Марко 6
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Meriam Mir Gospels
1И изађе оданде, и дође на своју постојбину; и за Њим идоше ученици Његови.
1E bakeam ab gedelam, a tabara ged ge tabarki; abara kaimeg giz abi irmili.
2И кад дође субота, поче учити у зборници. И многи који слушаху, дивљаху се говорећи: Откуд овоме то? И каква му је премудрост дана? И чудеса таква рукама његовим чине се?
2Sabath ge, E ditimeda sunago ge ereuerem; gaire le asereda damreda, kega, Nagelam abele gaire dorge abi dog? nako pardali abi ikuar, ueakai gaire dorge adigir mokakalam abara tag ikeli?
3Није ли ово дрводеља, син Маријин, а брат Јаковљев и Јосијин и Јудин и Симонов? И нису ли сестре његове овде међу нама? И саблажњаваху се о Њега.
3Nako nole tonar le abele? nako nole Maria rauerem, Iakobo ra keimer, a Iose, a Iuda, a Simona? nako abara berbet nole meribi dog? uiaba abi derar.
4А Исус рече им: Нигде није пророк без части до на постојбини својој и у роду и у дому свом.
4Iesu uiabi daratagereda, kega, Nole perofeta ekekri, tepteb abara ged ge, a abara boai, a abara uteb ge.
5И не могаше онде ни једно чудо да учини, осим што мало болесника исцели метнувши на њих руке.
5E nole umer kak nerut adigir ikeli peike, abele dorge tepteb, abara tag gaire gim le dikmerik, a uiabi nadgirauem.
6И чудио се неверству њиховом. И иђаше по околним селима и учаше.
6E au damreda uiabielam uatur kak. E bakeamuda deraueida abele gaire kebi uteb ge, a okadeskeda.
7И дозва дванаесторицу, и поче их слати два и два, и даваше им власт над духовима нечистим.
7E tuelf le darabgerare, a ditimeda uiabi namarida neisi le a neisi le; a adigir uiabi nakuarare tumem gaire uite lamar;
8И заповеди им да ништа не узимају на пут осим једног штапа: ни торбе ни хлеба ни новаца у појасу;
8E uiabi mer tigri, kega, Lu aisis kak abele bakeam, no koket tepteb; nolo epei kak, nole leuer kak, a nole mani kak muige uak;
9него обувени у опанке, и не облачећи две хаљине.
9A no teter gab ameare; a nole neis am uali ameare.
10И рече им: Где уђете у дом онде останите док не изађете оданде.
10E uiabi daratagereda, kega, Uaba nerute meta ge badari, emri abele, a iako bakeauare.
11И ако вас ко не прими и не послуша вас, излазећи оданде отресите прах с ногу својих за сведочанство њима. Заиста вам кажем: лакше ће бити Содому и Гомору у дан страшног суда него граду оном.
11Uiaba le giz uabi agared kak, a nole uabi asor kak, uaba bakeam abele gedelam, sep ditkeda uaba teter gablam uiabi atamelam. Ageakar, kaka uabi detagereda, kega, Niaiem gerger itmer, kebi bodamalam Sodomaem a Gomoraem tumem abele ged ge.
12И отишавши проповедаху да се треба кајати;
12Uiaba bakeauda, a marau, kega, Mamor uaba gaire le obazegeda.
13и ђаволе многе изгоњаху; и мазаху уљем многе болеснике; и исцељиваху.
13Gaire uit lamar uiaba namuda, a gaire gim le uiaba ide epaitered, a uiabi nadgirare.
14И зачу цар Ирод за Исуса (јер Његово име беше се разгласило), и рече: Јован крститељ из мртвих уста, зато чини чудеса.
14Heroda opole asoli, abelelam abara nei ekoseli; E detager, kega, Ioane Bapataiso eded akaida eudelam, abelelam E gaire adigir ikeli.
15Други говораху: То је Илија. А други говораху: То је пророк или као који од пророка.
15Uader detager, kega, Elia pedali. Uader detager, kega, Perofeta pedali, abelelam E nerute perofeta mokakalam.
16А кад чу Ирод, рече: То је Јован кога сам ја посекао, он уста из мртвих.
16Heroda asoli, E detager, kega, Ioane pedali, karielam abara kerem derapeida, E eded akaida eudelam.
17Јер овај Ирод посла те ухватише Јована, и свезавши баци га у тамницу Иродијаде ради, жене Филипа брата свог, јер се ожени њом.
17Emetu Heroda namarkare Ioane terpeirare, a abi didbare muige au dubare meta ge Herodialam, Filipo ra kosker abara narbet: abelelam E abi ispilu.
18Јер Јован говораше Ироду: Не можеш ти имати жене брата свог.
18Abelelam Ioane Heroda detager, kega, Nole marim abkoreb mara narbet ra kosker ispida.
19А Иродијада расрди се на њега, и хтеде да га убије, али не могаше.
19Abelelam Herodia Ioane urker, a E lagelag abi ipit; a nole umer kak;
20Јер се Ирод бојаше Јована знајући га да је човек праведан и свет, и чуваше га; и много којешта чињаше како му он рече, и радо га слушаше.
20Abelelam Heroda Ioane geum, E opasereret Ioane barkak tonar, a zogo le, E abi asesereda. E abi asoli, a ikeli gaire dorge, a abi sererge asoli.
21И догоди се дан згодан, кад Ирод на дан свог рођења даваше вечеру кнезовима својим и војводама и старешинама галилејским.
21Gerger abkoreb tabarki, abele gerger Heroda eosmelu, E dersemer uiabim gaire opole giz, a gaire kole, a gaire tarim le Galilaia ge;
22И ушавши кћи Иродијадина и игравши и угодивши Ироду и гостима његовим рече цар девојци: Ишти у мене шта год хоћеш, и даћу ти.
22Herodia ra neur balu, a ginar diger, Heroda pako uiaba abi dog emri a sererge; opole neur detager, kega, Kari nautumer lu mara laglag, kaka mari nakuar.
23И закле јој се: Шта год заиштеш у мене даћу ти, да би било и до пола царства мог.
23E abi mer nakesmulu detager, kega, Kaka mari nakuar gaire lu mama kari nautumer, mokakalam kara baselaia mog.
24А она изашавши рече матери својој: Шта ћу искати? А она рече: Главу Јована крститеља.
24E teosmeda, a abara apu detager, kega, Nalu kaka damos? Abara apu detager, kega, Ioane Bapataiso ra kerem.
25И одмах ушавши брзо к цару заиска говорећи: Хоћу да ми даш, сад на кругу, главу Јована крститеља.
25Sobkak E iako opole badari, a abi detager, kega, Kaka laglag mama mena kari nakuar Ioane Bapataiso ra kerem abele tanelu ge.
26И забрину се цар, али клетве ради и гостију својих не хте јој одрећи.
26Opole ra nerkep beber barki; epe E nole abi azer kak, abele mer akesmulam, a uiabielam abi dog bamer leuer eroare.
27И одмах посла цар џелата, и заповеди да донесе главу његову.
27Opole sobkak memeg le namarida, a abi mer tigri, kega, Abara kerem tegaret.
28А он отишавши посече га у тамници, и донесе главу његову на кругу, и даде девојци, а девојка даде је матери својој.
28E bakeamuda, a Ioane ra kerem derapeida muige au dubare meta ge, a abara kerem tegaret tanelu ge, a neur ikuar; a neur abara apu ikuar.
29И чувши ученици његови дођоше и узеше тело његово, и метнуше га у гроб.
29Ioane ra kaimeg giz aserare, ui bakeuare, a abara gem tegardare, a ao ge ikedarare.
30И скупише се апостоли к Исусу, и јавише Му све и шта учинише и шта људе научише.
30Iesu ra kaimeg giz tabakeuare abim; a abim daratagerare gaire dorge uiaba ikelare, a uiaba ereuerem.
31И рече им: Дођите ви сами насамо, и почините мало. Јер их беше много који долазе и одлазе, и не имаху кад ни јести.
31E uiabi detagereda, kega, Mi nabakeuare le kak utebem, ueakai ner nabazier. Abelelam gaire le uatupili, a nole uteb ko leuer ero.
32И одоше на лађи у пусто место сами.
32Uiaba nar ge gumik atiem abele le kak utebem.
33И видеше их људи кад иђаху, и познаше их многи, и пешице из свих градова стецаху се онамо, и престигоше их, и скупише се око Њега.
33Gaire le lakub dasmer uiaba atiem, gaire le abi opaserertem, a koreder ge abim gaire gedelam uridili, uiaba kekiam tabarki, a netat gedim abim.
34И изашавши Исус виде народ многи, и сажали Му се, јер беху као овце без пастира; и поче их учити много.
34E bakeam a gaire le dasmerauem, a uiabi nasge, abelelam uiaba mokakalam mamoe giz nole le asesered kak; a E uiabi ditimeda ereuerem gaire lu dordor.
35И кад би већ пред ноћ, приступише к Њему ученици Његови говорећи: Пусто је место, а већ је касно;
35Kikem, abara kaimeg giz abim tabakeuare, a detager, kega, Soge pur ike, a kikem:
36отпусти их нека иду у околна села и паланке да купе себи хлеба; јер немају шта јести.
36Uiabi namarkare gaire gedim, a gaire utebem, leuer arapem uiaba aroem; abelelam uiaba nole leuer kak.
37А Он одговарајући рече им: Дајте им ви нека једу. А они рекоше: Једино да идемо да купимо за двеста гроша хлеба, па да им дамо да једу?
37E uiabi detagereda, kega, Uaba uiabi leuer nakuarare. Uiaba abi detager, kega, Nako, keriba bakeuare leuer arapem tu handed denari ko bodomalam, ko uiabi asisiem?
38А Он им рече: Колико хлебова имате? Идите и видите. И видевши рекоше: Пет хлебова и две рибе.
38E uiabi detagereda, kega, Naket areto uabi dog? bakeam dasmer. Uiaba edali, a detager, kega, Faif, a neis lar.
39И заповеди им да их посаде све на гомиле по зеленој трави.
39E uiabi mer tigri ko nosik bameri tumem abele golegole soge ge.
40И посадише се на гомиле по сто и по педесет.
40Uiaba nosik bameri, uader uan handed nosik, uader fifeti nosik.
41И узевши оних пет хлебова и две рибе погледа на небо, и благослови, па преломи хлебове, и даде ученицима својим да метну испред њих; и оне две рибе раздели свима.
41E emetu faif areto tais, a neisi lar, E kotor dimiruarti, a esoao, a areto itur; a abara kaimeg giz nakuarare uiaba opem idedi; E neisi lar ditker uiabim uridili.
42И једоше сви, и наситише се.
42Uiaba uridili leuer eroare, a kem osmeda.
43И накупише комада дванаест котарица пуних и од риба.
43Uiaba leuer mog, a lar mog etakarare, epe tuelf epei osmeda.
44А беше оних што су јели хлебове око пет хиљада људи.
44Mokakalam faif thausan gaire kimiar, areto eroare.
45И одмах натера ученике своје да уђу у лађу и да иду напред на оне стране у Витсаиду док Он отпусти народ.
45E sobkak abara kaimeg giz elele daratirieda nar ge bartiri, ko atiem nerut apekem Bethesaida opem, abara dorge gaire le namarida.
46И отпустивши их оде на гору да се помоли Богу.
46E emetu uiabi namarida, E paserem ogi esorerapare.
47И увече беше лађа насред мора, а Он сам на земљи.
47Bakedilu abele kikem, nar eip karem ge, a Iesu tepteb geseb ge emrilu.
48И виде их где се муче веслајући: јер им беше противан ветар. И око четврте страже ноћне дође к њима идући по мору; и хтеде да их мимоиђе.
48E uiabi darasmerare uzelam sagim, abelelam uag opem uami; ki apek foa, E uiabim tabarki, zauber tum ge ekas; mokakalam E uiaba dege ekas.
49А они видевши Га где иде по мору мишљаху да је утвара, и повикаше;
49Uiaba abi erdali zauber tum ge ekas, uiaba dikiapor lamar pedali, epe uiaba au ereretikri;
50јер Га сви видеше и поплашише се. И одмах проговори с њима, и рече им: Не бојте се, ја сам, не плашите се.
50Abelelam ui uridili abi dasmer, epe uiaba geum. Sobkak E uiabi detagereda, kega, Saserimem; kai nali, nole geum kak.
51И уђе к њима у лађу, и утоли ветар; и врло се уплашише, и дивљаху се.
51E uiabim nar ge ekauererti; epe uag ekaida: uiaba abi au kase damereda.
52Јер их не научише хлебови; јер се беше срце њихово окаменило.
52Uiaba nole akiapor kak abele areto, abelelam uiaba nerkep kelarkelar.
53И прешавши дођоше у земљу генисаретску; и стадоше у крај.
53Uiaba emetu esaimeda atiem, uiaba tabarki Genesareta ged, a ged ge ekarida.
54И кад изађоше из лађе, одмах Га познаше људи.
54Uiaba emetu ekarida narlam, sobkak uiabi abi opasereretem,
55И оптрчавши сав онај крај, почеше на одрима доносити болеснике где су чули да је Он.
55A gedim kored deraueida, a ditimeda gim le giz bakuarda tumem sik, a kei tegardare abele uteb Iesu emri.
56И куд год иђаше у села или у градове или у паланке, на раскршћима метаху болеснике и мољаху Га да се барем скута од хаљине Његове дотакну: и оздрављаху сви који Га се дотицаху.
56Abele uteb, a ged, a gedub E tabarki, uiaba gaire gim le tegardare ugab ge ikedi, a abi damsare ko abara am uali dege ekpi; uiaba uridili abi ekpi nadgirauem.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.