1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Вэ фак куноскутэ, фрацилор, Евангелия пе каре в-ам проповэдуит-о, пе каре аць примит-о, ын каре аць рэмас
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2ши прин каре сунтець мынтуиць, дакэ о цинець аша дупэ кум в-ам проповэдуит-о; алтфел, деӂяба аць крезут.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3В-ам ынвэцат ынаинте де тоате, аша кум ам примит ши еу, кэ Христос а мурит пентру пэкателе ноастре, дупэ Скриптурь,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4кэ а фост ынгропат ши а ынвият а трея зи, дупэ Скриптурь,
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5ши кэ С-а арэтат луй Кифа, апой челор дойспрезече.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6Дупэ ачея С-а арэтат ла песте чинч суте де фраць деодатэ, динтре каре чей май мулць сунт ынкэ ын вяцэ, яр уний ау адормит.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7Ын урмэ, С-а арэтат луй Иаков, апой тутурор апостолилор.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8Дупэ ей тоць, ка уней стырпитурь, ми С-а арэтат ши мие.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Кэч еу сунт чел май неынсемнат динтре апостоль; ну сунт вредник сэ порт нумеле де апостол, фииндкэ ам пригонит Бисерика луй Думнезеу.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10Прин харул луй Думнезеу сунт че сунт. Ши харул Луй фацэ де мине н-а фост задарник, ба ынкэ ам лукрат май мулт декыт тоць, тотушь ну еу, чи харул луй Думнезеу, каре есте ын мине.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11Астфел дар, орь еу, орь ей, ной аша проповэдуим ши вой аша аць крезут.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Яр дакэ се проповэдуеште кэ Христос а ынвият дин морць, кум зик уний динтре вой кэ ну есте о ынвиере а морцилор?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Дакэ ну есте о ынвиере а морцилор, нич Христос н-а ынвият.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14Ши дакэ н-а ынвият Христос, атунч проповэдуиря ноастрэ есте задарникэ ши задарникэ есте ши крединца воастрэ.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15Ба ынкэ ной сунтем дескопериць ши ка марторь минчиношь ай луй Думнезеу, фииндкэ ам мэртурисит деспре Думнезеу кэ Ел а ынвият пе Христос, кынд ну Л-а ынвият, дакэ есте адевэрат кэ морций ну ынвие.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16Кэч, дакэ ну ынвие морций, нич Христос н-а ынвият.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17Ши дакэ н-а ынвият Христос, крединца воастрэ есте задарникэ, вой сунтець ынкэ ын пэкателе воастре
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18ши, прин урмаре, ши чей че ау адормит ын Христос сунт пердуць.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19Дакэ нумай пентру вяца ачаста не-ам пус нэдеждя ын Христос, атунч сунтем чей май ненорочиць динтре тоць оамений!
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Дар акум, Христос а ынвият дин морць, пырга челор адормиць.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21Кэч дакэ моартя а венит прин ом, тот прин ом а венит ши ынвиеря морцилор.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Ши дупэ кум тоць мор ын Адам, тот аша, тоць вор ынвия ын Христос,
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23дар фиекаре ла рындул четей луй. Христос есте чел динтый род, апой, ла вениря Луй, чей че сунт ай луй Христос.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Ын урмэ, ва вени сфыршитул, кынд Ел ва да Ымпэрэция ын мыниле луй Думнезеу Татэл, дупэ че ва фи нимичит орьче домние, орьче стэпынире ши орьче путере.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Кэч требуе ка Ел сэ ымпэрэцяскэ пынэ ва пуне пе тоць врэжмаший суб пичоареле Сале.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26Врэжмашул чел дин урмэ, каре ва фи нимичит, ва фи моартя.
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27Думнезеу, ын адевэр, „а пус тотул суб пичоареле Луй”. Дар кынд зиче кэ тотул Й-а фост супус, се ынцелеӂе кэ афарэ де Чел че Й-а супус тотул.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28Ши кынд тоате лукруриле Ый вор фи супусе, атунч кяр ши Фиул Се ва супуне Челуй че Й-а супус тоате лукруриле, пентру ка Думнезеу сэ фие тотул ын тоць.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Алтфел, че ар фаче чей че се ботязэ пентру чей морць? Дакэ ну ынвие морций ничдекум, де че се май ботязэ ей пентру чей морць?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30Ши де че сунтем ной ын примеждие ын орьче клипэ?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Ын фиекаре зи, еу сунт ын примеждие де моарте; атыт есте де адевэрат лукрул ачеста, фрацилор, кыт есте де адевэрат кэ ам де че сэ мэ лауд ку вой ын Христос Исус, Домнул ностру.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32Дакэ, ворбинд ын фелул оаменилор, м-ам луптат ку фяреле ын Ефес, каре-мь есте фолосул? Дакэ ну ынвие морций, атунч „сэ мынкэм ши сэ бем, кэч мыне вом мури”.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Ну вэ ыншелаць: „Товэрэшииле реле стрикэ обичеюриле буне.”
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Веници-вэ ын фире кум се кувине ши ну пэкэтуиць! Кэч сунт ынтре вой уний каре ну куноск пе Думнезеу, спре рушиня воастрэ о спун.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Дар ва зиче чинева: „Кум ынвие морций? Ши ку че труп се вор ынтоарче?”
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Небун че ешть! Че семень ту ну ынвие дакэ ну моаре май ынтый.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37Ши кынд семень, семень ну трупул каре ва фи, чи доар ун грэунте, кум се ынтымплэ: фие де грыу, фие де алтэ сэмынцэ.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38Апой, Думнезеу ый дэ ун труп, дупэ кум воеште; ши фиекэрей семинце ый дэ ун труп ал ей.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Ну орьче труп есте ла фел, чи алтул есте трупул оаменилор, алтул есте трупул добитоачелор, алтул есте трупул пэсэрилор, алтул ал пештилор.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40Тот аша, сунт трупурь черешть ши трупурь пэмынтешть, дар алта есте стрэлучиря трупурилор черешть ши алта а трупурилор пэмынтешть.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Алта есте стрэлучиря соарелуй, алта стрэлучиря луний ши алта есте стрэлучиря стелелор; кяр о стя се деосебеште ын стрэлучире де алтэ стя.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42Аша есте ши ынвиеря морцилор. Трупул есте семэнат ын путрезире ши ынвие ын непутрезире;
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43есте семэнат ын окарэ ши ынвие ын славэ; есте семэнат ын непутинцэ ши ынвие ын путере.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44Есте семэнат труп фиреск ши ынвие труп духовническ. Дакэ есте ун труп фиреск, есте ши ун труп духовническ.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Де ачея есте скрис: „Омул динтый Адам а фост фэкут ун суфлет виу.” Ал дойля Адам а фост фэкут ун дух дэтэтор де вяцэ.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Дар ынтый вине ну че есте духовническ, чи че есте фиреск; че есте духовническ вине пе урмэ.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47Омул динтый есте дин пэмынт, пэмынтеск; омул ал дойля есте дин чер.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Кум есте чел пэмынтеск, аша сунт ши чей пэмынтешть; кум есте Чел череск, аша сунт ши чей черешть.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49Ши дупэ кум ам пуртат кипул челуй пэмынтеск, тот аша вом пурта ши кипул Челуй череск.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Че спун еу, фрацилор, есте кэ ну пот карня ши сынӂеле сэ моштеняскэ Ымпэрэция луй Думнезеу, ши кэ путрезиря ну поате моштени непутрезиря.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Ятэ, вэ спун о тайнэ: ну вом адорми тоць, дар тоць вом фи скимбаць,
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52ынтр-о клипэ, ынтр-о клипялэ дин окь, ла чя дин урмэ трымбицэ. Трымбица ва суна, морций вор ынвия несупушь путрезирий ши ной вом фи скимбаць.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Кэч требуе ка трупул ачеста, супус путрезирий, сэ се ымбраче ын непутрезире ши трупул ачеста муритор сэ се ымбраче ын немурире.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54Кынд трупул ачеста супус путрезирий се ва ымбрэка ын непутрезире ши трупул ачеста муритор се ва ымбрэка ын немурире, атунч се ва ымплини кувынтул каре есте скрис: „Моартя а фост ынгицитэ де бируинцэ.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Унде ыць есте бируинца, моарте? Унде ыць есте болдул, моарте?”
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Болдул морций есте пэкатул ши путеря пэкатулуй есте Леӂя.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Дар мулцумирь фие адусе луй Думнезеу, каре не дэ бируинца прин Домнул ностру Исус Христос!
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Де ачея, пряюбиций мей фраць, фиць тарь, неклинтиць, спориць тотдяуна ын лукрул Домнулуй, кэч штиць кэ остеняла воастрэ ын Домнул ну есте задарникэ.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.