Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1KADEKADEO a pil kotin tapiada kawewe liman jed o. Pokon kalaimun eu ap ko pena re a. A ap kotidan pon jop pot kotikot pon jed o. A pokon o mi nan jap pon oror.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2A kotin kawewe on irail me toto ni i karajeraj akan, majani on irail ni a padak:
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3Ron! Kilan, jaunkamor o kolan kamorok.
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4Ni a kamokamorok akai ap moridi on pon kailan al, manpir ap pirido nam ir ala.
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5A akai moredi on waja takain, waja pwel petepet; irail ari madan wojada, pweki jota pwel lole.
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Ni en katipin dakarada, re ap monela o mela pweki jota kalau ar.
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7A akai moredi nan tuka teketek; o tuka teketek wojada, kajokiala, re ap jota wa.
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8A akai moredi nan pwel mau o pwaida wa; akai pan me jileijok; a akai me woneijok, a akai me epuki.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9A kotin majani: Me jalon a mia men ron, i en ron!
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10A lao kotin kalapukela, men imp a ianaki ekriamen ap kalelapok re a duen karajeraj pukat.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11A ap kotin majani on irail: A muei on komail, en aja duen me rir en wein Kot. A men liki re pan aja meakaroj jan ni karajeraj akan.
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Pwe re kilan, ari jota kilan, o roneron, ap jota dedeki; pwe re de pan wukila o dip ar lapwa jan irail.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13A ap kotin majani on irail: Komail jota dedeki karajeraj pot et? A iaduen, omail pan aja karajeraj tei ko?
14Сејач реч сеје.
14Jaunkamor me kamorok jili majan.
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15A mepukat me mi pon kailan al, waja majan moredi on, a re lao ronadar, Jatan ap madanado, ki jan majan, me kamoremoredi on nan monion arail.
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16O mepukat mo moredi on waja takain, re lao ronadar majan o ap madan peren kida ale.
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17A jota kalaua re rail apdadaur eta ekij, lao jonejon o kamakam wiaui pweki majan o, re ap madan makar kida.
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18A mepukat me moredi on nan tuka teketek, me ronada majan.
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19A anan en pai en jappa o inon kapwa, o norok en okotme pweida, kajokela majan, ap jota wa.
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20A mepukat irail, me moredi on nan pwel mau, me ronada majan o, ale o wa, akai pan me jlei ijok, a akai me woneijok, a akai me epuki.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21A kotin majani on irail: Kandel pan wijikedo, pwen ko on pan kajak de pan men wendi? A Jote koda won nin deun kandel.
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Pwe jota me rir kot, me jo pan janjalada, pil jota me okiok kot, me jota pan lok jili.
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Meamen me jalon a mia men ron, i en ron!
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24A ap kotin majani on irail: komail kalaka, me komail ron! pwe men jon, me komail jonki iduen a pil pan jon, on komail.
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Pwe me a mia, ekij pan ko on, a me jota a mia, me ekij mie, me ekij mi re a pan katia san.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26A kotin majani: let duen wein Kot, raj on aramaj amen, me kamoredi on nan pwel war en tuka.
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27Ap mairela, pirida, pon ran; a war o wojada ap kakairida a ap jota aja due.
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Pwe pwel kin pein kawojada tuka. Maj katoka, mur mpok, mur war en korn nan mpok ap pwarada.
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29A ni wa ma, a ap madan ki on men lepukedi, pwe rak mier.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30A pil kotin majani: Da me kitail en karajai on wein Kot? De da me kitail en kajojon on?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31A raj on wan tuka, me pan kamoremoredi on nan pwel, me tikitik jan war karoj, me mi nan jap.
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32A lao kamoredi, ap wojada laude jan dip karoj, ap kajan pajan laud; manpir en pan lan ap kin wendi pan mot a.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33I jon en karajeraj akan toto a kotiki on irail ni a kawewe on irail majan o duen ar weweki.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Jota a majan, ma jo karajeraj. Ni arail kelepala, a ap kotin kadede on japwilim a tounpadak kan meakan.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Ni ran ota, lao jautik penaer, a kotin majani on irail: Kitail daulul won palio!
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Ari, ni ar kadar pajan pokon o, re kamajalada nin jop o. Pil akai kijin jop mi re a.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Melimel ap koda, iluk ap punedi on nan jop o kadirela.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38A a kotikot nan murin jop o, jaijaimok pon uluna. Irail ap kaopada. potoan on i: Jaunpadak, kom jota kupurai kit, pweki at pan mela?
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39I ari kotin kipada, anianida melimel, o kotin majani on jed o: Moledi! An ap dukedi o molela kaualap.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40A ap kotin majani on irail: Da me komail majapwekeki? Iadue, jota omail pojon?
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Irail majapwekada kaualap, ap indada nan pun arail: Iaduen ol men et, me an o jed peiki on?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.