Марко 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
1Немедленно поутру первосвященники со старейшинами и книжниками и весь синедрион составили совещание и, связав Иисуса, отвели и предали Пилату.
2И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
2Пилат спросил Его: Ты Царь Иудейский? Он же сказал ему в ответ: ты говоришь.
3И тужаху Га главари свештенички врло.
3И первосвященники обвиняли Его во многом.
4А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
4Пилат же опять спросил Его: Ты ничего не отвечаешь? видишь, как много против Тебя обвинений.
5Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
5Но Иисус и на это ничего не отвечал, так что Пилат дивился.
6А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
6На всякий же праздник отпускал он им одного узника, о котором просили.
7А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
7Тогда был в узах некто, по имени Варавва, со своими сообщниками, которые во время мятежа сделали убийство.
8И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
8И народ начал кричать и просить Пилата о том, что он всегда делал для них.
9А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
9Он сказал им в ответ: хотите ли, отпущу вам Царя Иудейского?
10Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
10Ибо знал, что первосвященники предали Его из зависти.
11Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
11Но первосвященники возбудили народ просить, чтобы отпустил им лучше Варавву.
12А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
12Пилат, отвечая, опять сказал им: что же хотите, чтобы я сделал с Тем, Которого вы называете Царем Иудейским
13А они опет повикаше: Распни га.
13Они опять закричали: распни Его.
14А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
14Пилат сказал им: какое же зло сделал Он? Но они еще сильнее закричали: распни Его.
15А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
15Тогда Пилат, желая сделать угодное народу, отпустил им Варавву, а Иисуса, бив, предал на распятие.
16А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
16А воины отвели Его внутрь двора, то есть в преторию, и собрали весь полк,
17и обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
17и одели Его в багряницу и, сплетши терновый венец, возложили на Него;
18И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
18и начали приветствовать Его: радуйся, Царь Иудейский
19И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
19И били Его по голове тростью, и плевали на Него, и, становясь на колени, кланялись Ему.
20И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
20Когда же насмеялись над Ним, сняли с Него багряницу, одели Его в собственные одежды Его и повели Его, чтобы распять Его.
21И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
21И заставили проходящего некоего Киринеянина Симона, отца Александрова и Руфова, идущего с поля, нести крест Его.
22И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
22И привели Его на место Голгофу, что значит: Лобное место.
23И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
23И давали Ему пить вино со смирною; но Он не принял.
24И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
24Распявшие Его делили одежды Его, бросая жребий, кому что взять.
25А беше сат трећи кад Га разапеше.
25Был час третий, и распяли Его.
26И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
26И была надпись вины Его: Царь Иудейский.
27И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
27С Ним распяли двух разбойников, одного по правую, а другого по левую сторону Его.
28И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
28И сбылось слово Писания: и к злодеям причтен.
29И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
29Проходящие злословили Его, кивая головами своими и говоря: э! разрушающий храм, и в три дня созидающий!
30помози сам себи и сиђи с крста.
30спаси Себя Самого и сойди со креста.
31Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
31Подобно и первосвященники с книжниками, насмехаясь, говорили друг другу: других спасал, а Себя не может спасти.
32Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
32Христос, Царь Израилев, пусть сойдет теперь с креста, чтобы мы видели, и уверуем. И распятые с Ним поносили Его.
33А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
33В шестом же часу настала тьма по всей земле и продолжалась до часа девятого.
34И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
34В девятом часу возопил Иисус громким голосом: Элои! Элои! ламма савахфани? - что значит: Боже Мой! Боже Мой! для чего Ты Меня оставил?
35И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
35Некоторые из стоявших тут, услышав, говорили: вот, Илию зовет.
36А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
36А один побежал, наполнил губку уксусом и, наложив на трость, давал Ему пить, говоря: постойте, посмотрим, придет ли Илия снять Его.
37А Исус повика гласно, и издахну.
37Иисус же, возгласив громко, испустил дух.
38И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
38И завеса в храме разодралась надвое, сверху донизу.
39А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
39Сотник, стоявший напротив Его, увидев, что Он, так возгласив, испустил дух, сказал: истинно Человек Сей был Сын Божий.
40А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
40Были тут и женщины, которые смотрели издали: между ними была и Мария Магдалина, и Мария, мать Иакова меньшего и Иосии, и Саломия,
41које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
41которые и тогда, как Он был в Галилее, следовали за Ним и служили Ему, и другие многие, вместе с Ним пришедшие в Иерусалим.
42И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
42И как уже настал вечер, - потому что была пятница, то есть день перед субботою,
43дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
43пришел Иосиф из Аримафеи, знаменитый член совета, который и сам ожидал Царствия Божия, осмелился войти к Пилату, и просил тела Иисусова.
44А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
44Пилат удивился, что Он уже умер, и, призвав сотника, спросил его, давно ли умер?
45И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
45И, узнав от сотника, отдал тело Иосифу.
46И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
46Он, купив плащаницу и сняв Его, обвил плащаницею, и положил Его во гробе, который был высечен в скале, и привалил камень к двери гроба.
47А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
47Мария же Магдалина и Мария Иосиева смотрели, где Его полагали.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.