Марко 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kadede Kap (Pohnpeian New Testament and Psalms)
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
1A AP kotila jan waja o, ap koti don ni udan japwe, o japwilim a tounpadak kan idauenla i.
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
2Lao lel ran en japat a kotin tapiada kawewe nan jinakoke; me toto, me ron puriamui kila, inda: la me lap en ale mepukat? O lolekon da eu, me mi re a, me a kak wiaki manaman pukat?
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
3Kaidin i kaponta o, nain Maria, o ri en lakopuj, o lojej, o ludaj, o Jimon? A kaidin ri a li akan kin mi re atail? Re ap makar kida i.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
4Iejuj ap kotin majani on irail: Jota waja, me jaukop jota wau ia; nan jap we ta o ren jau i ko o toun im a.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
5A ap jota kak wia manaman eu waja o, me jomau kai ta, me a kotin pwil po ar lim a ko o kakelail ir ada.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
6I ari pone kida ar jopojon, ap kotin paan jili kanim akan, kaukawewe.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
7A ap kotin molipe don re a ekriamen oko, o kotin kadar ir pajan riamen me eu o kotiki on irail manaman, en poedi nen jaut akan.
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
8Ap majani on irail, re depa wa meakot ni ar koko jili, jokon eta pot; iermen ed, de prot, pil jota moni nan ed.
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
9A re ko on eta nan jut, o der mi nan jakit riau.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
10A ap kotin majani on irail: Waja kij, me komail pedelon oner ni im eu, komail mimieta, komail lao kowei jan waja o.
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
11A waja eu, me kan kajamo o ron komail, komail jipede jan pwel ni na omail, ni omail ko jan, pwen kadede on irail.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
12Irail ap kola o padapadaki me ren kalula.
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
13Re pil kauje jan tewil toto o keie me jomau toto, kakela ir ada.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
14Erodej nanmarki maniada pwe mar a indandjili, a ap majani: lei Ioanej jaunpaptaij o, me mauredar jan ren me melar akan; iei i me a wia manaman pukat.
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
15Akai inda, me i Eliaj; a akai, me i jaukop amen de amen me due jaukop akan.
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
16Ni en Erodej maniada, a ap majani: Ioanej, me i lepuke jan mon a; ari, a mauredar.
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
17Pwe pein Erodej me poron won, jaikidi Ioanej, o jaliedi on nan imaten pweki Erodiaj, en ri a ol Pilip a paud, pwe a id paude kida i.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
18Pwe Ioanej me kapun on Erodej: Me jota pun omui atia jan en ri omui ol a paud!
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
19lei, me Erodiaj kailon kila i, ap men kamela i; ari, a jota kak.
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
20Pwe Erodej laan Ioanej, pwe a aja, me i ol pun o jaraui amen, i ari tataakata i, ap peiki on o mamani pereneki.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
21Ari ran mau eu, ran en Erodej a ipwidi, a ap kotin kamadipa a jaupedi ko, o a jaumaj oko, o na me lapalap en wein Kalilaa kan.
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
22Ari, nain Erodiaj jeripein ap kodo kakalek, kamakamait Erodej o me momod re a ko ni tepel. Nanmarki ap majani on jeripein o: Poeki re i meakot, me koe mauki; i pan ki on uk.
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
23I ari kotin kaula: Meakot koe poeki re i, i pan ki on uk, lao lel apali en ai wei.
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
24A ap pedoi wei indan in a: Da me i pan poeki? I ari inda: Mona en Ioanej jaunpaptaij o.
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
25I ari puredo, madan don ren nanmarki o, poeki, inda: I men, komui en madan kotikido mona en Ioanej jaunpaptaij nan eu dal en!
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
26Nanmarki ap topwaila kaualap, a pweki a kotin kaula o pweki ir, me ian i ni tepel ko a jota men kapapalawei.
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
27Nanmarki o ap madan poronela jaunpei amen, majani, mona en wijikedo.
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
28A ap kola, lepuke jan mona nan imaten, ap wa kodo mona o nan dal ap kion jeripein o ap kion in a.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
29A tounpadak kan lao ronadar, re ap kodo ale kalep a, nekidala nan joujou o.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
30Wanporon oko kapokon irai pena ren Iejuj, potoan on i meakaroj, me re wia o me re kawewedar.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
31A ap kotin majani on irail: komail kelepe don jap tan; komol maj. Pwe me toto purepure ir; irail ari jota pijokki on mana.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
32Re ap takeda jop kelep kolan jap tan.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
33A mo toto kilan ar majalwei; me toto aja irail. Ir ari japal jan kanim karoj audi mo a ap pokonn pena re a.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
34A Iejuj lao keredi jan nan jop o, ap majani aramaj toto, ap kupura ir ala; pwe likamata irai jip, me jota jile parail. A ap kotin tapiada kawewe on irail me toto.
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
35Wiija lao jautik penaer, japwilim a tounpadak kan ap poto don a, potoan on: Jap tan eu met, ap waja jautiker;
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
36Re kotin kadar ir pajan; pwe re en paanewei jap koren kan o kijin kanim akan o pein netiada kan ar prot, pwe jota man ar tunole meakot.
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
37A ap kotin japen majani on irail: Komail katunole ir! Re ap potoan on i: Je en kola en netiada prot me denar riepuki, ap ki on irail ren tunole?
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
38A ap kotin majani on irail: lopon en prot depa mi re omail? Kowei kalelapok! Re lao kalelepok, rap patoan: Me limau o mam riamen.
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
39A majani on irail, re en wia pwini ir pajan, kamodan ir di on nan ra.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
40Re ap mondi ni pwin akai; wad epuki o limek ni pwin ko.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
41A ap kotikidar lopon en prot limau o mam riamen majandan nanlan laolaoki pwilitiki pajan o ari, kotiki on japwilim a tounpadak kan, pwe re en nek on irail. O mam riamen oko pil nene on irail karoj.
42И једоше сви, и наситише се.
42Irail karoj ari manaer o medier.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
43Rap deuk pena kopou ei jokriau maremor en kamadip o luan mam oko.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
44Irail me tunoler prot oko me ol limekid.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
45I ari kotin madan pain japwilim a tounpadak kan, irail en ko on nin jop o, tion won Petjaida palio, pwe a pan kotin kadar pajan pokon o
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
46A lao kotin kadar ir pajan, ap kotidalan nan nana eu, pwen laolao.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
47A lao jautik penaer, jop o mi nan ailep en jed. A a kotin kalakalapuk nan jap.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
48l ari majani arail wiawia roro, pwe me an maton irail. A nin joran a koti don irail, weid pon jed, a pan dauli ir wei.
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
49Ari, ni arail kilan a kotin weweid pon jed, re kiki on, me ani amen. Re ap weriwer.
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
50Pwe irail karoj kilan i, ap majapwekada i ari madan majani on irail, majani: Komail perenda! Nai met! Der majak!
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
51I ari keredan pon jop o ap moledi. Re ap puriamui kila kaualap o ponepone kida.
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
52Pwe re jota lamelame prot oko; pwe monion arail kakaluakalar.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
53Irail lao kotido, re ap inen don wein Kenejaret, ap kai on liman jap o.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
54Irail lao keredi jan nan jop o, re ap madan ajada i.
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
55Re ap tan pajan waja karoj tapiada wa don i me jomau pon ro ’rail waja re ron, me a kot ia.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
56O waja, me a kot ia, kijin kanim laud akan de jap, re kin pwilikidi nani al akan me jomau kan, ap poekipoeki, pwe re en jair kailan japwilim a likau ta. Ari, me doke ko karoj ap kelailada.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.