1. Коринћанима 2
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1И ја дошавши к вама, браћо, не дођох с високом речи или премудрости да вам јављам сведочанство Божије.
1Кыт деспре мине, фрацилор, кынд ам венит ла вой, н-ам венит сэ вэ вестеск тайна луй Думнезеу ку о ворбире сау ынцелепчуне стрэлучитэ.
2Јер нисам мислио да знам шта међу вама осим Исуса Христа, и то распетог.
2Кэч н-ам авут де гынд сэ штиу ынтре вой алтчева декыт пе Исус Христос, ши пе Ел рэстигнит.
3И ја бејах међу вама у слабости, и у страху и у великом дрхтању.
3Еу ынсумь, кынд ам венит ын мижлокул востру, ам фост слаб, фрикос ши плин де кутремур.
4И реч моја, и поучење моје не беше у надговорљивим речима људске премудрости, него у доказивању Духа и силе.
4Ши ынвэцэтура ши проповэдуиря мя ну стэтяу ын ворбириле ындуплекэтоаре але ынцелепчуний, чи ынтр-о довадэ датэ де Духул ши де путере,
5Да вера ваша не буде у мудрости људској него у сили Божијој.
5пентру ка крединца воастрэ сэ фие ынтемеятэ ну пе ынцелепчуня оаменилор, чи пе путеря луй Думнезеу.
6Али премудрост говоримо која је у савршенима, а не премудрост века овог ни кнезова века овог који пролазе.
6Тотушь чея че проповэдуим ной принтре чей десэвыршиць есте о ынцелепчуне, дар ну а вякулуй ачестуя, нич а фрунташилор вякулуй ачестуя, каре вор фи нимичиць.
7Него говоримо премудрост Божију у тајности сакривену, коју одреди Бог пре света за славу нашу;
7Ной проповэдуим ынцелепчуня луй Думнезеу, чя тайникэ ши цинутэ аскунсэ, пе каре о рындуисе Думнезеу, спре слава ноастрэ, май ынаинте де вечь,
8које ниједан од кнезова века овог не позна; јер да су је познали, не би Господа славе разапели.
8ши пе каре н-а куноскут-о ничунул дин фрунташий вякулуй ачестуя; кэч, дакэ ар фи куноскут-о, н-ар фи рэстигнит пе Домнул славей.
9Него као што је писано: Шта око не виде, и ухо не чу, и у срце човеку не дође, оно уготови Бог онима, који Га љубе.
9Дар, дупэ кум есте скрис: „Лукрурь пе каре окюл ну ле-а вэзут, урекя ну ле-а аузит ши ла инима омулуй ну с-ау суит, аша сунт лукруриле пе каре ле-а прегэтит Думнезеу пентру чей че-Л юбеск.”
10А нама је Бог открио Духом својим; јер Дух све испитује, и дубине Божије.
10Ноуэ ынсэ Думнезеу ни ле-а дескоперит прин Духул Сэу. Кэч Духул черчетязэ тотул, кяр ши лукруриле адынчь але луй Думнезеу.
11Јер ко од људи зна шта је у човеку осим духа човечијег који живи у њему? Тако и у Богу шта је нико не зна осим Духа Божијег.
11Ын адевэр, чине динтре оамень куноаште лукруриле омулуй, афарэ де духул омулуй, каре есте ын ел? Тот аша, нимень ну куноаште лукруриле луй Думнезеу афарэ де Духул луй Думнезеу.
12А ми не примисмо духа овог света, него Духа који је из Бога, да знамо шта нам је даровано од Бога;
12Ши ной н-ам примит духул лумий, чи Духул каре вине де ла Думнезеу, ка сэ путем куноаште лукруриле пе каре ни ле-а дат Думнезеу прин харул Сэу.
13које и говоримо не речима што је научила човечија премудрост, него шта учи Дух Свети; и духовне ствари духовно радимо.
13Ши ворбим деспре еле ну ку ворбирь ынвэцате де ла ынцелепчуня оменяскэ, чи ку ворбирь ынвэцате де ла Духул Сфынт, ынтребуинцынд о ворбире духовничяскэ пентру лукруриле духовничешть.
14А телесни човек не разуме шта је од Духа Божијег; јер му се чини лудост и не може да разуме, јер треба духовно да се разгледа.
14Дар омул фиреск ну примеште лукруриле Духулуй луй Думнезеу, кэч пентру ел сунт о небуние, ши нич ну ле поате ынцелеӂе, пентру кэ требуе жудекате духовничеште.
15Духовни пак све разгледа, а њега самог нико не разгледа.
15Омул духовническ, димпотривэ, поате сэ жудече тотул ши ел ынсушь ну поате фи жудекат де нимень.
16Јер ко позна ум Господњи да Га поучи? А ми ум Христов имамо.
16Кэч „чине а куноскут гындул Домнулуй, ка сэ-Й поатэ да ынвэцэтурэ?” Ной ынсэ авем гындул луй Христос.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.