Марко 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Testamenta Marra (Dieri New Testament)
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
1Ja tana pantuni jerankari pararana wonti Gadarena mitani.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
2Ja Nau botandru matja dunkana, nunkangu nurujeli narikutundru kana kutji murumurunto dankamalina wonti,
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
3Ja ngura nunkani narikutu nganana wonti. Ja kana ngandandarina wonti nina kanjangarieli workamandrala.
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
4Ngangau pota marapu tanali nina tidna workamandrana wonti, ja nina kanjangarieli dupudupu ngankana wonti; ja nulu kanjangari worduwordu ngankana wonti, ja tidna kanjangari dingadingana wonti; ja wata kulno ngurunguru nganana wonti nina manjujeli ngankala.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
5Ja nau milingeru ditjiwirdi ja tinkawirdi narikutuni ja mardawonpani maritjina wonti, ja munta mardali damaterina wonti.
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
6Nulu Jesus woritandru najina, nau mindrina wonti ja nunkangu pantjaterkana ngarina wonti,
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
7Ja maritjina wonti ngaiala pirnali ja jatana wonti: „Mina ngakangu ja jinkangu Jesujai, Goda Kapara pirnaia Ngatamurajai? Ngani jinkangu Godani jaura morlalu jatai, wata ngana jupau!“
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
8Nau nunkangu jatana wonti: „Dunkau, jidni kutji murumuru, nunkangupini kanandru!“
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
9Ja Nulu nina jakalkana wonti: „Mina tala jinkani nganai?“ Ja nulu kalabana wonti ja nunkangu jatana wonti: „Legion tala ngakani nganai, ngangau ngaiani marapu nganai.“
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
10Ja nau nunkangu pirna ngatjina wonti, Nulu tanana wata nunkangupini mitandru narrananto.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
11Naka mardawanpa kalikalini piki ngami pirna marakana wonti.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
12Ja kutji wora nunkangu ngatjina wonti ja jatana wonti: „Ngaianina jinpau pikia, ngangau ngaiani tanangu wirinanto!“
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
13Ja Jesujeli nurujeli tanangu jenia manuni kurana wonti. Ja kutji murumuru matja dunkana, tana pikini wirina wonti, ja piki ngami mardawonpa kalikalini kalikalibakana wonti ngapani; ja tana 2000 nganana wonti; ja tana ngapani palipalina wonti.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
14Ja pikingamalkanietja wora japa mindrina wonti, ja ngura pirnani ja wakani jenia kaukaubana wonti, ja tana dunkana wonti najila, mina pantjina warai.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
15Ja tana Jesungu wokarana wonti, ja tanali nina kana kutjila najina wonti ngapu ngamanani, ja kati matja widmaterina, ja tjuru ngumu ngamalkanani, nulupini ngopera Legion ngamalkana warai; ja tana japali pantjina wonti.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
16Ja tanali jenia najina wonti tanangu kaukaubana wonti mina kana kutjintani pantjina warai, ja bakana jenia pikini.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
17Ja tanali wonina wonti nunkangu ngatjila, Nau tanani wondirandru puntinanto.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
18Ja Nau botani matja wirina, nunkangu kana kutjila ngatjina wonti nunkangu jela nganala.
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
19Jesujeli nunkangu wata manuni kurana wonti, a‐ai, nunkangu jatana wonti: „Wapau pungaia jinkanaia ja nguralaia jinkanaia, ja tanangu kaukaubamai mina pirnala Kaparali jinkangu ngankana warai, ja worderu Nau jinkangu kalumiltjamiltjarina warai.“
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
20Ja nau puntina wonti ja wonina wonti Dekapolis mitani kaukaubala, mina Jesujeli nunkangu ngankana warai; ja pratjana ngaruparana wonti.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
21Ja Jesus nakaldra botali dirkalani jerankana matja pararana, nunkangu kana wolara jurborina wonti; ja Nau pantuni karakara nganana wonti.
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
22Ja mai, jaura pungaia kapara kulno wokarari wonti, tala nunkani Jairus, ja nulu nina najina, nau nunkangu tidnani woraterina wonti.
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
23Ja nau nunkangu pirna ngatjina wonti ja jatana wonti: „Ngatamura mankara ngakani ngara wordu: Kaparau ja nankangu mara kurateriau, ngangau nani tepirinanto; ja tepi ngamananto.“
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
24Ja Nau nunkangunto wapana wonti; ja nunkangu kana wolara karipaterina wonti, ja nina jennia wonti.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
25Ja widla kulno, nani kilpawoldra marapratjana ja mandru kumaranto nganana wonti.
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
26Ja nani kunki marapundru pirna ketjaketjana wonti, ja poto nankani kalala jinkina wonti, ja nankangu wata marangokana wonti, a‐ai, nani windri morla madlentji pantjina wonti;
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
27Nandru Jesungundru matja ngarana, nani kana wolarani wirina wonti ja tokunkari kati nunkani karakarana wonti.
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
28Ngangau nani jatana wonti: „Ngato windri kati nunkani karakaranani, ngani tepirinani.“
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
29Ja nurujeli kumari tjiri mujarina wonti, ja nandru palku nankanina ngujamana wonti, nani muntjandru matja tepirina.
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
30Ja nurujeli Jesujeli muntali ngujamana wonti, ngurula nunkangundru matja dunkana, Nulu kana wolorani najina karitjina wonti ja jatana wonti: „Warle kati ngakani karakarana warai?“
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
31Ja mili nunkani nunkangu jatana wonti: „Jundru najiai, kana wolarali jidna jeniai, ja jidni jatai: Warle ngana karakarana warai?“
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
32Ja Nulu najina karitjina wonti nana najila, warlenandru jenia ngankana warai.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
33Widla japali ja ngarranali wokarana wonti, ngangau nandru ngujamana wonti, mina nankangu matja pantjina, ja woraterina wonti nunkangu, ja nunkangu jaura morlalu pratjana jatana wonti.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
34Nau nankangu jatana wonti: „Ngatamurajai, morlalu ngundranali jinkanali jidna tepi ngankana warai; murlali wapau, ja tepi nganau jinkani muntjandru!“
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
35Nau jenia jatanani, jaura pungaia kaparaia ngurala palpa wokarana wonti ja jatana wonti: „Ngatamura mankara jinkani matja nari; minandru jundru ngujangungara jinkinietja morla ngarapatipatibai?“
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
36Jesujeli jenia kaukaubani jaura nurujeli ngarana wonti, ja jaura pungaia kaparani jatana wonti: „Wata japali nganau, windri morlalu ngundrau!“
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
37Ja Nulu wata kulnuni manuni kurana wonti nunkangu karipaterila, windri Petrungu ja Jakobungu ja Johanningu Jakobuni ngatata.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
38Ja tana jaura pungaia kaparaia pungani wokarana wonti, ja Nulu patijiritjinani najina wonti, ja tana pirna jindranani ja juajuanganani.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
39Ja Nau matja wokarana wirina, Nau tanangu jatana wonti: „Minandru jura juajuangai ja jindrai? Kupa wata nari, a‐ai, nania windri mukaturarai.“
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
40Ja tana nunkangu kinkana wonti. Ja Nulu pratjana narrana wonti, ja Nulu kupaia ngaperi ja ngandri, ja tana nunkangunto, patana wonti, ja wirina wonti woderi kupa parana wonti.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
41Ja Nulu mankara mara patana wonti ja nankangu jatana wonti: „Talitha kumi; jenia wondrai: Mankarajai, ngani jinkangu jatai: Jiritjiau!“
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
42Ja nurujeli mankara jiritjina wonti ja wirarina wonti; ngangau nani kilpawoldra marapratjana ja mandru nganana wonti. Ja tana pirna ngaruparana wonti.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
43Ja Nulu tanana pirna daudauana wonti, wata kulnujeli jenia ngujamananto; ja Nau jatana wonti, tanali nana buka jinkinanto.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.