Марко 8
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1У то време, кад беше врло много народа и не имаху шта јести, дозва Исус ученике своје и рече им:
1En ces jours-là, une foule nombreuse s’étant de nouveau réunie et n’ayant pas de quoi manger, Jésus appela les disciples, et leur dit:
2Жао ми је народа, јер већ три дана стоје код мене и немају ништа јести.
2Je suis ému de compassion pour cette foule; car voilà trois jours qu’ils sont près de moi, et ils n’ont rien à manger.
3И ако их отпустим гладне кућама њиховим, ослабиће на путу; јер су многи од њих дошли издалека.
3Si je les renvoie chez eux à jeun, les forces leur manqueront en chemin; car quelques-uns d’entre eux sont venus de loin.
4И одговорише Му ученици Његови: Откуда ћемо узети хлеба овде у пустињи да их нахранимо?
4Ses disciples lui répondirent: Comment pourrait-on les rassasier de pains, ici, dans un lieu désert?
5И запита их: Колико имате хлебова? А они казаше: Седам.
5Jésus leur demanda: Combien avez-vous de pains? Sept, répondirent-ils.
6И заповеди народу да поседају по земљи; и узевши оних седам хлебова и хвалу давши, преломи, и даде ученицима својим да раздаду; и раздадоше народу.
6Alors il fit asseoir la foule par terre, prit les sept pains, et, après avoir rendu grâces, il les rompit, et les donna à ses disciples pour les distribuer; et ils les distribuèrent à la foule.
7И имаху мало рибица; и њих благословивши рече да и њих раздаду.
7Ils avaient encore quelques petits poissons, et Jésus, ayant rendu grâces, les fit aussi distribuer.
8И једоше, и наситише се, и накупише комада што претече седам котарица.
8Ils mangèrent et furent rassasiés, et l’on emporta sept corbeilles pleines des morceaux qui restaient.
9А оних што су јели беше око четири хиљаде. И отпусти их.
9Ils étaient environ quatre mille. Ensuite Jésus les renvoya.
10И одмах уђе у лађу с ученицима својим, и дође у околине далманутске.
10Aussitôt il monta dans la barque avec ses disciples, et se rendit dans la contrée de Dalmanutha.
11И изађоше фарисеји, и почеше се препирати с Њим, и кушајући Га искаху од Њега знак с неба.
11Les pharisiens survinrent, se mirent à discuter avec Jésus, et, pour l’éprouver, lui demandèrent un signe venant du ciel.
12И уздахнувши духом својим рече: Зашто род овај знак тражи? Заиста вам кажем: неће се дати роду овоме знак.
12Jésus, soupirant profondément en son esprit, dit: Pourquoi cette génération demande-t-elle un signe? Je vous le dis en vérité, il ne sera point donné de signe à cette génération.
13И оставивши их уђе опет у лађу, и оде на оне стране.
13Puis il les quitta, et remonta dans la barque, pour passer sur l’autre bord.
14И заборавише ученици Његови узети хлеба, и немаху са собом у лађи до један хлеб.
14Les disciples avaient oublié de prendre des pains; ils n’en avaient qu’un seul avec eux dans la barque.
15И заповедаше им говорећи: Гледајте, чувајте се квасца фарисејског и квасца Иродовог.
15Jésus leur fit cette recommandation: Gardez-vous avec soin du levain des pharisiens et du levain d’Hérode.
16И мишљаху, један другом говорећи: То је што хлеба немамо.
16Les disciples raisonnaient entre eux, et disaient: C’est parce que nous n’avons pas de pains.
17И разумевши Исус рече им: Шта мислите што хлеба немате? Зар још не осећате, нити разумете? Зар је још окамењено срце ваше?
17Jésus, l’ayant connu, leur dit: Pourquoi raisonnez-vous sur ce que vous n’avez pas de pains? Êtes-vous encore sans intelligence, et ne comprenez-vous pas?
18Очи имате и не видите? Уши имате и не чујете? И не памтите ли
18Avez-vous le cœur endurci? Ayant des yeux, ne voyez-vous pas? Ayant des oreilles, n’entendez-vous pas? Et n’avez-vous point de mémoire?
19кад ја пет хлебова преломих на пет хиљада, колико котарица пуних комада накуписте? Рекоше Му: Дванаест.
19Quand j’ai rompu les cinq pains pour les cinq mille hommes, combien de paniers pleins de morceaux avez-vous emportés? Douze, lui répondirent-ils.
20А кад седам на четири хиљаде, колико пуних котарица накуписте комада? А они рекоше: Седам.
20Et quand j’ai rompu les sept pains pour les quatre mille hommes, combien de corbeilles pleines de morceaux avez-vous emportées? Sept, répondirent-ils.
21И рече им: Како не разумете?
21Et il leur dit: Ne comprenez-vous pas encore?
22И дође у Витсаиду; и доведоше к Њему слепога, и мољаху Га да га се дотакне.
22Ils se rendirent à Bethsaïda; et on amena vers Jésus un aveugle, qu’on le pria de toucher.
23И узевши за руку слепога изведе га напоље из села, и пљунувши му у очи метну руке на њ, и запита га види ли шта.
23Il prit l’aveugle par la main, et le conduisit hors du village; puis il lui mit de la salive sur les yeux, lui imposa les mains, et lui demanda s’il voyait quelque chose.
24И погледавши рече: Видим људе где иду као дрва.
24Il regarda, et dit: J’aperçois les hommes, mais j’en vois comme des arbres, et qui marchent.
25И потом опет метну му руке на очи, и рече му да прогледа: и исцели се, и виде све лепо.
25Jésus lui mit de nouveau les mains sur les yeux; et, quand l’aveugle regarda fixement, il fut guéri, et vit tout distinctement.
26И посла га кући његовој говорећи: Не улази у село, нити казуј коме у селу.
26Alors Jésus le renvoya dans sa maison, en disant: N’entre pas au village.
27И изађе Исус и ученици Његови у села Ћесарије Филипове; и путем питаше ученике своје говорећи им: Ко говоре људи да сам ја?
27Jésus s’en alla, avec ses disciples, dans les villages de Césarée de Philippe, et il leur posa en chemin cette question: Qui dit-on que je suis?
28А они одговорише: Јован крститељ; други: Илија; а други: Који од пророка.
28Ils répondirent: Jean-Baptiste; les autres, Élie, les autres, l’un des prophètes.
29А Он им рече: А ви шта мислите ко сам ја? А Петар одговарајући рече Му: Ти си Христос.
29Et vous, leur demanda-t-il, qui dites-vous que je suis? Pierre lui répondit: Tu es le Christ.
30И запрети им да никоме не казују за Њега.
30Jésus leur recommanda sévèrement de ne dire cela de lui à personne.
31И поче их учити да Сину човечјем ваља много пострадати, и да ће Га окривити старешине и главари свештенички и књижевници, и да ће Га убити, и трећи дан да ће устати.
31Alors il commença à leur apprendre qu’il fallait que le Fils de l’homme souffrît beaucoup, qu’il fût rejeté par les anciens, par les principaux sacrificateurs et par les scribes, qu’il fût mis à mort, et qu’il ressuscitât trois jours après.
32И говораше о том не устручавајући се. И Петар узе Га и поче Га одвраћати.
32Il leur disait ces choses ouvertement. Et Pierre, l’ayant pris à part, se mit à le reprendre.
33А Он обрнувши се и погледавши на ученике своје запрети Петру говорећи: Иди од мене сотоно; јер ти не мислиш шта је Божје него шта је људско.
33Mais Jésus, se retournant et regardant ses disciples, réprimanda Pierre, et dit: Arrière de moi, Satan! Car tu ne conçois pas les choses de Dieu, tu n’as que des pensées humaines.
34И дозвавши народ с ученицима својим рече им: Ко хоће за мном да иде нека се одрекне себе и узме крст свој, и за мном иде.
34Puis, ayant appelé la foule avec ses disciples, il leur dit: Si quelqu’un veut venir après moi, qu’il renonce à lui-même, qu’il se charge de sa croix, et qu’il me suive.
35Јер ко хоће душу своју да сачува, изгубиће је; а ко изгуби душу своју мене ради и јеванђеља онај ће је сачувати.
35Car celui qui voudra sauver sa vie la perdra, mais celui qui perdra sa vie à cause de moi et de la bonne nouvelle la sauvera.
36Јер каква је корист човеку ако задобије сав свет, а души својој науди?
36Et que sert-il à un homme de gagner tout le monde, s’il perd son âme?
37Или какав ће откуп дати човек за душу своју?
37Que donnerait un homme en échange de son âme?
38Јер ко се постиди мене и мојих речи у роду овом прељуботворном и грешном, и Син ће се човечји постидети њега кад дође у слави Оца свог с анђелима светима.
38Car quiconque aura honte de moi et de mes paroles au milieu de cette génération adultère et pécheresse, le Fils de l’homme aura aussi honte de lui, quand il viendra dans la gloire de son Père, avec les saints anges.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.