1. Коринћанима 4
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Cornilescu Bible (1924), Cyrillic script
1Тако да нас држе људи као слуге Христове и приставе тајна Божијих.
1Ятэ кум требуе сэ фим привиць ной: ка ниште служиторь ай луй Христос ши ка ниште исправничь ай тайнелор луй Думнезеу.
2А од пристава се не тражи више ништа, него да се ко веран нађе.
2Ынколо, че се чере де ла исправничь есте ка фиекаре сэ фие гэсит крединчос ын лукрул ынкрединцат луй.
3А ја мало марим што ме судите ви или човечији дан; а ни сам себе не судим.
3Кыт деспре мине, пря пуцин ымь пасэ дакэ сунт жудекат де вой сау де ун скаун оменеск де жудекатэ. Ба ынкэ нич еу ынсумь ну мэ май жудек пе мине.
4Јер не знам ништа на себи; но зато нисам оправдан, али Онај који мене суди Господ је.
4Кэч н-ам нимик ымпотрива мя, тотушь ну пентру ачаста сунт сокотит неприхэнит: Чел че мэ жудекэ есте Домнул.
5Зато не судите ништа пре времена, докле Господ не дође, који ће изнети на видело што је сакривено у тами и објавиће савете срдачне и тада ће похвала бити сваком од Бога.
5Де ачея сэ ну жудекаць нимик ынаинте де време, пынэ ва вени Домнул, каре ва скоате ла луминэ лукруриле аскунсе ын ынтунерик ши ва дескопери гындуриле инимилор. Атунч, фиекаре ышь ва кэпэта лауда де ла Думнезеу.
6А ово, браћо моја, приговорих себи и Аполу вас ради, да се од нас научите да не мислите за себе више него што је написано, и да се кога ради не надимате један на другог.
6Фрацилор, пентру вой ам спус ачесте лукрурь, ын икоанэ де ворбире, ку привире ла мине ши ла Аполо, ка прин ной ыншине, сэ ынвэцаць сэ ну тречець песте че „есте скрис” ши ничунул дин вой сэ ну се фэляскэ делок ку унул ымпотрива челуйлалт.
7Јер ко тебе повишује? Шта ли имаш што ниси примио? А ако си примио, што се хвалиш као да ниси примио?
7Кэч чине те фаче деосебит? Че лукру ай пе каре сэ ну-л фи примит? Ши дакэ л-ай примит, де че те лаузь ка ши кум ну л-ай фи примит?
8Ето сте сити, ето се обогатисте, без нас царујете. О да бисте царовали, да бисмо и ми с вама царовали!
8О, ятэ-вэ сэтуй! Ятэ-вэ ажуншь богаць! Ятэ-вэ ымпэрэцинд фэрэ ной! Ши мэкар де аць ымпэрэци ку адевэрат, ка сэ путем ымпэрэци ши ной ымпреунэ ку вой!
9Јер мислим да Бог нас апостоле најстражње постави, као оне који су на смрт осуђени; јер бисмо гледање и свету и анђелима и људима.
9Кэч паркэ Думнезеу а фэкут дин ной, апостолий, оамений чей май де пе урмэ, ниште осындиць ла моарте, фииндкэ ам ажунс о привелиште пентру луме, ынӂерь ши оамень.
10Ми смо будале Христа ради, а ви сте мудри у Христу; ми слаби, а ви јаки; ви славни, а ми срамотни.
10Ной сунтем небунь пентру Христос; вой, ынцелепць ын Христос! Ной, слабь; вой, тарь! Вой, пушь ын чинсте; ной, диспрецуиць!
11До овог часа и гладујемо, и трпимо жеђ, и голотињу, и муке и потуцамо се,
11Пынэ ын клипа ачаста суферим де фоаме ши де сете, сунтем гой, кинуиць, умблэм дин лок ын лок,
12и трудимо се радећи својим рукама. Кад нас псују, благосиљамо; кад нас гоне трпимо;
12не остеним ши лукрэм ку мыниле ноастре; кынд сунтем окэрыць, бинекувынтэм; кынд сунтем пригониць, рэбдэм;
13кад хуле на нас, молимо; постасмо као сметлиште света, по коме сви газе досад.
13кынд сунтем ворбиць де рэу, не ругэм. Пынэ ын зиуа де азь ам ажунс ка гуноюл лумий ачестея, ка лепэдэтура тутурор.
14Не пишем ја ово да посрамим вас, него вас учим као своју љубазну децу.
14Ну вэ скриу ачесте лукрурь ка сэ вэ фак рушине, чи ка сэ вэ сфэтуеск ка пе ниште копий пряюбиць ай мей.
15Јер ако имате и триста учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас ја у Христу Исусу родих јеванђељем.
15Кэч кяр дакэ аць авя зече мий де ынвэцэторь ын Христос, тотушь н-авець май мулць пэринць, пентру кэ еу в-ам нэскут ын Христос Исус, прин Евангелие.
16Него вас молим, угледајте се на мене као и ја на Христа.
16Де ачея вэ рог сэ кэлкаць пе урмеле меле.
17Зато послах к вама Тимотија, који ми је син љубазни и верни у Господу; он ће вам опоменути путеве моје који су у Христу Исусу, као што свуда и у свакој цркви учим.
17Пентру ачаста в-ам тримис пе Тимотей, каре есте копилул меу пряюбит ши крединчос ын Домнул. Ел вэ ва адуче аминте де фелул меу де пуртаре ын Христос ши де фелул кум ынвэц еу пе оамень претутиндень ын тоате Бисеричиле.
18Неки се надуше као да ја нећу доћи к вама.
18Уний с-ау ынгымфат ши шь-ау ынкипуит кэ н-ам сэ май вин ла вой.
19Али ћу вам доћи скоро, ако Бог да, и нећу гледати на речи оних што су се надули, него на силу.
19Дар, дакэ ва вои Домнул, вой вени ын курынд ла вой ши атунч вой ведя ну ворбеле, чи путеря челор че с-ау ынгымфат.
20Јер царство Божије није у речи него у сили.
20Кэч Ымпэрэция луй Думнезеу ну стэ ын ворбе, чи ын путере.
21Шта хоћете? Да дођем к вама с прутом или с љубави и духом кротости?
21Че воиць? Сэ вин ла вой ку нуяуа сау ку драгосте ши ку духул блындеций?
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.