1. Коринћанима 15
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Али вам напомињем, браћо, јеванђеље, које вам објавих, које и примисте, у коме и стојите.
1Напоминаю вам, братия, Евангелие, которое я благовествовал вам, которое вы и приняли, в котором и утвердились,
2Којим се и спасавате, ако држите како вам објавих; већ ако да узалуд веровасте.
2которым и спасаетесь, если преподанное удерживаете так, как я благовествовал вам, если только не тщетно уверовали.
3Јер вам најпре предадох шта и примих да Христос умре за грехе наше, по писму,
3Ибо я первоначально преподал вам, что и сам принял, то есть что Христос умер за грехи наши, по Писанию,
4и да би укопан, и да уста трећи дан, по писму,
4и что Он погребен был, и что воскрес в третий день, по Писанию,
5и да се јави Кифи, потом једанаесторици апостола;
5и что явился Кифе, потом двенадцати;
6а потом Га видеше једном више од пет стотина браће, од којих многи живе и сад, а неки и помреше;
6потом явился более нежели пятистам братиям в одно время, из которых большая часть доныне в живых, а некоторые и почили;
7а потом се јави Јакову, па онда свима апостолима;
7потом явился Иакову, также всем Апостолам;
8а после свих јави се и мени као каквом недоношчету.
8а после всех явился и мне, как некоему извергу.
9Јер ја сам најмлађи међу апостолима, који нисам достојан назвати се апостол, јер гоних цркву Божију.
9Ибо я наименьший из Апостолов и недостоин называться Апостолом, потому что гнал церковь Божию.
10Али по благодати Божијој јесам шта јесам, и благодат Његова што је у мени не оста празна, него се потрудих више од свих њих, али не ја него благодат Божија која је са мном.
10Но благодатию Божиею есмь то, что есмь; и благодать Его во мне не была тщетна, но я более всех их потрудился: не я, впрочем, а благодать Божия, которая со мною.
11Био дакле ја или они, тако проповедамо, и тако веровасте.
11Итак я ли, они ли, мы так проповедуем, и вы так уверовали.
12А ако се Христос проповеда да устаде из мртвих, како говоре неки међу вама да нема васкрсења мртвих?
12Если же о Христе проповедуется, что Он воскрес из мертвых, то как некоторые из вас говорят, что нет воскресения мертвых?
13И ако нема васкрсења мртвих, то ни Христос не уста.
13Если нет воскресения мертвых, то и Христос не воскрес;
14А ако Христос не уста, узалуд дакле проповедање наше, а узалуд и вера ваша.
14а если Христос не воскрес, то и проповедь наша тщетна, тщетна и вера ваша.
15А налазимо се и лажни сведоци Божији што сведочимо на Бога да васкрсе Христа, ког не васкрсе кад мртви не устају.
15Притом мы оказались бы и лжесвидетелями о Боге, потому что свидетельствовали бы о Боге, что Он воскресил Христа, Которого Он не воскрешал, если, то есть, мертвые не воскресают
16Јер ако мртви не устају, ни Христос не уста.
16ибо если мертвые не воскресают, то и Христос не воскрес.
17А ако Христос не уста, узалуд вера ваша; још сте у гресима својим.
17А если Христос не воскрес, то вера ваша тщетна: вы еще во грехах ваших.
18Дакле, и они који помреше у Христу, изгибоше.
18Поэтому и умершие во Христе погибли.
19И ако се само у овом животу уздамо у Христа, најнесрећнији смо од свих људи.
19И если мы в этой только жизни надеемся на Христа, то мы несчастнее всех человеков.
20Али Христос уста из мртвих, и би новина онима који умреше.
20Но Христос воскрес из мертвых, первенец из умерших.
21Јер будући да кроз човека би смрт, кроз човека и васкрсење мртвих.
21Ибо как смерть через человека, так через человека и воскресение мертвых.
22Јер како по Адаму сви умиру, тако ће и по Христу сви оживети.
22Как в Адаме все умирают, так во Христе все оживут,
23Али сваки у свом реду: новина Христос; а потом они који вероваше Христу о Његовом доласку;
23каждый в своем порядке: первенец Христос, потом Христовы, в пришествие Его.
24онда крај, кад преда царство Богу и Оцу, и кад укине свако поглаварство и сваку власт и силу.
24А затем конец, когда Он предаст Царство Богу и Отцу, когда упразднит всякое начальство и всякую власть и силу.
25Јер Њему ваља царовати докле не положи све непријатеље своје под ноге своје.
25Ибо Ему надлежит царствовать, доколе низложит всех врагов под ноги Свои.
26А последњи ће се непријатељ укинути, смрт.
26Последний же враг истребится - смерть,
27Јер све покори под ноге Његове. Али кад вели да је све Њему покорено, показује се да је осим Оног који Му покори све.
27потому что все покорил под ноги Его. Когда же сказано, что Ему все покорено, то ясно, что кроме Того, Который покорил Ему все.
28А кад Му све покори, онда ће се и сам Син покорити Оном који Му све покори, да буде Бог све у свему.
28Когда же все покорит Ему, тогда и Сам Сын покорится Покорившему все Ему, да будет Бог все во всем.
29Шта, дакле, чине они који се крсте мртвих ради? Кад мртви јамачно не устају, што се и крштавају мртвих ради?
29Иначе что делают крестящиеся для мертвых? Если мертвые совсем не воскресают, то для чего и крестятся для мертвых?
30И ми, зашто подносимо муке и невоље сваки час?
30Для чего и мы ежечасно подвергаемся бедствиям?
31Сваки дан умирем, тако ми, браћо, ваше славе, коју имам у Христу Исусу Господу нашем.
31Я каждый день умираю: свидетельствуюсь в том похвалою вашею, братия, которую я имею во Христе Иисусе, Господе нашем.
32Јер ако сам се по човеку борио са зверовима у Ефесу, каква ми је корист ако мртви не устају? Да једемо и пијемо, јер ћемо сутра умрети.
32По рассуждению человеческому, когда я боролся со зверями в Ефесе, какая мне польза, если мертвые не воскресают? Станем есть и пить, ибо завтра умрем!
33Не варајте се: зли разговори кваре добре обичаје.
33Не обманывайтесь: худые сообщества развращают добрые нравы.
34Отрезните се једанпут као што треба, и не грешите; јер неки не знају за Бога, на срамоту вама кажем.
34Отрезвитесь, как должно, и не грешите; ибо, к стыду вашему скажу, некоторые из вас не знают Бога.
35Али ће вам рећи ко: Како ће устати мртви? И у каквом ће телу доћи?
35Но скажет кто-нибудь: как воскреснут мертвые? И в каком теле придут?
36Безумниче! То што сејеш неће оживети ако не умре.
36Безрассудный! То, что ты сеешь, не оживет, если не умрет.
37И што сејеш не сејеш тело које ће бити, него голо зрно, било пшенично или друго како.
37И когда ты сеешь, то сеешь не тело будущее, а голое зерно, какое случится, пшеничное или другое какое;
38А Бог му даје тело како хоће, и сваком семену своје тело.
38но Бог дает ему тело, как хочет, и каждому семени свое тело.
39Није свако тело једно тело, него је друго тело човечије, а друго скотско, а друго рибље, а друго птичије.
39Не всякая плоть такая же плоть; но иная плоть у человеков, иная плоть у скотов, иная у рыб, иная у птиц.
40И имају телеса небеска и телеса земаљска: али је друга слава небеским, а друга земаљским.
40Есть тела небесные и тела земные; но иная слава небесных, иная земных.
41Друга је слава сунцу, а друга слава месецу, и друга слава звездама; јер се звезда од звезде разликује у слави.
41Иная слава солнца, иная слава луны, иная звезд; и звезда от звезды разнится в славе.
42Тако и васкрсење мртвих: сеје се за распадљивост, а устаје за нераспадљивост;
42Так и при воскресении мертвых: сеется в тлении, восстает в нетлении;
43сеје се у срамоти, а устаје у слави; сеје се у слабости, а устаје у сили;
43сеется в уничижении, восстает в славе; сеется в немощи, восстает в силе;
44сеје се тело телесно, а устаје тело духовно. Има тело телесно, и има тело духовно.
44сеется тело душевное, восстает тело духовное. Есть тело душевное, есть тело и духовное.
45Тако је и писано: Први човек Адам постаде у телесном животу, а последњи Адам у духу који оживљује.
45Так и написано: первый человек Адам стал душею живущею; а последний Адам есть дух животворящий.
46Али духовно тело није прво, него телесно, па онда духовно.
46Но не духовное прежде, а душевное, потом духовное.
47Први је човек од земље, земљан; други је човек Господ с неба.
47Первый человек - из земли, перстный; второй человек - Господь с неба.
48Какав је земљани такви су и земљани; и какав је небески такви су и небески.
48Каков перстный, таковы и перстные; и каков небесный, таковы и небесные.
49И како носимо обличје земљаног тако ћемо носити и обличје небеског.
49И как мы носили образ перстного, будем носить и образ небесного.
50А ово говорим, браћо, да тело и крв не могу наследити царство Божије, нити распадљивост нераспадљивости наслеђује.
50Но то скажу вам, братия, что плоть и кровь не могут наследовать Царствия Божия, и тление не наследует нетления.
51Ево вам казујем тајну: јер сви нећемо помрети, а сви ћемо се претворити.
51Говорю вам тайну: не все мы умрем, но все изменимся
52Уједанпут, у тренућу ока у последњој труби; јер ће затрубити и мртви ће устати нераспадљиви, и ми ћемо се претворити.
52вдруг, во мгновение ока, при последней трубе; ибо вострубит, и мертвые воскреснут нетленными, а мы изменимся.
53Јер ово распадљиво треба да се обуче у нераспадљивост, и ово смртно да се обуче у бесмртност.
53Ибо тленному сему надлежит облечься в нетление, и смертному сему облечься в бессмертие.
54А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт.
54Когда же тленное сие облечется в нетление и смертное сие облечется в бессмертие, тогда сбудется слово написанное: поглощена смерть победою
55Где ти је, смрти, жалац? Где ти је, пакле, победа?
55Смерть! Где твое жало? Ад! Где твоя победа?
56А жалац је смрти грех, а сила је греха закон.
56Жало же смерти - грех; а сила греха закон.
57А Богу хвала који нам даде победу кроз Господа нашег Исуса Христа.
57Благодарение Богу, даровавшему нам победу Господом нашим Иисусом Христом!
58Зато, браћо моја љубазна, будите тврди, не дајте се помакнути, и напредујте једнако у делу Господњем знајући да труд ваш није узалуд пред Господом.
58Итак, братия мои возлюбленные, будьте тверды, непоколебимы, всегда преуспевайте в деле Господнем, зная, что труд ваш не тщетен пред Господом.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.