Марко 12
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И поче им говорити у причама: Посади човек виноград, и огради плотом, и ископа пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима, па оде.
1Te phoeiah amih taengah nuettahnah neh thui ham a tong tih, “ Hlang pakhat loh misur a tue tih vongtung a tung, rhom a too, imsang a sak. Te phoeiah lotawn rhoek te a phaam sak tih vik yiin .
2И кад дође време, посла к виноградарима слугу да прими од виноградара од рода виноградског.
2A tue vaengah lotawn taengkah misur thaih coi ham sal pakhat te lotawn rhoek taengla a tueih .
3А они ухвативши слугу избише га, и послаше празна.
3Tedae anih te a tuuk uh phoeiah a boh uh tih a tlongtlai la a tueih uh .
4И опет посла к њима другог слугу; и оног бише камењем и разбише му главу, и послаше га срамотног.
4Te phoeiah sal a tloe te amih taengla koep a tueih hatah anih te khaw a vuek uh tih yah a bai uh .
5И опет посла другог; и оног убише; и многе друге, једне избише, а друге побише.
5Te phoeiah a tloe te a tueih dae te khaw a ngawn uh tih a tloe rhoek muep a tueih te, a ngen a boh uh tih a ngawn uh .
6Још дакле имаше јединог свог милог сина, посла и њега најпосле к њима говорећи: Постидеће се сина мог.
6Capa thintlo pakhat a khueh pueng tih , “ Ka capa te a yahnah uh ni,” a ti dongah a capa te amih taengla a hnukkhueng ah a tueih .
7А виноградари рекоше у себи: Ово је наследник, ходите да га убијемо, и нама ће остати очевина његова.
7Tedae lotawn rhoek loh amamih te , “ Anih tah rhopangkung ni. Halo anih he ngawn uh sih. Te daengah ni mamih kah rho la a om eh?,” a ti uh .
8И ухватише га, и убише, и избацише га напоље из винограда.
8Anih te a tuuk uh tih a ngawn uh phoeiah misurdum lamkah loh vawl a voeih uh .
9Шта ће дакле учинити господар од винограда? Доћи ће и погубиће виноградаре, и даће виноград другима.
9Te koinih misurdum kungmah loh balae a saii eh? A paan vetih lotawn rhoek te a poci sak phoeiah misurdum te a tloe rhoek taengah a paek ni .
10Зар нисте читали у писму ово: Камен који одбацише зидари, онај поста глава од угла;
10Cacim he na tae uh pawt nim? Im sa rhoek loh a hnawt lungto te imkil kah a lu la poeh .
11То би од Господа и дивно је у нашим очима?
11Hekah he Boeipa lamkah ha thoeng tih mamih mik ah aka khuet la om? ” a ti nah.
12И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа; јер разумеше да за њих говори причу; и оставивши Га одоше.
12Nuettahnah a thui te amih ni tila a ming uh dongah amah tuuk ham a mae uh. Tedae hlangping te a rhih uh dongah anih te a toeng uh tih cet uh.
13И послаше к Њему неке од фарисеја и Иродоваца да би Га ухватили у речи.
13Te phoeiah olka neh tuengkhuep ham Jesuh taengla Pharisee rhoek neh Herod hlang rhoek kah hlangvang rhoek te a tueih uh.
14А они дошавши рекоше Му: Учитељу! Знамо да си истинит, и да не мариш ни за кога; јер не гледаш ко је ко, него заиста путу Божјем учиш; треба ли ћесару давати харач или не? Хоћемо ли дати, или да не дамо?
14A pha uh vaengah Jesuh te, “Boeipa, a thuem la na om tih hlang maelhmai te na sawt pawt dongah u taengah khaw na birhih pawh. Pathen kah oltak longpuei te ni na thuituen tila ka ming uh. Te dongah Kaisar taengah mangmu paek ham a ngaih a?, a ngaih moenih a? Pae sih a? Pae boel sih a?” a ti uh.
15А Он, знајући њихово лицемерје, рече им: Што ме кушате? Донесите ми новац да видим.
15Tedae amih kah thailatnah te a hmuh tih amih te, “ Balae kai nan noemcai uh? Kai taengla denari hang khuen lamtah ka so lah eh,” a ti nah.
16А они донесоше. И рече им: Чији је ово образ и натпис? А они Му рекоше: Ћесарев.
16Te dongah a khuen uh hatah amih taengah, “ A muei neh a ming he u kah nim he? ” a ti nah vaengah, “Kaisar kah,” a ti uh.
17И одговарајући Исус рече им: Подајте ћесарево ћесару, а Божје Богу. И чудише Му се.
17Jesuh long khaw amih te, “ Kaisar kah te Kaisar taengah, Pathen kah te Pathen taengah thuung uh,” a ti nah tih a taengah a ngaihmang uh.
18И дођоше к Њему садукеји који кажу да нема васкрсења, и запиташе Га говорећи:
18Te phoeiah Sadducee rhoek loh a taengla a paan uh. Te rhoek loh, “Thohkoepnah om mahpawh,” a ti uh.
19Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме брат умре и остави жену а деце не остави, да брат његов узме жену његову и да подигне семе брату свом.
19Te vaengah anih te a dawt uh tih, “Saya, Moses loh kaimih ham, “Khat khat kah a manuca tah duek tih a yuu te camoe khueh kolla a caehtak atah, a manuca patoeng loh a yuu te pang saeh lamtah a manuca kah a tiingan te thoh saeh tila a daek.
20Седам браће беше: и први узе жену, и умре без порода.
20Boeinaphung parhih om uh tih lamhma te yuu a loh dae duek tih a tiingan khueh pawh.
21И други узе је, и умре, и ни он не остави порода; тако и трећи.
21A pabae long khaw anih a pang dae duek tih a tiingan caehtak bal pawh. A pathum long khaw amah boeiloeih la om.
22И узеше је седморица, и не оставише порода. А после свих умре и жена.
22A parhih long khaw a tiingan khueh pawh. A hnukkhueng ah huta te khaw duek.
23О васкрсењу дакле кад устану кога ће од њих бити жена? Јер је за седморицом била.
23Anih te parhih loh a yuu la a khueh uh dongah thohkoepnah khuiah a thoh uh vaengah amih khuiah u yuu lamlae a om eh?” a ti uh.
24И одговарајући Исус рече им: Зато ли се ви варате што не знате писма ни силе Божје?
24Jesuh loh amih taengah, “ Cacim neh Pathen kah saithainah aka ming pawt loh n'rhaithi uh dongah moenih a he?
25Јер кад из мртвих устану, нити ће се женити ни удавати, него су као анђели на небесима.
25Duek lamkah a thoh uh vaengah yuloh vasak om mahpawh, rhaihlan khaw om mahpawh, vaan puencawn rhoek bangla om uh coeng .
26А за мртве да устају нисте ли читали у књигама Мојсијевим како му рече Бог код купине говорећи: Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев?
26Tedae aka duek rhoek a thoh uh te Moses cabu khuiah na tae uh pawt nim? Pathen loh tangpuem khuiah anih a voek vaengah , ' Kai tah Abraham kah Pathen, Isaak kah Pathen neh Jakob kah Pathen ni ,’ a ti nah .
27Није Бог Бог мртвих, него Бог живих. Ви се дакле врло варате.
27Pathen tah aka duek rhoek kah pawt tih aka hing rhoek kah ni. Bahoeng n'rhaithi uh coeng la he,” a ti nah.
28И приступи један од књижевника који их слушаше како се препиру, и виде да им добро одговара, и запита Га: Која је прва заповест од свих?
28Te vaengah amih a oelh uh thae te cadaek pakhat loh a yaak dongah a paan. Tedae amih a voek te thuem tila a hmuh. Te dongah Jesuh te, “Olpaek boeih khuiah melae tanglue la aka om,” tila a dawt.
29А Исус одговори му: Прва је заповест од свих: Чуј Израиљу, Господ је Бог наш Господ једини;
29Jesuh loh, “ Aw Israel hnatun lah, mamih kah Boeipa, Boeipa Pathen pakhat ni a om .
30и љуби Господа Бога свог свим срцем својим и свом душом својом и свим умом својим и свом снагом својом. Ово је прва заповест.
30Te dongah na Boeipa Pathen te na thinko boeih, na hinglu boeih, na kopoek boeih, na thadueng boeih neh lungnah ' a ti te lamhma la om .
31И друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе. Друге заповести веће од ових нема.
31A pabae ah na imben te namah bangla lungnah. He rhoi lakah aka tanglue olpaek a tloe om pawh,” a ti nah.
32И рече Му књижевник: Добро, учитељу! Право си казао да је један Бог, и нема другог осим Њега;
32Te dongah cadaek loh Jesuh te, “Thuem, saya, pakhat bueng om tih amah phoeiah a tloe om pawh tila oltak te na thui coeng.
33и љубити Га свим срцем и свим разумом и свом душом и свом снагом, и љубити ближњег као самог себе, веће је од свих жртава и прилога.
33Pathen te thinko boeih neh, yakmingnah boeih neh, thadueng boeih neh, lungnah tih imben te amah bangla lungnah ham te hmaihlutnah neh hmueih boeih lakah olpuei la om,” a ti nah.
34А Исус видевши како паметно одговори рече му: Ниси далеко од царства Божјег. И нико више не смеше да Га запита.
34Anih loh cat a doo te Jesuh loh a hmuh vaengah anih te, “ Pathen kah ram lamloh lakhla la na om ngawn pawh,” a ti nah. Te phoeiah tah Jesuh te dawt ham ngaingaih uh voel pawh.
35И одговори Исус и рече учећи у цркви: Како говоре књижевници да је Христос син Давидов?
35Jesuh loh bawkim ah a thuituen tih a doo vaengah, “ Cadaek rhoek loh metlam , ' Khrih tah David capa ni ,’ tila a thui?
36Јер сам Давид каза Духом Светим: Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим.
36David amah loh Mueihla Cim rhangneh , ' Boeipa loh ka Boeipa te ' Na rhal rhoek te na kho hmuiah ka khueh hlan atah kai kah bantang ah ngol dae ' a ti nah ,’ a ti .
37Сам дакле Давид назива Га Господом, и откуда му је син? И многи народ слушаше Га с радошћу.
37Anih te David amah long pataeng Boeipa la a khue atah metlamlae a capa la a om eh?,” a ti nah. Te vaengah hlangping te yet loh liplip a hnatun.
38И говораше им у науци својој: Чувајте се књижевника који иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама,
38Te phoeiah amah kah thuituennah khuiah, “ Hnikul neh pongpa tih hnoyoih hmuen ah toidalnah ham ,
39и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама.
39tunim ah ngolhmuen then neh buhkung ah hmuensang aka ngaih cadaek rhoek te dawn uh .
40Ови што једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго, биће још више осуђени.
40Te rhoek loh nuhmai rhoek kah im a yoop uh tih mueituengnah ham khing thangthui uh. Amih tah laitloeknah a yook uh khungdaeng bitni,” a ti nah.
41И седавши Исус према Божјој хазни гледаше како народ меће новце у Божју хазну. И многи богати метаху много.
41Te phoeiah tangkabu hmaiah ngol tih hlangping loh tangkabu khuiah rhohum a sang vaengah a kumngai kuirhang rhoek loh muep a sang uh te a hmuh.
42И дошавши једна сиромашна удовица метну две лепте, које чине један кодрант.
42Te vaengah nuhmai khodeng pakhat ha pawk tih mucih panit a sang. Te tah pekhat lo ni.
43И дозвавши ученике своје рече им: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свих који мећу у Божју хазну.
43Te dongah a hnukbang rhoek te a khue tih, “ Nangmih taengah rhep ka thui, tangkabu khuila aka sang rhoek boeih lakah hekah nuhmai khodaeng loh a sang ngai .
44Јер сви метнуше од сувишка свог; а она од сиротиње своје метну све што имаше, сву храну своју.
44Hlang boeih loh amamih taengkah a coih te a sang uh dae anih tah a vawtthoek khui lamkah a khuehtawn boeih a khosaknah boeih te bitbit a sang coeng,” a ti nah.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.