнее верблюду пройти сквозь игольные уши, нежели богатому войти в Царствие Божие.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Они же чрезвычайно изумлялись и говорили между собою: кто же может спастись?
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Иисус, воззрев на них, говорит: человекам это невозможно, но не Богу, ибо все возможно Богу.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28И начал Петр говорить Ему: вот, мы оставили все и последовали за Тобою.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Иисус сказал в ответ: истинно говорю вам: нет никого, кто оставил бы дом, или братьев, или сестер, или отца, или мать, или жену, или детей, или земли, ради Меня и Евангелия,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30и не получил бы ныне, во время сие, среди гонений, во сто крат более домов, и братьев и сестер, и отцов, и матерей, и детей, и земель, а в веке грядущем жизни вечной.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31Многие же будут первые последними, и последние первыми.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32Когда были они на пути, восходя в Иерусалим, Иисус шел впереди их, а они ужасались и, следуя за Ним, были в страхе. Подозвав двенадцать, Он опять начал им говорить о том, что будет с Ним:
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33вот, мы восходим в Иерусалим, и Сын Человеческий предан будет первосвященникам и книжникам, и осудят Его на смерть, и предадут Его язычникам,
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34и поругаются над Ним, и будут бить Его, и оплюют Его, и убьют Его; и в третий день воскреснет.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35Тогда подошли к Нему сыновья Зеведеевы Иаков и Иоанн и сказали: Учитель! мы желаем, чтобы Ты сделал нам, о чем попросим.
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36Он сказал им: что хотите, чтобы Я сделал вам?
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37Они сказали Ему: дай нам сесть у Тебя, одному по правую сторону, а другому по левую в славе Твоей.
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38Но Иисус сказал им: не знаете, чего просите. Можете ли пить чашу, которую Я пью, и креститься крещением, которым Я крещусь?
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39Они отвечали: можем. Иисус же сказал им: чашу, которую Я пью, будете пить, и крещением, которым Я крещусь, будете креститься;
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40а дать сесть у Меня по правую сторону и по левую - не от Меня зависит, но кому уготовано.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41И, услышав, десять начали негодовать на Иакова и Иоанна.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Иисус же, подозвав их, сказал им: вы знаете, что почитающиеся князьями народов господствуют над ними, и вельможи их властвуют ими.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43Но между вами да не будет так: а кто хочет быть большим между вами, да будет вам слугою;
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44и кто хочет быть первым между вами, да будет всем рабом.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45Ибо и Сын Человеческий не для того пришел, чтобы Ему служили, но чтобы послужить и отдать душу Свою для искупления многих.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46Приходят в Иерихон. И когда выходил Он из Иерихона с ученикам и Своими и множеством народа, Вартимей, сын Тимеев, слепой сидел у дороги, прося милостыни.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Услышав, что это Иисус Назорей, он начал кричать и говорить: Иисус, Сын Давидов! помилуй меня.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Многие заставляли его молчать; но он еще более стал кричать: Сын Давидов! помилуй меня.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Иисус остановился и велел его позвать. Зовут слепого и говорят ему: не бойся, вставай, зовет тебя.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50Он сбросил с себя верхнюю одежду, встал и пришел к Иисусу.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Отвечая ему, Иисус спросил: чего ты хочешь от Меня? Слепой сказал Ему: Учитель! чтобы мне прозреть.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Иисус сказал ему: иди, вера твоя спасла тебя. И он тотчас прозрел и пошел за Иисусом по дороге.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.