1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Clementine Vulgate, 1598
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Notum autem vobis facio, fratres, Evangelium, quod prædicavi vobis, quod et accepistis, in quo et statis,
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2per quod et salvamini: qua ratione prædicaverim vobis, si tenetis, nisi frustra credidistis.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3Tradidi enim vobis in primis quod et accepi: quoniam Christus mortuus est pro peccatis nostris secundum Scripturas:
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4et quia sepultus est, et quia resurrexit tertia die secundum Scripturas:
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5et quia visus est Cephæ, et post hoc undecim:
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6deinde visus est plus quam quingentis fratribus simul: ex quibus multi manent usque adhuc, quidam autem dormierunt:
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7deinde visus est Jacobo, deinde Apostolis omnibus:
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8novissime autem omnium tamquam abortivo, visus est et mihi.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Ego enim sum minimus Apostolorum, qui non sum dignus vocari Apostolus, quoniam persecutus sum ecclesiam Dei.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10Gratia autem Dei sum id quod sum, et gratia ejus in me vacua non fuit, sed abundantius illis omnibus laboravi: non ego autem, sed gratia Dei mecum:
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11sive enim ego, sive illi: sic prædicamus, et sic credidistis.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Si autem Christus prædicatur quod resurrexit a mortuis, quomodo quidam dicunt in vobis, quoniam resurrectio mortuorum non est?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Si autem resurrectio mortuorum non est: neque Christus resurrexit.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14Si autem Christus non resurrexit, inanis est ergo prædicatio nostra, inanis est et fides vestra:
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15invenimur autem et falsi testes Dei: quoniam testimonium diximus adversus Deum quod suscitaverit Christum, quem non suscitavit, si mortui non resurgunt.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16Nam si mortui non resurgunt, neque Christus resurrexit.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17Quod si Christus non resurrexit, vana est fides vestra: adhuc enim estis in peccatis vestris.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18Ergo et qui dormierunt in Christo, perierunt.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19Si in hac vita tantum in Christo sperantes sumus, miserabiliores sumus omnibus hominibus.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Nunc autem Christus resurrexit a mortuis primitiæ dormientium,
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21quoniam quidem per hominem mors, et per hominem resurrectio mortuorum.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Et sicut in Adam omnes moriuntur, ita et in Christo omnes vivificabuntur.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23Unusquisque autem in suo ordine, primitiæ Christus: deinde ii qui sunt Christi, qui in adventu ejus crediderunt.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Deinde finis: cum tradiderit regnum Deo et Patri, cum evacuaverit omnem principatum, et potestatem, et virtutem.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Oportet autem illum regnare donec ponat omnes inimicos sub pedibus ejus.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26Novissima autem inimica destruetur mors: omnia enim subjecit pedibus ejus. Cum autem dicat:
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27Omnia subjecta sunt ei, sine dubio præter eum qui subjecit ei omnia.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28Cum autem subjecta fuerint illi omnia: tunc et ipse Filius subjectus erit ei, qui subjecit sibi omnia, ut sit Deus omnia in omnibus.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Alioquin quid facient qui baptizantur pro mortuis, si omnino mortui non resurgunt? ut quid et baptizantur pro illis?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30ut quid et nos periclitamur omni hora?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Quotidie morior per vestram gloriam, fratres, quam habeo in Christo Jesu Domino nostro.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32Si secundum hominem ad bestias pugnavi Ephesi, quid mihi prodest, si mortui non resurgunt? Manducemus, et bibamus, cras enim moriemur.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Nolite seduci: corrumpunt mores bonos colloquia mala.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Evigilate justi, et nolite peccare: ignorantiam enim Dei quidam habent, ad reverentiam vobis loquor.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Sed dicet aliquis: Quomodo resurgunt mortui? qualive corpore venient?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Insipiens, tu quod seminas non vivificatur, nisi prius moriatur:
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37et quod seminas, non corpus, quod futurum est, seminas, sed nudum granum, ut puta tritici, aut alicujus ceterorum.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38Deus autem dat illi corpus sicut vult: ut unicuique seminum proprium corpus.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Non omnis caro, eadem caro: sed alia quidem hominum, alia vero pecorum, alia volucrum, alia autem piscium.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40Et corpora cælestia, et corpora terrestria: sed alia quidem cælestium gloria, alia autem terrestrium.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Alia claritas solis, alia claritas lunæ, et alia claritas stellarum. Stella enim a stella differt in claritate:
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42sic et resurrectio mortuorum. Seminatur in corruptione, surget in incorruptione.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43Seminatur in ignobilitate, surget in gloria: seminatur in infirmitate, surget in virtute:
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44seminatur corpus animale, surget corpus spiritale. Si est corpus animale, est et spiritale, sicut scriptum est:
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Factus est primus homo Adam in animam viventem, novissimus Adam in spiritum vivificantem.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Sed non prius quod spiritale est, sed quod animale: deinde quod spiritale.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47Primus homo de terra, terrenus: secundus homo de cælo, cælestis.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Qualis terrenus, tales et terreni: et qualis cælestis, tales et cælestes.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49Igitur, sicut portavimus imaginem terreni, portemus et imaginem cælestis.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Hoc autem dico, fratres: quia caro et sanguis regnum Dei possidere non possunt: neque corruptio incorruptelam possidebit.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Ecce mysterium vobis dico: omnes quidem resurgemus, sed non omnes immutabimur.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52In momento, in ictu oculi, in novissima tuba: canet enim tuba, et mortui resurgent incorrupti: et nos immutabimur.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Oportet enim corruptibile hoc induere incorruptionem: et mortale hoc induere immortalitatem.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54Cum autem mortale hoc induerit immortalitatem, tunc fiet sermo, qui scriptus est: Absorpta est mors in victoria.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Ubi est mors victoria tua? ubi est mors stimulus tuus?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Stimulus autem mortis peccatum est: virtus vero peccati lex.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Deo autem gratias, qui dedit nobis victoriam per Dominum nostrum Jesum Christum.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Itaque fratres mei dilecti, stabiles estote, et immobiles: abundantes in opere Domini semper, scientes quod labor vester non est inanis in Domino.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.