Марко 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И опет поче учити код мора, и скупише се око Њега људи многи тако да мора ући у лађу, и седети на мору; а народ сав беше на земљи крај мора.
1Tuili kaengah khaw thuituen ham koep a tong tih hlangping loh a taengah a kumngai a tingtun pah. Te dongah amah te tuili kah lawng khuiah ngol hamla kun. Te vaengah hlangping tah tuili taengkah lan soah boeih om uh.
2И учаше их у причама много, и говораше им у науци својој:
2Te vaengah amih te nuettahnah neh muep a thuituen tih a thuituennah dongah amih te,
3Слушајте: ево изиђе сејач да сеје.
3“ Hnatun uh lah, cangti aka tuh tah cangti tuh ham cet ne .
4И кад сејаше, догоди се да једно паде украј пута, и дођоше птице и позобаше га.
4A tuh la a om vaengah a ngen tah long ah tla. Te dongah vaa loh a paan tih a kueh .
5А друго паде на каменито место где не беше много земље; и одмах изниче; јер не беше у дубину земље:
5Te phoeiah a tloe tah laimen muep aka om pawh lungrhong soah tla tih laimen a dung la a om pawt dongah tlek poe .
6А кад обасја сунце, увену, и будући да немаше корена, усахну.
6Tedae khomik a thoeng vaengah a kaeng atah a yung a om pawt dongah koh
7И друго паде у трње; и нарасте трње и удави га, и не донесе род.
7Te phoeiah a tloe tah hling khuiah tla. Hling te a rhoeng vaengah cangti te a thing tih a thaih thaii pawh .
8И друго паде на земљу добру; и даваше род који је напредовао и растао и доносио по тридесет и по шездесет и по сто.
8Te phoeiah, a tloe rhoek tah lai then dongah tla. Te dongah a poe vaengah rhoeng tih a thaih thaii tih a ngen thumkip, a ngen sawmrhuk, a ngen yakhat lo,” a ti nah.
9И рече: Ко има уши да чује нека чује.
9Te dongah, “ Yaak nah hna aka khueh loh ya saeh,” a ti nah.
10А кад оста сам, запиташе Га који беху с Њим и са дванаесторицом за ову причу.
10Te dongah amah bueng a om vaengah, a taengvai rhoek neh hlainit rhoek loh nuettahnah te a dawt uh.
11И рече им: Вама је дано да знате тајне царства Божјег, а онима напољу све у причама бива;
11Te dongah amih te, “ Pathen ram kah olhuep te nangmih m'paek coeng. Tedae poengben kah rhoek ham tah soeprhep boeih te nuettahnah la a om pah .
12да очима гледају и да не виде, и ушима слушају и да не разумеју; да се како не обрате и да им се не опросте греси.
12Te daengah ni a hmuh tah a hmuh uh sui dae a hmat uh pawt eh, a yaak tah a yaak uh sui dae a hmuhming uh pawt eh. Ha mael uh vetih amih te vik hlah ve,” a ti nah.
13И рече им: Зар не разумете ову причу? А како ћете све приче разумети?
13Te phoeiah amih te, “ Hekah nuettahnah he na ming uh pawt atah nuettahnah boeih te metlam na ming uh eh?
14Сејач реч сеје.
14Aka tuh loh olthangthen ni a tuh .
15А оно су крај пута, где се сеје реч и кад је чују одмах дође сотона и отме реч посејану у срцима њиховим.
15He tah longpuei kaep kah a soem ol te ni. A yaak vaengah Satan tlek cet tih amih khuiah a soem ol a loh pah .
16Тако су и оно што се сеје на каменитим местима, који кад чују реч одмах је приме с радошћу;
16Te phoeiah he rhoek tah lungrhong sokah a haeh rhoek ni. Te rhoek loh ol te a yaak uh vaengah omngaihnah neh tlek a doe .
17али немају корена у себи, него су непостојани, па кад буде до невоље или их потерају речи ради, одмах се саблазне.
17Tedae a khuiah a yung om uh pawt tih kolkalh bueng om uh. Te phoeiah olka kongah phacipphabaem neh hnaemtaeknah a om atah voeng a khah uh .
18А оно су што се у трњу сеје који слушају реч,
18A tloe rhoek hling lakli ah a tuh khaw om. Te rhoek khaw ol aka ya rhoek ni .
19али бриге овог света и превара богатства и остале сласти уђу и загуше реч, и без рода остане.
19Tedae diklai kah mawntangnah, khuehtawn kah hmilhmaknah neh a tloe boeih ham hoehhamnah ha pawk vaengah ol te a thing tih a tlongtlai la poeh .
20А оно су што се на доброј земљи сеје који слушају реч и примају, и доносе род по тридесет и по шездесет и по сто.
20Tedae lai then ah tuh la aka om rhoek tah ol te a yaak uh vaengah a doe uh tih a ngen tah thumkip, a ngen tah sawmrhuk, a ngen tah yakhat la thaihtak,” a ti nah.
21И говораше им: Еда ли се свећа ужиже да се метне под суд или под одар? А не да се на свећњак метне?
21Te phoeiah amih te, “ Hmaiim te voh hmui neh thingkong hmuiah khueh ham a hang khuen? Hmaitung soah a khueh ham moenih a?
22Јер нема ништа тајно што неће бити јавно; нити има шта сакривено што неће изаћи на видело.
22Te dongah a huephael akhaw a phoe mueh la a om moenih. A huep te a thoeng mueh moenih. Te van daengah ni mingpha la a om eh .
23Ако има ко уши да чује нека чује.
23Yaak nah hna aka khueh long te tah ya saeh,” a ti nah.
24И говораше им: Памтите шта чујете: каквом мером мерите онаквом ће вам се мерити и дометнуће се вама који слушате.
24Te phoeiah amih te, “ Na yaak uh te poek uh, na nueh nah cungnueh nen te nangmih n'nueh van vetih nangmih taengah han thap ni .
25Јер ко има, даће му се; а који нема, узеће му се и оно што има.
25Aka khueh te tah a paek thil vetih aka khueh pawt te a khueh duen te anih taeng lamloh a lat pah ni,” a ti nah.
26И говораше им: Тако је царство Божје као човек кад баци семе у земљу;
26Te phoeiah, “ Pathen ram tah diklai dongah cangtii aka haeh hlang bangla om tangloeng .
27и спава и устаје ноћу и дању; и семе ниче и расте, да не зна он.
27Tedae khoyin khothaih ip vaeng thoo vaeng cakhaw cangtii daih tih a rhoeng te a ming moenih .
28Јер земља сама од себе најпре донесе траву, потом клас, па онда испуни пшеницу у класу.
28Diklai amah loh a thaihtak sak tih lamhma la cangkung, te phoeiah cangvuei, cangvuei khuiah cangyen a bae sak .
29А кад сазре род, одмах пошаље срп; јер наста жетва.
29Tedae cangvuei loh hmin tih cangah a pha atah vin tlek a pom,” a ti nah.
30И говораше: Какво ћемо казати да је царство Божје? Или у каквој ћемо га причи исказати?
30Te phoeiah Jesuh loh, “ Pathen ram he metlam n'thuidoek vetih mebang nuettahnah nen n'nueh lah ve?
31Оно је као зрно горушичино које кад се посеје у земљу мање је од свих семена на земљи;
31Pathen ramtah mukang mu bangla om. Te te diklai dongah a haeh vaengah tah diklai hmankah a tii boeih lakah a yit koek la om .
32а кад се посеје, узрасте и буде веће од свег поврћа, и пусти гране велике да могу у његовом хладу птице небеске живети.
32A haeh phoeiah rhoeng tih toian boeih lakah a tanglue la coeng, a hlaeng khaw a len la cawn. Te dongah vaan kah vaa khaw a hlipkhup ah bu a tuk thai,” a ti nah.
33И таквим многим причама казиваше им реч, колико могаху слушати.
33A yaak thai la hebang nuettahnah neh amih taengah ol muep a thui pah.
34А без прича не говораше им ни речи. А ученицима посебно казиваше све.
34Nuettahnah pawt atah amih taengah a thui moenih. Tedae a hnukbang rhoek ham bueng ni boeih a thuicaih pah.
35И рече им онај дан увече: Хајдемо на оне стране.
35Te khohnin hlaem a pha vaengah amih te, “ Rhlavangan la lan uh sih,” a ti nah.
36И отпустивши народ узеше Га како беше у лађи; а и друге лађе беху с Њим.
36Te phoeiah hlangping te a hlah uh tih lawng khuiah aka om Jesuh te pahoi a khuen uh. Lawng tloe rhoek khaw Jesuh taengah om uh.
37И постаде велика олуја; и валови тако заливаху у лађу да се већ напуни.
37Te vaengah khohli aka tlo hlipuei te hli. Te dongah tuiphu loh lawng te a boh dongah lawng dalh buek.
38А Он на крми спаваше на узглављу; и пробудише Га, и рекоше Му: Учитељу! Зар Ти не мариш што гинемо?
38Tedae Jesuh tah a maicaem ah om tih luhoe dongah ip. Te vaengah amah te a thoh uh tih, “Saya, m'poci coeng he, na ngaihuet moenih a?” a ti na uh.
39И уставши запрети ветру, и рече мору: Ћути, престани. И утоли ветар, и постаде тишина велика.
39A haeng vaengah khohli te a ho tih tuili te, “ Paa lamtah duem laeh,” a ti nah. Te dongah khohli te paa tih suepduem la boeih om.
40И рече им: Зашто сте тако страшљиви? Како немате вере.
40Te phoeiah amih te, “ Balae tih rhalyawp la na om uh? Tangnah na khueh uh hlana? ” a ti nah.
41И уплашише се врло, и говораху један другом: Ко је Овај, дакле, да Га и ветар и море слушају?
41Tedae a rhih uh tih a rhihnah uh khaw khosava. Te dongah khat neh khat, “Unim he, tuili neh khohli long pataeng boe a ngai pah he?” a ti uh.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.