Марко 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Baibal Olcim (Matupi Chin)
1И уставши оданде дође у околине јудејске преко Јордана, и стече се опет народ к Њему; и као што обичај имаше, опет их учаше.
1Te lamloh thoo tih Judea vaang neh Jordan rhalvangan la cet. Te vaengah a taengah hlangping rhoek koep ha puei uh tih a sainoek bangla amih te koep a thuituen.
2И приступивши фарисеји упиташе Га кушајући: Може ли човек пустити жену?
2Tedae Pharisee rhoek loh a paan tih, “Te koinih tongpa te yuu a hlak sak a? tila a dawt uh tih Jesuh te a noemcai uh.
3А Он одговарајући рече им: Шта вам заповеда Мојсије?
3Tedae amih te a doo tih, “ Moses loh nangmih balae n' uen,” a ti nah.
4А они рекоше: Мојсије допусти да јој се да распусна књига и да се пусти.
4Te dongah amih loh, “Moses loh yuhlaknah cayol te a daek sak phoeiah a tueih sak,” a ti uh.
5И одговарајући Исус рече им: По тврђи вашег срца написа вам он заповест ову.
5Tedae Jesuh loh amih te, “ Nangmih kah thinthahnah kongah hekah olpaek he nangmih ham a daek .
6А у почетку створења, мужа и жену, створио их је Бог.
6Suentae cuek lamkah tongpa neh huta ni a saii .
7Зато оставиће човек оца свог и мајку и прилепиће се к жени својој,
7Te dongah tongpa loh a manu neh a napa te a toeng vetih a yuu taengah kap ni .
8и буду двоје једно тело. Тако нису више двоје него једно тело.
8Panit te pumsa khat la om ni. Te dongah panit voel pawt tih pumsa khat la om coeng .
9А шта је Бог саставио човек да не раставља.
9Te dongah Pathen loh a samtom te hlang loh maa sak boel saeh,” a ti nah.
10И у кући опет запиташе Га за то ученици Његови.
10Im ah khaw hekah a kawng he hnukbang rhoek loh koep a dawt uh.
11И рече им: Који пусти жену и ожени се другом, чини прељубу на њој.
11Te vaengah amih te, “ A yuu te a hlak tih a tloe aka yunah te tah a yuu soah samphaih coeng .
12И ако жена остави мужа свог и пође за другог, чини прељубу.
12Huta long khaw a va te a maa tih va tloe a sak atah samphaih coeng,” a ti nah.
13И доношаху к Њему децу да их се дотакне; а ученици брањаху онима што их доношаху.
13Te phoeiah camoe rhoek te taek sak ham a taengla a khuen uh. Tedae hnukbang rhoek loh amih te a ho uh.
14А Исус видевши расрди се и рече им: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божје.
14A hmuh vaengah Jesuh loh a yakdam tih amih te, “ Hlah uh laeh camoe rhoek te kamah taengah ha lo uh saeh. Amih te kang uh boeh. Pathen kah ram tah amih kah coeng ni .
15Заиста вам кажем: који не прими царство Божје као дете, неће ући у њега.
15Nangmih taengah rhep ka thui, camoe bangla Pathen kah ram te aka doe pawt te atah ram khuiah kun loengloeng mahpawh,” a ti nah.
16И загрливши их метну на њих руке те их благослови.
16Te phoeiah amih te a poem tih a uem dongah kut a tloeng thil.
17И кад изађе на пут, притрча неко, и клекнувши на колена пред Њим питаше Га: Учитељу благи! Шта ми треба чинити да добијем живот вечни?
17Te phoeiah Jesuh te longpueng ah a caeh li vaengah hlang pakhat loh pak ha cu tih a cungkueng pah. Te phoeiah, “Saya then dungyan hingnah ka pang ham balae ka saii eh?,” tila a dawt.
18А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
18Jesuh loh anih te, “ Balae tih kai he a then na ti? Pathen pakhat bueng pawt atah aka then he om pawh .
19Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; не чини неправде никоме; поштуј оца свог и матер.
19Olpaek te na ming coeng hlang ngawn boeh, samphaih boeh, huencan boeh, laithae boeh, hmuiyoi boeh, na nu na pa te hinyah,” a ti nah.
20А он одговарајући рече Му: Учитељу! Све сам ово сачувао од младости своје.
20Te vaengah anih loh, “Saya, te rhoek te ka camoe lamkah boeih ka tuem coeng,” a ti nah.
21А Исус погледавши на њ, омиле му, и рече му: Још ти једно недостаје: иди продај све што имаш и подај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и дођи, те хајде за мном узевши крст.
21Tedae Jesuh loh anih te a sawt vaengah a lungnah tih, “ Nang pakhat na phavawt pueng, cet lamtah, na khueh boeih te yoi lamtah khodeng rhoek pae. Te daengah ni vaan ah khohrhang na dang eh. Te phoeiah halo lamtah kai m'vai,” a ti nah.
22А он поста зловољан од ове речи, и оде жалостан; јер беше врло богат.
22Tedae hnopai muep aka khueh la a om dongah tekah olka loh moelh a khaih tih kothae doela vik cet.
23И погледавши Исус рече ученицима својим: Како је тешко богатима ући у царство небеско!
23Te vaengah Jesuh loh taengvai a sawt tih a hnukbang rhoek te, “ Tangka aka om tah Pathen ram ah kun ham bahoeng kuel mai,” a ti nah.
24А ученици се уплашише од речи Његових. А Исус опет одговарајући рече им: Децо! Како је тешко онима који се уздају у своје богатство ући у царство Божје!
24Te dongah Jesuh olka dongah hnukbang rhoek tah a ngaihmang uh. Tedae Jesuh loh amih te koep a doo tih, “ Camoe rhoek aih khaw, Pathen kah ram la kun ham te kuel kahlak la om ta .
25Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатоме ући у царство Божје.
25Kuirhang te Pathen kah ram ah a kun lakah kalauk te phamet khui ah a kun ham phoeng ngai,” a ti nah.
26А они се врло дивљаху говорећи у себи: Ко се дакле може спасти?
26Tedae te rhoek tah let uh khungdaeng tih amamih te, “Unim aka daem thai ve,” a ti uh.
27А Исус погледавши на њих рече: Људима је немогуће, али није Богу: јер је све могуће Богу.
27Jesuh loh amih te a sawt tih, “ Hlang ham a tloelnah dae Pathen ham tah a tloelnah moenih Pathen taengah tah boeih yoeikoek mai,” a ti nah.
28А Петар Му поче говорити: Ето ми смо оставили све, и за Тобом идемо.
28Peter loh a tong tih, “Kaimih loh boeih ka toeng uh tih nang kam vai uh coeng he,” a ti nah.
29А Исус одговарајући рече: Заиста вам кажем: нема никога који је оставио кућу, или браћу, или сестре, или оца, или матер, или жену, или децу, или земљу, мене ради и јеванђеља ради,
29Jesuh loh, “ Nangmih taengah rhep kan thui, kai ham neh olthangthen ham im khaw, manuca rhoek khaw, ngannu khaw, manu khaw, napa khaw, ca khaw lohmuen khaw aka toeng te om pawh .
30а да неће примити сад у ово време сто пута онолико кућа, и браће, и сестара, и отаца, и матера, и деце, и земље, у прогоњењу, а на оном свету живот вечни.
30Tahae tue kah hnaemtaeknah khuiah pataeng im khaw, manuca khaw, ngannu khaw, manu khaw, ca khaw, lohmuen khaw a pueh yakhat la dang het pawt nim? Aka lo ham tue ah dungyan hingnah khaw om pueng .
31Али ће многи први бити последњи, и последњи први.
31Te dongah lamhma te lamhnuk la, lamhnuk te khaw lamhma la muep om ni,” a ti nah.
32А кад иђаху путем у Јерусалим, Исус иђаше пред њима, а они се чуђаху, и за Њим иђаху са страхом. И узевши опет дванаесторицу поче им казивати шта ће бити од Њега:
32Jerusalem la a caeh uh kah longpueng ah a om uh vaengah Jesuh tah amih taengah a lamhma ana om pah. Te dongah a ngaihmang uh tih aka vai rhoek long khaw a rhih uh. Tedae hlainit te koep a khuen tih amah taengah aka thoeng ham te amih taengah thui ham a tong.
33Ево идемо у Јерусалим, и Син човечји предаће се главарима свештеничким и књижевницима и осудиће Га на смрт, и предаће Га незнабошцима;
33“ Jerusalem la n'caeh uh he hlang capa tah khosoihham neh cadaek rhoek taengah a paek vetih a duek ham a boe sak uh phoeiah namtom rhoek taengah a thak uh ni .
34и наругаће Му се, и биће Га, и попљуваће Га, и убиће Га, и трећи дан устаће.
34Anih te a tamdaeng uh phoeiah a timthoeih uh ni, a boh uh vetih a ngawn uh ni. Tedae hnin thum phoeiah koep thoo ni,” a ti nah.
35И пред Њега дођоше Јаков и Јован, синови Зеведејеви, говорећи: Учитељу! Хоћемо да нам учиниш за шта ћемо Те молити.
35Te vaengah Zebedee capa rhoi James neh Johan loh a paan rhoi tih, “Saya namah taengah kan bih uh te tah kaimih ham nan saii koinih ka ngaih rhoi,” a ti nah.
36А Он им рече: Шта хоћете да вам учиним?
36Te dongah Jesuh loh amih rhoi te, “ Nangmih ham kai balae saii sak na ngaih rhoi,” a ti nah.
37А они Му рекоше: Дај нам да седнемо један с десне стране Теби, а други с леве, у слави Твојој.
37Te rhoi long khaw amah te, “Kaimih rhoi he namah kah bantang lamloh pakhat, banvoei lamloh pakhat te m'pae lamtah na thangpomnah dongah ka ngol rhoi eh,” a ti nah.
38А Исус им рече: Не знате шта иштете: можете ли пити чашу коју ја пијем, и крстити се крштењем којим се ја крштавам?
38Jesuh loh amih rhoi taengah, “ Na bih te na ming rhoi moenih. Ka ok boengloeng te ok ham neh kai aka nuem baptisma dongah nuem ham na noeng aya?,” a ti nah.
39А они Му рекоше: Можемо. А Исус рече им: Чашу, дакле, коју ја пијем испићете; и крштењем којим се ја крштавам крстићете се;
39Te vaengah te rhoi loh amah te, “Ka noeng ngawn,” a ti nah rhoi. Tedae Jesuh loh amih rhoi taengah, “ Ka ok boengloeng te na ok rhoi vetih ka nuem baptisma te na nuem rhoi ni .
40али да седнете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати него којима је уготовљено.
40Tedae kai kah banvoei bantang ah ngol ham te kai loh paek ham om pawt tih a hmoel tangtae rhoek ham ni a om,” a ti nah.
41И чувши то десеторица почеше се срдити на Јакова и на Јована.
41Parha rhoek loh a yaak uh vaengah James neh Johan taengah koe thatlai uh.
42А Исус дозвавши их рече им: Знате да кнезови народни владају народом и поглавари његови управљају њим.
42Te dongah Jesuh loh amih te a khue tih, “ Namtom rhoek aka mawt tah amamih aka vueinan tih amamih khuikah aka len loh amih aka huttet la a ngai uh te na ming uh .
43Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
43Nangmih ah te tlam te om boel saeh. Tedae nangmih ah a len la om aka ngaih long tah nangmih kah tueihyoeih la om saeh .
44И који хоће први међу вама да буде, да буде свима слуга.
44Te phoeiah nangmih ah lamhma la om ham aka ngaih long tah hlang boeih kah sal la om saeh .
45Јер Син човечји није дошао да Му служе него да служи, и да да душу своју у откуп за многе.
45Hlang capa tah hlang thotat sak ham pawt tih thotat pah ham neh a hinglu te ping kah tlansum la paek ham ni halo,” a ti nah.
46И дођоше у Јерихон. И кад излажаше из Јерихона, Он и ученици Његови и народ многи, син Тимејев, Вартимеј слепи, сеђаше крај пута и прошаше.
46Te phoeiah Jerikho la pawk uh tih Jerikho lamkah a hnukbang rhoek khaw, hlangping khaw huhut khong uh. Te vaengah Timaeus capa Bartimaeus buhbih mikdael te long taengah ngol.
47И чувши да је то Исус Назарећанин стаде викати и говорити: Сине Давидов, Исусе! Помилуј ме!
47Nazareth Jesuh om tila a yaak vaengah koe pang tih, “David capa Jesuh kai n'rhen lah,” a ti nah.
48И прећаху му многи да ућути, а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме!
48Te dongah anih te hilphah sak ham muep a sim uh. Tedae te long khaw anah la lat pang tih, “David capa, kai n'rhen lah,” a ti.
49И ставши Исус рече да га зовну. И зовнуше слепца говорећи му: Не бој се, устани, зове те.
49Te dongah Jesuh te pai tih, “ Anih ke khue uh,” a ti nah. Te dongah mikdael te a khue uh tih, “Thoo, na ngaimong sak, nang n'khue coeng,” a ti na uh.
50А он збацивши са себе хаљине своје, устаде и дође к Исусу.
50Te long khaw a himbai te a voeih tih a cungpet doela Jesuh taengah pawk.
51И одговарајући рече му Исус: Шта хоћеш да ти учиним? А слепи рече Му: Равуни! Да прогледам.
51Te phoeiah Jesuh loh anih te a doo tih, “ Na ngaih te kan saii pawn eh,” a ti nah. Te dongah mikdael loh Jesuh taengah, “Rhabboni, ka hmuh van lah mako,” a ti nah.
52А Исус рече му: Иди, вера твоја поможе ти. И одмах прогледа, и оде путем за Исусом.
52Te vaengah Jesuh loh anih te, “ Cet laeh, namah kah tangnah loh nang n'khang coeng,” a ti nah. Te vaengah tlek a hmuh tih longpueng ah Jeusuh pahoi a vai.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.