Марко 7
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1И скупише се око Њега фарисеји и неки од књижевника који беху дошли из Јерусалима.
1And there assembled together unto him the Pharisees and some of the scribes, coming from Jerusalem.
2И видевши неке од ученика Његових да нечистим, то јест, неумивеним рукама једу хлеб, укорише их.
2And when they had seen some of his disciples eat bread with common, that is, with unwashed hands, they found fault.
3Јер фарисеји и сви Јевреји, не једу док не умију руке до лаката, држећи се оног што им је остало од старих;
3For the Pharisees, and all the Jews eat not without often washing their hands, holding the tradition of the ancients:
4и кад дођу с пазара, не једу док се не умију; и још много има што су примили те држе: перу чаше и жбанове и котлове и клупе.
4And when they come from the market, unless they be washed, they eat not: and many other things there are that have been delivered to them to observe, the washings of cups and of pots, and of brazen vessels, and of beds.
5А потом питаху Га фарисеји и књижевници: Зашто ученици твоји не живе као што нам је остало од старих, него једу хлеб неумивеним рукама?
5And the Pharisees and scribes asked him: Why do not thy disciples walk according to the tradition of the ancients, but they eat bread with common hands?
6А Он одговарајући рече им: Добро је пророковао Исаија за вас лицемере, као што је писано: Ови људи уснама ме поштују, а срце њихово далеко стоји од мене.
6But he answering, said to them: Well did Isaias prophesy of you hypocrites, as it is written: This people honoureth me with their lips, but their heart is far from me.
7Но залуду ме поштују учећи наукама, заповестима људским.
7And in vain to they worship me, teaching doctrines and precepts of men.
8Јер остависте заповести Божје, а држите обичаје људске, прање жбанова и чаша; и друга многа таква чините.
8For leaving the commandment of God, you hold the tradition of men, the washing of pots and of cups: and many other things you do like to these.
9И рече им: Добро укидате заповест Божју да свој обичај сачувате.
9And he said to them: Well do you make void the commandment of God, that you may keep your own tradition.
10Јер Мојсије рече: Поштуј оца свог и матер своју; и: Који опсује оца или матер смрћу да умре.
10For Moses said: Honour thy father and thy mother; and He that shall curse father or mother, dying let him die.
11А ви кажете: Ако каже човек оцу или матери: Корван, то јесте: прилог је чим бих ти ја могао помоћи.
11But you say: If a man shall say to his father or mother, Corban, (which is a gift,) whatsoever is from me, shall profit thee.
12И тако не дате му ништа учинити, оцу свом или матери својој,
12And further you suffer him not to do any thing for his father or mother,
13укидајући реч Божју својим обичајем који сте поставили; и овако много којешта чините.
13Making void the word of God by your own tradition, which you have given forth. And many other such like things you do.
14И дозвавши сав народ рече им: Послушајте мене сви, и разумите.
14And calling again the multitude unto him, he said to them: Hear ye me all, and understand.
15Ништа нема што би човека могло опоганити да уђе споља у њега, него што излази из њега оно је што погани човека.
15There is nothing from without a man that entering into him, can defile him. But the things which come from a man, those are they that defile a man.
16Ако ко има уши да чује нека чује.
16If any man have ears to hear, let him hear.
17И кад дође од народа у кућу питаху Га ученици Његови за причу.
17And when he was come into the house from the multitude, his disciples asked him the parable.
18И рече им: Зар сте и ви тако неразумни? Не разумете ли да шта год у човека споља улази не може га опоганити?
18And he saith to them: So are you also without knowledge? understand you not that every thing from without, entering into a man cannot defile him:
19Јер му не улази у срце него у трбух; и излази напоље чистећи сва јела.
19Because it entereth not into his heart, but goeth into the belly, and goeth out into the privy, purging all meats?
20Још рече: Шта излази из човека оно погани човека;
20But he said that the things which come out from a man, they defile a man.
21јер изнутра, из срца људског, излазе мисли зле, прељубе, курварства, убиства,
21For from within out of the heart of men proceed evil thoughts, adulteries, fornications, murders,
22крађе, лакомства, пакости, злоће, лукавство, срамоте, зло око, хуљење на Бога, понос, безумље.
22Thefts, covetousness, wickedness, deceit, lasciviousness, an evil eye, blasphemy, pride, foolishness.
23Сва ова зла изнутра излазе, и погане човека.
23All these evil things come from within, and defile a man.
24И уставши оданде оде у крајеве тирске и сидонске, и ушавши у кућу хтеде да нико не чује за Њ; и не може се сакрити.
24And rising from thence he went into the coasts of Tyre and Sidon: and entering into a house, he would that no man should know it, and he could not be hid.
25Јер чувши за Њ жена што у њеној кћери беше дух нечисти, дође и паде к ногама Његовим.
25For a woman as soon as she heard of him, whose daughter had an unclean spirit, came in and fell down at his feet.
26А жена та беше Гркиња родом Сирофиничанка, и мољаше Га да истера ђавола из кћери њене.
26For the woman was a Gentile, a Syrophenician born. And she besought him that he would cast forth the devil out of her daughter.
27А Исус рече јој: Стани да се најпре деца нахране; јер није право узети хлеб од деце и бацити псима.
27Who said to her: Suffer first the children to be filled: for it is not good to take the bread of the children, and cast it to the dogs.
28А она одговарајући рече Му: Да, Господе; али и пси под трпезом једу од мрва детињих.
28But she answered and said to him: Yea, Lord; for the whelps also eat under the table of the crumbs of the children.
29И рече јој: За ту реч иди; изађе ђаво из кћери твоје.
29And he said to her: For this saying go thy way, the devil is gone out of thy daughter.
30И дошавши кући нађе да је ђаво изашао, и кћи лежаше на одру.
30And when she was come into her house, she found the girl lying upon the bed, and that the devil was gone out.
31И опет изађе Исус из крајева тирских и сидонских и дође на море галилејско у крајеве десетоградске.
31And again going out of the coasts of Tyre, he came by Sidon to the sea of Galilee, through the midst of the coasts of Decapolis.
32И доведоше к Њему глувог и мутавог, и мољаху Га да метне на њ руку.
32And they bring to him one deaf and dumb; and they besought him that he would lay his hand upon him.
33И узевши га из народа насамо метну прсте своје у уши његове, и пљунувши дохвати се језика његовог;
33And taking him from the multitude apart, he put his fingers into his ears, and spitting, he touched his tongue:
34и погледавши на небо уздахну, и рече му: Ефата, то јесте: Отвори се.
34And looking up to heaven, he groaned, and said to him: Ephpheta, which is, Be thou opened.
35И одмах му се отворише уши, и разреши се свеза језика његовог и говораше лепо.
35And immediately his ears were opened, and the string of his tongue was loosed, and he spoke right.
36И запрети им да никоме не казују; али што им више Он забрањиваше они још више разглашаваху.
36And he charged them that they should tell no man. But the more he charged them, so much the more a great deal did they publish it.
37И врло се дивљаху говорећи: Све добро чини; и глуве чини да чују и неме да говоре.
37And so much the more did they wonder, saying: He hath done all things well; he hath made both the deaf to hear, and the dumb to speak.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.