1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Будьте подражателями мне, как я Христу.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Хвалю вас, братия, что вы все мое помните и держите предания так, как я передал вам.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3Хочу также, чтобы вы знали, что всякому мужу Глава Христос, жене Глава - муж, а Христу Глава - Бог.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Всякий муж, молящийся или пророчествующий с покрытою головою, постыжает свою голову.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5И всякая жена, молящаяся или пророчествующая с открытою головою, постыжает свою голову, ибо это то же, как если бы она была обритая.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6Ибо если жена не хочет покрываться, то пусть и стрижется; а если жене стыдно быть остриженной или обритой, пусть покрывается.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7Итак муж не должен покрывать голову, потому что он есть образ и слава Божия; а жена есть слава мужа.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8Ибо не муж от жены, но жена от мужа;
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9и не муж создан для жены, но жена для мужа.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10Посему жена и должна иметь на голове своей знак власти над нею, для Ангелов.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Впрочем, ни муж без жены, ни жена без мужа, в Господе.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12Ибо как жена от мужа, так и муж через жену; все же - от Бога.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Рассудите сами, прилично ли жене молиться Богу с непокрытою головою?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Не сама ли природа учит вас, что если муж растит волосы, то это бесчестье для него,
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15но если жена растит волосы, для нее это честь, так как волосы даны ей вместо покрывала?
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16А если бы кто захотел спорить, то мы не имеем такого обычая, ни церкви Божии.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Но, предлагая сие, не хвалю вас, что вы собираетесь не на лучшее, а на худшее.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18Ибо, во-первых, слышу, что, когда вы собираетесь в церковь, между вами бывают разделения, чему отчасти и верю.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19Ибо надлежит быть и разномыслиям между вами, дабы открылись между вами искусные.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20Далее, вы собираетесь, так, что это не значит вкушать вечерю Господню;
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21ибо всякий поспешает прежде других есть свою пищу, так что иной бывает голоден, а иной упивается.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22Разве у вас нет домов на то, чтобы есть и пить? Или пренебрегаете церковь Божию и унижаете неимущих? Что сказать вам? Похвалить ли вас за это? Не похвалю.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23Ибо я от Самого Господа принял то, что и вам передал, что Господь Иисус в ту ночь, в которую предан был, взял хлеб
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24и, возблагодарив, преломил и сказал: приимите, ядите, сие есть Тело Мое, за вас ломимое; сие творите в Мое воспоминание.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25Также и чашу после вечери, и сказал: сия чаша есть новый завет в Моей Крови; сие творите, когда только будете пить, в Мое воспоминание.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26Ибо всякий раз, когда вы едите хлеб сей и пьете чашу сию, смерть Господню возвещаете, доколе Он придет.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27Посему кто будет есть хлеб сей или пить чашу Господню недостойно, виновен будет против Тела и Крови Господней.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28Да испытывает же себя человек, и таким образом пусть ест от хлеба сего и пьет из чаши сей.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29Ибо кто ест и пьет недостойно, тот ест и пьет B осуждение себе, не рассуждая о Теле Господнем.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30Оттого многие из вас немощны и больны и немало умирает.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31Ибо если бы мы судили сами себя, то не были бы судимы.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32Будучи же судимы, наказываемся от Господа, чтобы не быть осужденными с миром.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Посему, братия мои, собираясь на вечерю, друг друга ждите.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34А если кто голоден, пусть ест дома, чтобы собираться вам не на осуждение. Прочее устрою, когда приду.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.