Марко 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Petrus Canisius Bible, 1939 (De Heilige Schrift)
1И одмах ујутру учинише веће главари свештенички са старешинама и књижевницима, и сав сабор, и свезавши Исуса одведоше Га и предадоше Пилату.
1Heel in de vroegte namen de opperpriesters met de oudsten, schriftgeleerden en heel de Hoge Raad een beslissing. Ze lieten Jesus binden, voerden Hem weg, en leverden Hem over aan Pilatus.
2И упита Га Пилат: Јеси ли ти цар јудејски? А Он одговарајући рече му: Ти кажеш.
2Pilatus ondervroeg Hem: Zijt Gij de Koning der Joden? Hij gaf hem ten antwoord: Ge zegt het.
3И тужаху Га главари свештенички врло.
3Nu brachten de opperpriesters vele beschuldigingen tegen Hem in.
4А Пилат опет упита Га говорећи: Зар ништа не одговараш? Гледај шта сведоче на тебе.
4Pilatus vroeg Hem opnieuw: Antwoordt Gij niets? Zie, wat zware beschuldiging ze tegen U inbrengen.
5Али Исус више не одговори ништа тако да се дивљаше Пилат.
5Jesus gaf geen antwoord meer, zodat het Pilatus verbaasde.
6А о сваком празнику пушташе им по једног сужња кога искаху.
6Maar op de feestdagen liet hij hun, naar eigen keuze, een der gevangenen vrij.
7А беше један затворен, по имену Варава, са својим другарима који су у буни пролили крв.
7Nu zat er een zekere Barabbas gevangen tegelijk met andere oproermakers, die bij het oproer een moord hadden begaan.
8И повикавши народ стаде искати што им свагда чињаше.
8Toen het volk dan kwam opdagen, en aan Pilatus begon te vragen, wat hij hun gewoonlijk toestond.
9А Пилат им одговори говорећи: Хоћете ли да вам пустим цара јудејског?
9antwoordde hij hun: Wilt gij, dat ik u den Koning der Joden vrijlaat?
10Јер знаше да су Га из зависти предали главари свештенички.
10Want hij begreep, dat de opperpriesters Hem uit afgunst hadden overgeleverd.
11Али главари свештенички подговорише народ боље Вараву да траже да им пусти.
11Maar de opperpriesters hitsten de menigte op: hij moest hun maar liever Barabbas vrijlaten.
12А Пилат опет одговарајући рече им: А шта хоћете да чиним с тим што га зовете царем јудејским?
12Pilatus hernam, en sprak tot hen: Wat moet ik dan met Hem doen, dien gij Koning der Joden noemt?
13А они опет повикаше: Распни га.
13En ze schreeuwden opnieuw: Kruisig Hem!
14А Пилат им рече: А какво је зло учинио? А они гласно викаху: Распни га.
14Pilatus zei hun: Wat heeft Hij dan voor kwaad gedaan? Maar ze schreeuwden nog harder: Kruisig Hem!
15А Пилат желећи угодити народу пусти им Вараву, а Исуса шибавши предаде да Га разапну.
15Toen liet Pilatus hun Barabbas vrij, om het volk terwille te zijn: maar Jesus liet hij geselen, en gaf Hem over, om te worden gekruisigd.
16А војници Га одведоше у судницу, и сазваше сву чету војника,
16Nu brachten de soldaten Hem naar binnen, in de voorhof van het rechthuis, en riepen de hele bende bijeen.
17и обукоше Му скерлетну кабаницу, и оплетавши венац од трња метнуше на Њ.
17Ze hingen Hem het purper om, en vlochten een doornenkroon, en zetten die op zijn hoofd.
18И стадоше Га поздрављати говорећи: Здраво, царе јудејски!
18Toen gingen ze Hem huldigen: Wees gegroet, Koning der Joden!
19И бијаху Га по глави трском, и пљуваху на Њ, и падајући на колена поклањаху Му се.
19Dan sloegen ze Hem met een rietstok op het hoofd, bespuwden Hem, wierpen zich op de knieën, en brachten Hem hulde.
20И кад Му се наругаше, свукоше с Њега скерлетну кабаницу, и обукоше Га у Његове хаљине и изведоше Га да Га разапну.
20En nadat ze Hem hadden bespot, deden ze Hem het purper af, trokken Hem zijn klederen aan, en voerden Hem weg ter kruisiging.
21И натераше неког Симона из Кирине, оца Александровог и Руфовог, који иђаше из поља, да Му понесе крст.
21Ze dwongen een voorbijganger, die juist van het veld kwam, zijn kruis te dragen; het was Simon van Cyrene, de vader van Alexander en Rufus.
22И доведоше Га на место Голготу, које ће рећи: Костурница.
22Ze voerden Hem naar een plaats, die Gólgota of schedelplaats heet.
23И даваху Му да пије вино са смирном, а Он не узе.
23Nu gaven ze Hem wijn te drinken met mirre vermengd; maar Hij nam er niet van.
24И кад Га разапеше, разделише хаљине Његове бацајући коцке за њих ко ће шта узети.
24Na Hem gekruisigd te hebben, verdeelden ze zijn klederen, en wierpen het lot over hun aandeel.
25А беше сат трећи кад Га разапеше.
25Het was het derde uur, toen ze Hem kruisigden.
26И беше натпис Његове кривице написан: Цар јудејски.
26Het opschrift met de reden van zijn veroordeling luidde: De Koning der Joden!
27И с Њим распеше два хајдука, једног с десне, а једног с леве стране Њему.
27Met Hem kruisigden ze twee rovers, één aan zijn rechterhand, en één aan zijn linker.
28И изврши се писмо које говори: и метнуше Га међу злочинце.
28Toen werd de Schrift vervuld, die zegt: “En onder de booswichten werd Hij gerekend.”
29И који пролажаху, хуљаху на Њ машући главама својим и говорећи: Аха! Ти што цркву разваљујеш и за три дана начињаш,
29En zij die voorbijgingen, lasterden Hem, schudden het hoofd, en zeiden: Ba! Gij, die de tempel afbreekt en in drie dagen weer opbouwt,
30помози сам себи и сиђи с крста.
30red Uzelf, kom af van het kruis!
31Тако и главари свештенички с књижевницима ругаху се говорећи један другом: Другима поможе, а себи не може помоћи.
31Zo spotten ook de opperpriesters en schriftgeleerden onder elkander, en zeiden: Anderen heeft Hij gered, Zichzelf kan Hij niet redden;
32Христос цар Израиљев нека сиђе сад с крста да видимо, па ћемо му веровати. И они што беху с Њим разапети ругаху Му се.
32de Christus, Israëls Koning, kome nu eens af van het kruis, opdat we het zien en geloven! Zelfs zij beschimpten Hem, die met Hem waren gekruisigd.
33А у шестом сату би тама по свој земљи до сата деветог.
33Tegen het zesde uur tot het negende toe, viel er duisternis neer over het hele land.
34И у деветом сату повика Исус гласно говорећи: Елои! Елои! Лама савахтани? Које значи: Боже мој! Боже мој! Зашто си ме оставио?
34Omstreeks het negende uur riep Jesus met luider stem: Eloi Eloi, lamma sabaktáni; dat is: “Mijn God, mijn God, waarom verlaat Gij Mij!”
35И неко од оних што стајаху онде чувши то говораху: Ено зове Илију.
35Sommigen, die daar stonden, hoorden het en zeiden: Zie, Hij roept Elias.
36А један отрча те напуни сунђер оцта, па натакнувши на трску појаше Га говорећи: Станите да видимо хоће ли доћи Илија да га скине.
36Eén hunner liep heen, vulde een spons met azijn, stak ze op een riet, gaf Hem te drinken, en zeide: Wacht, laat ons eens zien, of Elias Hem er soms af komt halen.
37А Исус повика гласно, и издахну.
37Toen riep Jesus met luider stem, en gaf de geest.
38И завеса црквена раздре се на двоје с врха до на дно.
38En het voorhangsel van de tempel scheurde in tweeën van boven tot onder.
39А кад виде капетан који стајаше према Њему да с таквом виком издахну, рече: Заиста човек овај Син Божји беше.
39Toen nu de hoofdman, die tegenover Hem post had gevat, zag, dat Hij onder zulke omstandigheden gestorven was, sprak hij: Waarachtig, deze man was Gods Zoon.
40А беху и жене које гледаху издалека, међу којима беше и Марија Магдалина и Марија Јакова малог и Јосије мати, и Соломија,
40Ook enige vrouwen stonden van verre toe te zien; onder anderen, Maria Magdalena, Maria de moeder van Jakobus den Jongeren en van Josef en Salome;
41које иђаху за Њим и кад беше у Галилеји, и служаху Му; и друге многе које беху дошле с Њим у Јерусалим.
41ze waren Hem gevolgd, toen Hij in Galilea was, om Hem te dienen; ook vele anderen waren er bij, die met Hem naar Jerusalem waren opgegaan.
42И кад би увече (јер беше петак, то јест уочи суботе),
42Daar het een dag van voorbereiding was, daags voor de sabbat, en het reeds tegen de avond liep,
43дође Јосиф из Ариматеје, поштен саветник, који и сам царство Божје чекаше, и усуди се те уђе к Пилату и заиска тело Исусово.
43kwam Josef van Arimatea, een voornaam raadsheer, die ook zelf het koninkrijk Gods verwachtte, en ging vrijmoedig naar Pilatus, om hem het lichaam van Jesus te vragen.
44А Пилат се зачуди да је већ умро; и дозвавши капетана запита га: Је ли давно умро?
44Pilatus verwonderde zich, dat Hij reeds gestorven was; hij ontbood den hoofdman, en vroeg hem, of Hij al lang was gestorven.
45И дознавши од капетана, даде тело Јосифу.
45En toen hij dit van den hoofdman vernomen had, stond hij het lichaam aan Josef af.
46И купивши платно, и скинувши Га, обави платном, и метну Га у гроб који беше исечен у камену, и навали камен на врата од гроба.
46Nu kocht deze een lijnwaad, nam Hem af van het kruis, en wikkelde Hem in het lijnwaad. En hij legde Hem in een graf, dat in een rots was uitgehouwen, en rolde een steen voor de ingang van het graf.
47А Марија Магдалина и Марија Јосијина гледаху где Га метаху.
47Maria Magdalena en Maria van Josef zagen toe, waar Hij werd neergelegd.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.