Марко 5
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И дођоше преко мора у околину гадаринску.
1Ау ажунс пе челэлалт цэрм ал мэрий, ын цинутул гадаренилор.
2И кад изиђе из лађе, одмах Га срете човек с духом нечистим,
2Кынд а ешит Исус дин корабие, Л-а ынтымпинат ындатэ ун ом каре ешя дин морминте, стэпынит де ун дух некурат.
3који живљаше у гробовима и нико га не могаше свезати ни веригама;
3Омул ачеста ышь авя локуинца ын морминте ши нимень ну май путя сэ-л цинэ легат, нич кяр ку ун ланц.
4јер је много пута био метнут у пута и у вериге, па је искидао вериге и пута изломио; и нико га не могаше укротити.
4Кэч де мулте орь фусесе легат ку пичоареле ын обезь ши ку кэтуше ла мынь, дар рупсесе кэтушеле ши сфэрымасе обезиле, ши нимень ну-л путя домоли.
5И једнако дан и ноћ бављаше се у гробовима и у горама вичући и бијући се камењем.
5Тотдяуна, зи ши ноапте, стэтя ын морминте ши пе мунць, ципынд ши тэинду-се ку петре.
6А кад виде Исуса из далека, потече и поклони Му се.
6Кынд а вэзут пе Исус де департе, а алергат, И с-а ынкинат
7И повикавши гласно рече: Шта је Теби до мене, Исусе Сине Бога Вишњег? Заклињем Те Богом, не мучи ме.
7ши а стригат ку глас таре: „Че ам еу а фаче ку Тине, Исусе, Фиул Думнезеулуй челуй Пряыналт? Те жур ын Нумеле луй Думнезеу сэ ну мэ кинуешть!”
8Јер му говораше: Изађи, душе нечисти, из човека.
8Кэч Исус ый зичя: „Дух некурат, ешь дин омул ачеста!”
9И питаше га: Како ти је име? И одговори Му: Легеон ми је име; јер нас је много.
9„Каре-ць есте нумеле?” , л-а ынтребат Исус. „Нумеле меу есте Леӂиуне, а рэспунс ел, пентру кэ сунтем мулць.”
10И молише Га веома да их не шаље из оне околине.
10Ши Ыл руга стэруитор сэ ну-й тримитэ афарэ дин цинутул ачела.
11А онде по брегу пасло је велико крдо свиња.
11Аколо, лынгэ мунте, ера о турмэ маре де порчь каре пэштяу.
12И молише Га сви ђаволи говорећи: Пошаљи нас у свиње да у њих уђемо.
12Ши драчий Л-ау ругат ши ау зис: „Тримите-не ын порчий ачея, ка сэ интрэм ын ей.”
13И допусти им Исус одмах. И изашавши духови нечисти уђоше у свиње; и навали крдо с брега у море; а беше их око две хиљаде: и потопише се у мору.
13Исус ле-а дат вое. Ши духуриле некурате ау ешит ши ау интрат ын порчь; ши турма с-а репезит де пе рыпэ ын маре. Ерау апроапе доуэ мий ши с-ау ынекат ын маре.
14А свињари побегоше, и јавише у граду и по селима. И изађоше људи да виде шта је било.
14Поркарий ау фуӂит ши ау дат де штире ын четате ши прин сателе вечине. Оамений ау ешит сэ вадэ че с-а ынтымплат.
15И дођоше к Исусу, и видеше беснога у коме је био легеон где седи обучен и паметан; и уплашише се.
15Ау венит ла Исус, ши ятэ пе чел че фусесе ындрэчит ши авусесе леӂиуня де драчь, шезынд жос ымбрэкат ши ынтрег ла минте; ши с-ау ынспэймынтат.
16А они што су видели казаше им шта би од беснога и од свиња.
16Чей че вэзусерэ челе ынтымплате, ле-ау повестит тот че се петрекусе ку чел ындрэчит ши ку порчий.
17И почеше Га молити да иде из њихових крајева.
17Атунч ау ынчепут сэ роаӂе пе Исус сэ плече дин цинутул лор.
18И кад уђе у лађу, мољаше Га онај што је био бесан да буде с Њим.
18Пе кынд Се суя Ел ын корабие, омул каре фусесе ындрэчит Ыл руга сэ-л ласе сэ рэмынэ ку Ел.
19А Исус не даде му, већ му рече: Иди кући својој к својима и кажи им шта ти Господ учини, и како те помилова.
19Исус ну й-а дат вое, чи й-а зис: „Ду-те акасэ ла ай тэй ши повестеште-ле тот че ць-а фэкут Домнул ши кум а авут милэ де тине.”
20И оде и поче приповедати у Десет градова шта му учини Исус; и сви се дивљаху.
20Ел а плекат ши а ынчепут сэ вестяскэ прин Декаполе тот че-й фэкусе Исус. Ши тоць се минунау.
21И кад пређе Исус у лађи опет на оне стране, скупи се народ многи око Њега; и беше крај мора.
21Дупэ че а трекут Исус ярэшь де чялалтэ парте ку корабия, с-а адунат мулт нород ын журул Луй. Ел стэтя лынгэ маре.
22И гле, дође један од старешина зборничких по имену Јаир; и видевши Га паде пред ноге Његове.
22Атунч а венит унул дин фрунташий синагоӂий, нумит Иаир. Кум Л-а вэзут, фрунташул с-а арункат ла пичоареле Луй
23И мољаше Га врло говорећи: Кћи је моја на самрти; да дођеш и да метнеш на њу руке да оздрави и живи.
23ши Й-а фэкут урмэтоаря ругэминте стэруитоаре: „Фетица мя траӂе сэ моарэ; рогу-Те, вино де-Ць пуне мыниле песте еа, ка сэ се факэ сэнэтоасэ ши сэ трэяскэ.”
24И пође с њим. И за Њим иђаше народа много и туркаху Га.
24Исус а плекат ымпреунэ ку ел. Ши дупэ Ел мерӂя мулт нород ши-Л ымбулзя.
25И жена некаква која је дванаест година боловала од течења крви
25Ши ера о фемее каре де дойспрезече ань авя о скурӂере де сынӂе.
26и велику муку поднела од многих лекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нису помогли, него још горе начинили,
26Еа суферисе мулт де ла мулць докторь, келтуисе тот че авя ши ну симцисе ничо ушураре, ба ынкэ ый ера май рэу.
27кад је чула за Исуса, дође у народу састраг, и дотаче се хаљине Његове.
27А аузит ворбинду-се деспре Исус, а венит пе динапой прин мулциме ши с-а атинс де хайна Луй.
28Јер говораше: Ако се само дотакнем хаљина Његових оздравићу.
28Кэч ышь зичя еа: „Дакэ аш путя доар сэ мэ атинг де хайна Луй, мэ вой тэмэдуи.”
29И одмах пресахну извор крви њене, и осети у телу да оздрави од болести.
29Ши ындатэ, а секат изворул сынӂелуй ей. Ши а симцит ын тот трупул ей кэ с-а тэмэдуит де боалэ.
30И одмах Исус осети у себи силу што изађе из Њега, и обазревши се на народ рече: Ко се то дотаче мојих хаљина?
30Исус а куноскут ындатэ кэ о путере ешисе дин Ел ши, ынторкынду-Се спре мулциме, а зис: „Чине с-а атинс де хайнеле Меле?”
31И рекоше Му ученици Његови: Видиш народ где Те турка, па питаш: Ко се дотаче мене?
31Ученичий Й-ау зис: „Везь кэ мулцимя Те ымбулзеште ши май зичь: ‘Чине с-а атинс де Мине?’ ”
32И Он се обазираше да види ону која то учини.
32Ел Се уйта де жур ымпрежур сэ вадэ пе чя каре фэкусе лукрул ачеста.
33А жена уплашивши се дрхташе, и знајући шта јој се догоди, дође и клече пред Њим, и каза Му сву истину.
33Фемея, ынфрикошатэ ши тремурынд, кэч штия че се петрекусе ын еа, а венит де с-а арункат ла пичоареле Луй ши Й-а спус тот адевэрул.
34А Он рече јој: Кћери! Вера твоја поможе ти; иди с миром, и буди здрава од болести своје.
34Дар Исус й-а зис: „Фийкэ, крединцата те-а мынтуит; ду-те ын паче ши фий тэмэдуитэ де боала та.”
35Још Он говораше, а дођоше од старешине зборничког говорећи: Кћи твоја умре; што већ трудиш учитеља?
35Пе кынд ворбя Ел ынкэ, ятэ кэ вин ниште оамень де ла фрунташул синагоӂий, каре-й спун: „Фийка та а мурит; пентру че май суперь пе Ынвэцэторул?”
36А Исус одмах чувши реч што рекоше рече старешини: Не бој се, само веруј.
36Дар Исус, фэрэ сэ цинэ сямэ де кувинтеле ачестя, а зис фрунташулуй синагоӂий: „Ну те теме, креде нумай!”
37И не даде за собом ићи никоме осим Петра и Јакова и Јована брата Јаковљевог.
37Ши н-а ынгэдуит нимэнуй сэ-Л ынсоцяскэ, афарэ де Петру, Иаков ши Иоан, фрателе луй Иаков.
38И дође у кућу старешине зборничког, и виде вреву и плач и јаук велики.
38Ау ажунс ла каса фрунташулуй синагоӂий. Аколо, Исус а вэзут о зарвэ ши пе уний каре плынӂяу ши се тынгуяу мулт.
39И ушавши рече им: Шта сте узаврели те плачете? Девојка није умрла, него спава.
39А интрат ынэунтру ши ле-а зис: „Пентру че фачець атыта зарвэ ши пентру че плынӂець? Копила н-а мурит, чи доарме.”
40И подсмеваху Му се. А Он истеравши све узе оца девојчиног и матер и који беху с Њим, и уђе где лежаше девојка.
40Ей ышь бэтяу жок де Ел. Атунч, дупэ че й-а скос афарэ пе тоць, а луат ку Ел пе татэл копилей, пе мама ей ши пе чей че-Л ынсоцисерэ ши а интрат аколо унде зэчя копила.
41И узевши девојку за руку рече јој: Талита куми, које значи: Девојко, теби говорим, устани.
41А апукат-о де мынэ ши й-а зис: „Талита куми” , каре, тэлмэчит, ынсямнэ: „Фетицо, скоалэ-те, ыць зик!”
42И одмах уста девојка и хођаше; а беше од дванаест година. И зачудише се чудом великим.
42Ындатэ, фетица с-а скулат ши а ынчепут сэ умбле, кэч ера де дойспрезече ань. Ей ау рэмас ынкремениць.
43И запрети им врло да нико не дозна за то, и рече: Подајте јој нек једе.
43Исус ле-а порунчит ку тэрие сэ ну штие нимень лукрул ачеста ши а зис сэ дя де мынкаре фетицей.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.