Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Louis Segond 1910
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Jésus se mit de nouveau à enseigner au bord de la mer. Une grande foule s’étant assemblée auprès de lui, il monta et s’assit dans une barque, sur la mer. Toute la foule était à terre sur le rivage.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Il leur enseigna beaucoup de choses en paraboles, et il leur dit dans son enseignement:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3Écoutez. Un semeur sortit pour semer.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Comme il semait, une partie de la semence tomba le long du chemin: les oiseaux vinrent, et la mangèrent.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Une autre partie tomba dans un endroit pierreux, où elle n’avait pas beaucoup de terre; elle leva aussitôt, parce qu’elle ne trouva pas un sol profond;
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6mais, quand le soleil parut, elle fut brûlée et sécha, faute de racines.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Une autre partie tomba parmi les épines: les épines montèrent, et l’étouffèrent, et elle ne donna point de fruit.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Une autre partie tomba dans la bonne terre: elle donna du fruit qui montait et croissait, et elle rapporta trente, soixante, et cent pour un.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Puis il dit: Que celui qui a des oreilles pour entendre entende.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Lorsqu’il fut en particulier, ceux qui l’entouraient avec les douze l’interrogèrent sur les paraboles.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Il leur dit: C’est à vous qu’a été donné le mystère du royaume de Dieu; mais pour ceux qui sont dehors tout se passe en paraboles,
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12afin qu’en voyant ils voient et n’aperçoivent point, et qu’en entendant ils entendent et ne comprennent point, de peur qu’ils ne se convertissent, et que les péchés ne leur soient pardonnés.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Il leur dit encore: Vous ne comprenez pas cette parabole? Comment donc comprendrez-vous toutes les paraboles?
14Сејач реч сеје.
14Le semeur sème la parole.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15Les uns sont le long du chemin, où la parole est semée; quand ils l’ont entendue, aussitôt Satan vient et enlève la parole qui a été semée en eux.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Les autres, pareillement, reçoivent la semence dans les endroits pierreux; quand ils entendent la parole, ils la reçoivent d’abord avec joie;
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17mais ils n’ont pas de racine en eux-mêmes, ils manquent de persistance, et, dès que survient une tribulation ou une persécution à cause de la parole, ils y trouvent une occasion de chute.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18D’autres reçoivent la semence parmi les épines; ce sont ceux qui entendent la parole,
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19mais en qui les soucis du siècle, la séduction des richesses et l’invasion des autres convoitises, étouffent la parole, et la rendent infructueuse.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20D’autres reçoivent la semence dans la bonne terre; ce sont ceux qui entendent la parole, la reçoivent, et portent du fruit, trente, soixante, et cent pour un.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21Il leur dit encore: Apporte-t-on la lampe pour la mettre sous le boisseau, ou sous le lit? N’est-ce pas pour la mettre sur le chandelier?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Car il n’est rien de caché qui ne doive être découvert, rien de secret qui ne doive être mis au jour.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Si quelqu’un a des oreilles pour entendre, qu’il entende.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Il leur dit encore: Prenez garde à ce que vous entendez. On vous mesurera avec la mesure dont vous vous serez servis, et on y ajoutera pour vous.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Car on donnera à celui qui a; mais à celui qui n’a pas on ôtera même ce qu’il a.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Il dit encore: Il en est du royaume de Dieu comme quand un homme jette de la semence en terre;
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27qu’il dorme ou qu’il veille, nuit et jour, la semence germe et croît sans qu’il sache comment.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28La terre produit d’elle-même, d’abord l’herbe, puis l’épi, puis le grain tout formé dans l’épi;
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29et, dès que le fruit est mûr, on y met la faucille, car la moisson est là.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Il dit encore: A quoi comparerons-nous le royaume de Dieu, ou par quelle parabole le représenterons-nous?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Il est semblable à un grain de sénevé, qui, lorsqu’on le sème en terre, est la plus petite de toutes les semences qui sont sur la terre;
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32mais, lorsqu’il a été semé, il monte, devient plus grand que tous les légumes, et pousse de grandes branches, en sorte que les oiseaux du ciel peuvent habiter sous son ombre.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33C’est par beaucoup de paraboles de ce genre qu’il leur annonçait la parole, selon qu’ils étaient capables de l’entendre.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Il ne leur parlait point sans parabole; mais, en particulier, il expliquait tout à ses disciples.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Ce même jour, sur le soir, Jésus leur dit: Passons à l’autre bord.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Après avoir renvoyé la foule, ils l’emmenèrent dans la barque où il se trouvait; il y avait aussi d’autres barques avec lui.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Il s’éleva un grand tourbillon, et les flots se jetaient dans la barque, au point qu’elle se remplissait déjà.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Et lui, il dormait à la poupe sur le coussin. Ils le réveillèrent, et lui dirent: Maître, ne t’inquiètes-tu pas de ce que nous périssons?
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39S’étant réveillé, il menaça le vent, et dit à la mer: Silence! Tais-toi! Et le vent cessa, et il y eut un grand calme.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Puis il leur dit: Pourquoi avez-vous ainsi peur? Comment n’avez-vous point de foi?
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Ils furent saisis d’une grande frayeur, et ils se dirent les uns aux autres: Quel est donc celui-ci, à qui obéissent même le vent et la mer?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.