1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Звіщаю ж вам, браттє, благовістє, що я благовіствував вам, котре й прийняли ви, і в котрому встояли,
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2котрим і спасаєтесь, коли памятаєте, яким словом я благовіствував вам, хиба що марно увірували.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3Бо я передав вам найперш, що й прийняв, що Христос умер за наші гріхи по писанням,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4і що поховано Його, і що встав третього дня по писанням,
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5і що явив ся Кифі а опісля дванайцятьом.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6Після того явив ся більш пяти сотень братам разом, з котрих більше живуть і досї, инші ж і впокоїлись.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7Після того явив ся Якову, а потім усїм апостолам.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8На останок же всїх, мов якому недорідку, явивсь і менї.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Я бо останнїй з апостолів, котрий недостоєн зватись апостолом, бо гонив церкву Божу.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10Благодаттю ж Божою я те, що є; і благодать Його до мене була не марна, а більш усїх їх працював я; не я ж, а благодать Божа, що зо мною.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11Чи то ж я, чи то вони, так проповідуємо, і так ви увірували.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Коли ж про Христа проповідуєть ся, що Він з мертвих устав, то як се деякі між вами кажуть, що нема воскресення мертвих?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Коли ж воскресення мертвих нема, то й Христос не воскрес;
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14коли ж Христос не воскрес, то марна проповідь наша, марна ж і віра ваша.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15І ми являємось кривими сьвідками Божими, бо сьвідкували про Бога, що воскресив Христа, котрого не воскресив, коли мертві не встають.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16Бо коли мертві не встають, то й Христос не встав.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17А коли Христос не встав, то марна віра ваша: ви ще в гріхах ваших.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18Тодї й померші в Христї погибли.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19Коли тільки в сьому життї вповаємо на Христа, то окаяннїщї (нещасливійші) ми всїх людей.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Тепер же Христос устав з мертвих; первістком між мертвими став ся.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21Яко ж бо через чоловіка (прийшла) смерть, так через чоловіка й воскресеннє з мертвих.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Як бо в Адамі всї вмирають, так і в Христї всї оживають.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23Кожен своїм порядком: Первісток Христос, а потім Христові у приходї Його.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Тодї (прийде) конець, як передасть царство Богу й Отцеві, як зруйнує всяке старшинуваннє і всяку власть і силу.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Мусить бо Він царювати, доки положить усїх ворогів під ноги Його.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26Останнїй ворог зруйнуєть ся — смерть.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27Усе бо впокорив під ноги Його. Коли ж рече, що все впокорено, то явно, що окрім Того, хто покорив Йому все.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28Коли ж упокорить ся Йому все, тодї і сам Син упокорить ся Тому, хто впокорив Йому все, щоб Бог був усе у всьому.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Ато що робити муть ті, хто хрестить ся ради мертвих, коли зовсїм мертві не встають? чого ж і хрестять ся ради мертвих?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30Чого ж і ми небезпечимось всякого часу?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Що-дня вмираю; так (по правдї нехай буде) менї ваша похвала, що маю в Христї Ісусї, Господї нашому.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32Коли б я чоловічим робом боров ся з зьвірями в Єфесї, то яка менї користь, коли мертві не встають? Нумо їсти й пити, бо завтра помремо.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Не обманюйте себе: ледачі бесїди псують добрі звичаї.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Протверезїть ся праведно та не грішіть; бо деякі не знають Бога. На сором вам глаголю.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Та хто-небудь скаже: Як устануть мертві? і в якому тїлї прийдуть?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Безумний! що ти сїєш, не оживе, коли не вмре.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37І що сїєш, не тїло будуче сїєш, а голе зерно, як лучить ся, пшеничне, або яке инше.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38Бог же дає йому тїло, яке схоче, і кожному насїнню своє тїло.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Не кожне тїло таке саме тїло; тільки инше тїло в людей, инше тїло в скотини, инше у риб, инше ж у птаства.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40(Єсть) і тїла небесні й тїла земні, та инша слава небесних, а инша земних.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Инша слава сонця, а инша слава місяця, і инша слава зір; зоря бо від зори відрізняєть ся славою.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42Так і воскресеннє мертвих. Сїєть ся у зотлїннє, устає у нетлїнню.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43Сїєть ся в безчестю, устає в славі; сїєть ся в немочі, устає в силї.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44Сїєть ся тїло душевне, устає тїло духовне; єсть тїло душевне і єсть тїло духовне.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Так і написано: Став ся первий чоловік Адам душею живою, а останнїй Адам духом животворящим.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Тільки перш не духовне (було), а душевне, духовне ж потім.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47Первий чоловік із землї земний; другий чоловік Господь з неба.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Який земний, такі й земні; і який небесний, такі й небесні.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49І яко ж носили ми образ земного, так носити мем і образ небесного.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Се ж глаголю, браттє, що тїло і кров царства Божого наслїдити не може; і зотлїннє незотлїння не наслїдить.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Ось тайну вам глаголю: Всї не впокоїмось, всї ж перемінимось.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52У хвилину, у миг ока, за останньою трубою — бо затрубить, і мертві повстають нетлїнними, і ми попереміняємось.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Треба бо тлїнному сьому одягнутись у нетлїннє, і смертному сьому одягнутись у безсмертє.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54Як же тлїнне се одягнеть ся в нетлїннє і смертне се одягнеть ся в безсмертє, тодї станеть ся написане слово: Пожерта смерть побідою.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Де в тебе, смерте, жоло? де в тебе, пекло, побіда?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Жоло ж смерти — гріх, а сила гріха — закон.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Богу ж дяка, що дав нам побіду через Господа нашого Ісуса Христа.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Тим же, браттє моє любе, бувайте тверді, стійкі, надто збогачуючись у дїлї Господньому завсїди, знаючи, що праця ваша не марна перед Господем.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.