Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1Jésus, étant parti de là, se rendit dans le territoire de la Judée au-delà du Jourdain. La foule s’assembla de nouveau près de lui, et selon sa coutume, il se mit encore à l’enseigner.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Les pharisiens l’abordèrent; et, pour l’éprouver, ils lui demandèrent s’il est permis à un homme de répudier sa femme.
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3Il leur répondit: Que vous a prescrit Moïse?
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Moïse, dirent-ils, a permis d’écrire une lettre de divorce et de répudier.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5Et Jésus leur dit: C’est à cause de la dureté de votre cœur que Moïse vous a donné ce précepte.
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6Mais au commencement de la création, Dieu fit l’homme et la femme;
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7c’est pourquoi l’homme quittera son père et sa mère, et s’attachera à sa femme,
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8et les deux deviendront une seule chair. Ainsi ils ne sont plus deux, mais ils sont une seule chair.
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9Que l’homme donc ne sépare pas ce que Dieu a joint.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10Lorsqu’ils furent dans la maison, les disciples l’interrogèrent encore là-dessus.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11Il leur dit: Celui qui répudie sa femme et qui en épouse une autre, commet un adultère à son égard;
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12et si une femme quitte son mari et en épouse un autre, elle commet un adultère.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13On lui amena des petits enfants, afin qu’il les touchât. Mais les disciples reprirent ceux qui les amenaient.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14Jésus, voyant cela, fut indigné, et leur dit: Laissez venir à moi les petits enfants, et ne les en empêchez pas; car le royaume de Dieu est pour ceux qui leur ressemblent.
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Je vous le dis en vérité, quiconque ne recevra pas le royaume de Dieu comme un petit enfant n’y entrera point.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16Puis il les prit dans ses bras, et les bénit, en leur imposant les mains.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17Comme Jésus se mettait en chemin, un homme accourut, et se jetant à genoux devant lui: Bon maître, lui demanda-t-il, que dois-je faire pour hériter la vie éternelle?
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Jésus lui dit: Pourquoi m’appelles-tu bon? Il n’y a de bon que Dieu seul.
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Tu connais les commandements: Tu ne commettras point d’adultère; tu ne tueras point; tu ne déroberas point; tu ne diras point de faux témoignage; tu ne feras tort à personne; honore ton père et ta mère.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20Il lui répondit: Maître, j’ai observé toutes ces choses dès ma jeunesse.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Jésus, l’ayant regardé, l’aima, et lui dit: Il te manque une chose; va, vends tout ce que tu as, donne-le aux pauvres, et tu auras un trésor dans le ciel. Puis viens, et suis-moi.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Mais, affligé de cette parole, cet homme s’en alla tout triste; car il avait de grands biens.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23Jésus, regardant autour de lui, dit à ses disciples: Qu’il sera difficile à ceux qui ont des richesses d’entrer dans le royaume de Dieu!
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24Les disciples furent étonnés de ce que Jésus parlait ainsi. Et, reprenant, il leur dit: Mes enfants, qu’il est difficile à ceux qui se confient dans les richesses d’entrer dans le royaume de Dieu!
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25Il est plus facile à un chameau de passer par le trou d’une aiguille qu’à un riche d’entrer dans le royaume de Dieu.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Les disciples furent encore plus étonnés, et ils se dirent les uns aux autres; Et qui peut être sauvé?
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Jésus les regarda, et dit: Cela est impossible aux hommes, mais non à Dieu: car tout est possible à Dieu.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28Pierre se mit à lui dire; Voici, nous avons tout quitté, et nous t’avons suivi.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Jésus répondit: Je vous le dis en vérité, il n’est personne qui, ayant quitté, à cause de moi et à cause de la bonne nouvelle, sa maison, ou ses frères, ou ses sœurs, ou sa mère, ou son père, ou ses enfants, ou ses terres,
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30ne reçoive au centuple, présentement dans ce siècle-ci, des maisons, des frères, des sœurs, des mères, des enfants, et des terres, avec des persécutions, et, dans le siècle à venir, la vie éternelle.
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31Plusieurs des premiers seront les derniers, et plusieurs des derniers seront les premiers.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32Ils étaient en chemin pour monter à Jérusalem, et Jésus allait devant eux. Les disciples étaient troublés, et le suivaient avec crainte. Et Jésus prit de nouveau les douze auprès de lui, et commença à leur dire ce qui devait lui arriver:
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33Voici, nous montons à Jérusalem, et le Fils de l’homme sera livré aux principaux sacrificateurs et aux scribes. Ils le condamneront à mort, et ils le livreront aux païens,
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34qui se moqueront de lui, cracheront sur lui, le battront de verges, et le feront mourir; et, trois jours après, il ressuscitera.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35Les fils de Zébédée, Jacques et Jean, s’approchèrent de Jésus, et lui dirent: Maître, nous voudrions que tu fisses pour nous ce que nous te demanderons.
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36Il leur dit: Que voulez-vous que je fasse pour vous?
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37Accorde-nous, lui dirent-ils, d’être assis l’un à ta droite et l’autre à ta gauche, quand tu seras dans ta gloire.
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38Jésus leur répondit: Vous ne savez ce que vous demandez. Pouvez-vous boire la coupe que je dois boire, ou être baptisés du baptême dont je dois être baptisé? Nous le pouvons, dirent-ils.
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39Et Jésus leur répondit: Il est vrai que vous boirez la coupe que je dois boire, et que vous serez baptisés du baptême dont je dois être baptisé;
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40mais pour ce qui est d’être assis à ma droite ou à ma gauche, cela ne dépend pas de moi, et ne sera donné qu’à ceux à qui cela est réservé.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41Les dix, ayant entendu cela, commencèrent à s’indigner contre Jacques et Jean.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Jésus les appela, et leur dit: Vous savez que ceux qu’on regarde comme les chefs des nations les tyrannisent, et que les grands les dominent.
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43Il n’en est pas de même au milieu de vous. Mais quiconque veut être grand parmi vous, qu’il soit votre serviteur;
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44et quiconque veut être le premier parmi vous, qu’il soit l’esclave de tous.
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45Car le Fils de l’homme est venu, non pour être servi, mais pour servir et donner sa vie comme la rançon de plusieurs.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46Ils arrivèrent à Jéricho. Et, lorsque Jésus en sortit, avec ses disciples et une assez grande foule, le fils de Timée, Bartimée, mendiant aveugle, était assis au bord du chemin.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Il entendit que c’était Jésus de Nazareth, et il se mit à crier; Fils de David, Jésus aie pitié de moi!
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Plusieurs le reprenaient, pour le faire taire; mais il criait beaucoup plus fort; Fils de David, aie pitié de moi!
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Jésus s’arrêta, et dit: Appelez-le. Ils appelèrent l’aveugle, en lui disant: Prends courage, lève-toi, il t’appelle.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50L’aveugle jeta son manteau, et, se levant d’un bond, vint vers Jésus.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Jésus, prenant la parole, lui dit: Que veux-tu que je te fasse? Rabbouni, lui répondit l’aveugle, que je recouvre la vue.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Et Jésus lui dit: Va, ta foi t’a sauvé.
no verse 53 in this text
53Aussitôt il recouvra la vue, et suivit Jésus dans le chemin.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.