1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Douay-Rheims Bible, American Edition (1899)
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Now I make known unto you, brethren, the gospel which I preached to you, which also you have received, and wherein you stand;
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2By which also you are saved, if you hold fast after what manner I preached unto you, unless you have believed in vain.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3For I delivered unto you first of all, which I also received: how that Christ died for our sins, according to the scriptures:
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4And that he was buried, and that he rose again the third day, according to the scriptures:
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5And that he was seen by Cephas; and after that by the eleven.
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6Then he was seen by more than five hundred brethren at once: of whom many remain until this present, and some are fallen asleep.
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7After that, he was seen by James, then by all the apostles.
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8And last of all, he was seen also by me, as by one born out of due time.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9For I am the least of the apostles, who am not worthy to be called an apostle, because I persecuted the church of God.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10But by the grace of God, I am what I am; and his grace in me hath not been void, but I have laboured more abundantly than all they: yet not I, but the grace of God with me.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11For whether I, or they, so we preach, and so you have believed.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Now if Christ be preached, that he arose again from the dead, how do some among you say, that there is no resurrection of the dead?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13But if there be no resurrection of the dead, then Christ is not risen again.
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14And if Christ be not risen again, then is our preaching vain, and your faith is also vain.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15Yea, and we are found false witnesses of God: because we have given testimony against God, that he hath raised up Christ; whom he hath not raised up, if the dead rise not again.
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16For if the dead rise not again, neither is Christ risen again.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17And if Christ be not risen again, your faith is vain, for you are yet in your sins.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18Then they also that are fallen asleep in Christ, are perished.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19If in this life only we have hope in Christ, we are of all men most miserable.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20But now Christ is risen from the dead, the firstfruits of them that sleep:
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21For by a man came death, and by a man the resurrection of the dead.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22And as in Adam all die, so also in Christ all shall be made alive.
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23But every one in his own order: the firstfruits Christ, then they that are of Christ, who have believed in his coming.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24Afterwards the end, when he shall have delivered up the kingdom to God and the Father, when he shall have brought to nought all principality, and power, and virtue.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25For he must reign, until he hath put all his enemies under his feet.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26And the enemy death shall be destroyed last: For he hath put all things under his feet. And whereas he saith,
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27All things are put under him; undoubtedly, he is excepted, who put all things under him.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28And when all things shall be subdued unto him, then the Son also himself shall be subject unto him that put all things under him, that God may be all in all.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Otherwise what shall they do that are baptized for the dead, if the dead rise not again at all? why are they then baptized for them?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30Why also are we in danger every hour?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31I die daily, I protest by your glory, brethren, which I have in Christ Jesus our Lord.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32If (according to man) I fought with beasts at Ephesus, what doth it profit me, if the dead rise not again? Let us eat and drink, for tomorrow we shall die.
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Be not seduced: Evil communications corrupt good manners.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Awake, ye just, and sin not. For some have not the knowledge of God, I speak it to your shame.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35But some man will say: How do the dead rise again? or with what manner of body shall they come?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Senseless man, that which thou sowest is not quickened, except it die first.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37And that which thou sowest, thou sowest not the body that shall be; but bare grain, as of wheat, or of some of the rest.
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38But God giveth it a body as he will: and to every seed its proper body.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39All flesh is not the same flesh: but one is the flesh of men, another of beasts, another of birds, another of fishes.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40And there are bodies celestial, and bodies terrestrial: but, one is the glory of the celestial, and another of the terrestrial.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41One is the glory of the sun, another the glory of the moon, and another the glory of the stars. For star differeth from star in glory.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42So also is the resurrection of the dead. It is sown in corruption, it shall rise in incorruption.
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43It is sown in dishonour, it shall rise in glory. It is sown in weakness, it shall rise in power.
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44It is sown a natural body, it shall rise a spiritual body. If there be a natural body, there is also a spiritual body, as it is written:
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45The first man Adam was made into a living soul; the last Adam into a quickening spirit.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Yet that was not first which is spiritual, but that which is natural; afterwards that which is spiritual.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47The first man was of the earth, earthly: the second man, from heaven, heavenly.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Such as is the earthly, such also are the earthly: and such as is the heavenly, such also are they that are heavenly.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49Therefore as we have borne the image of the earthly, let us bear also the image of the heavenly.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Now this I say, brethren, that flesh and blood cannot possess the kingdom of God: neither shall corruption possess incorruption.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Behold, I tell you a mystery. We shall all indeed rise again: but we shall not all be changed.
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52In a moment, in the twinkling of an eye, at the last trumpet: for the trumpet shall sound, and the dead shall rise again incorruptible: and we shall be changed.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53For this corruptible must put on incorruption; and this mortal must put on immortality.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54And when this mortal hath put on immortality, then shall come to pass the saying that is written: Death is swallowed up in victory.
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55O death, where is thy victory? O death, where is thy sting?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Now the sting of death is sin: and the power of sin is the law.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57But thanks be to God, who hath given us the victory through our Lord Jesus Christ.
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Therefore, my beloved brethren, be ye steadfast and unmoveable; always abounding in the work of the Lord, knowing that your labour is not in vain in the Lord.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.