Марко 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Berean Standard Bible
1И кад се приближи к Јерусалиму, к Витфази и Витанији, код горе маслинске, посла двојицу од ученика својих
1As they approached Jerusalem and came to Bethphage and Bethany at the Mount of Olives, Jesus sent out two of His disciples
2и рече им: Идите у село што је пред вама, и одмах како уђете у њега наћи ћете магаре привезано, на које нико од људи није уседао; одрешите га и доведите.
2and said to them, “Go into the village ahead of you, and as soon as you enter it, you will find a colt tied there, on which no one has ever sat. Untie it and bring it here.
3И ако вам ко рече: Шта то чините? Кажите: Треба Господу; и одмах ће га послати овамо.
3If anyone asks, ‘Why are you doing this?’ tell him, ‘The Lord needs it and will return it shortly.’”
4А они одоше, и нађоше магаре привезано код врата напољу на раскршћу, и одрешише га.
4So they went and found the colt outside in the street, tied at a doorway. They untied it,
5И неко од оних што стајаху онде рекоше им: Зашто дрешите магаре?
5and some who were standing there asked, “Why are you untying the colt?”
6А они рекоше им као што им заповеди Исус; и оставише их.
6The disciples answered as Jesus had instructed them, and the people gave them permission.
7И доведоше магаре к Исусу, и метнуше на њ хаљине своје; и уседе на њ.
7Then they led the colt to Jesus and threw their cloaks over it, and He sat on it.
8А многи простреше хаљине своје по путу; а једни резаху грање од дрвета, и простираху по путу.
8Many in the crowd spread their cloaks on the road, while others spread branches they had cut from the fields.
9А који иђаху пред Њим и за Њим, викаху говорећи: Осана! Благословен који иде у име Господње!
9The ones who went ahead and those who followed were shouting: “Hosanna!” “Blessed is He who comes in the name of the Lord!”
10Благословено царство оца нашег Давида који иде у име Господње! Осана на висини!
10“Blessed is the coming kingdom of our father David!” “Hosanna in the highest!”
11И уђе Исус у Јерусалим, и у цркву; и промотривши све, кад би увече, изађе у Витанију с дванаесторицом.
11Then Jesus entered Jerusalem and went into the temple courts. He looked around at everything, but since it was already late, He went out to Bethany with the Twelve.
12И сутрадан кад изађоше из Витаније, огладне.
12The next day, when they had left Bethany, Jesus was hungry.
13И видевши издалека смокву с лишћем дође не би ли шта нашао на њој; и дошавши к њој ништа не нађе осим лишћа; јер још не беше време смоквама.
13Seeing in the distance a fig tree in leaf, He went to see if there was any fruit on it. But when He reached it, He found nothing on it except leaves, since it was not the season for figs.
14И одговарајући Исус рече јој: Да одсад од тебе нико не једе рода довека. И слушаху ученици Његови.
14Then He said to the tree, “May no one ever eat of your fruit again.” And His disciples heard this statement.
15И дођоше опет у Јерусалим; и ушавши Исус у цркву стаде изгонити оне који продаваху и куповаху по цркви; и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
15When they arrived in Jerusalem, Jesus entered the temple courts and began to drive out those who were buying and selling there. He overturned the tables of the money changers and the seats of those selling doves.
16И не даде да ко пронесе суда кроз цркву.
16And He would not allow anyone to carry merchandise through the temple courts.
17И учаше говорећи им: Није ли писано: Дом мој нека се зове дом молитве свим народима? А ви начинисте од њега хајдучку пећину.
17Then Jesus began to teach them, and He declared, “Is it not written: ‘My house will be called a house of prayer for all the nations’? But you have made it ‘a den of robbers.’”
18И чуше књижевници и главари свештенички, и тражаху како би Га погубили; плашили су Га се, јер Га је народ слушао.
18When the chief priests and scribes heard this, they looked for a way to kill Him. For they were afraid of Him, because the whole crowd was astonished at His teaching.
19И кад би увече изађе напоље из града.
19And when evening came, Jesus and His disciples went out of the city.
20И у јутру пролазећи видеше смокву где се посушила из корена.
20As they were walking back in the morning, they saw the fig tree withered from its roots.
21И опоменувши се Петар рече Му: Рави! Гле, смоква што си је проклео, посушила се.
21Peter remembered it and said, “Look, Rabbi! The fig tree You cursed has withered.”
22И одговарајући Исус рече им:
22“Have faith in God,” Jesus said to them.
23Имајте веру Божју; јер вам заиста кажем: ако ко рече гори овој: Дигни се и баци се у море, и не посумња у срцу свом, него узверује да ће бити као што говори: биће му шта год рече.
23“Truly I tell you that if anyone says to this mountain, ‘Be lifted up and thrown into the sea,’ and has no doubt in his heart but believes that it will happen, it will be done for him.
24Зато вам кажем: све што иштете у својој молитви верујте да ћете примити; и биће вам.
24Therefore I tell you, whatever you ask for in prayer, believe that you have received it, and it will be yours.
25И кад стојите на молитви, праштајте ако шта имате на кога: да и Отац ваш који је на небесима опрости вама погрешке ваше.
25And when you stand to pray, if you hold anything against another, forgive it, so that your Father in heaven will forgive your trespasses as well.”
26Ако ли, пак, ви не опраштате, ни Отац ваш који је на небесима неће опростити вама погрешке ваше.
no verse 26 in this text
27И дођоше опет у Јерусалим; и кад хођаше по цркви дођоше к Њему главари свештенички и књижевници и старешине,
27After their return to Jerusalem, Jesus was walking in the temple courts, and the chief priests, scribes, and elders came up to Him.
28и рекоше Му: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту, да то чиниш?
28“By what authority are You doing these things?” they asked. “And who gave You the authority to do them?”
29А Исус одговарајући рече им: И ја ћу вас да упитам једну реч, и одговорите ми; па ћу вам казати каквом власти ово чиним.
29“I will ask you one question,” Jesus replied, “and if you answer Me, I will tell you by what authority I am doing these things.
30Крштење Јованово или би с неба или од људи? Одговорите ми.
30John’s baptism—was it from heaven or from men? Answer Me!”
31И мишљаху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
31They deliberated among themselves what they should answer: “If we say, ‘From heaven,’ He will ask, ‘Why then did you not believe him?’
32Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви мишљаху за Јована да заиста пророк беше.
32But if we say, ‘From men’...” they were afraid of the people, for they all held that John truly was a prophet.
33И одговарајући рекоше Исусу: Не знамо. И Исус одговарајући рече њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
33So they answered, “We do not know.” And Jesus replied, “Neither will I tell you by what authority I am doing these things.”
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.