1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kralice Bible (1613)
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1Následovníci moji buďte, jako i já Kristův.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Chválímť pak vás, bratří, že všecky věci mé v paměti máte, a jakž jsem vydal vám ustanovení, tak je zachováváte.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3Chciť pak, abyste věděli, že všelikého muže hlava jest Kristus, a hlava ženy muž, hlava pak Kristova Bůh.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Každý muž, modle se aneb prorokuje s přikrytou hlavou, ohyžďuje hlavu svou.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5Každá pak žena, modleci se anebo prorokujici s nepřikrytou hlavou, ohyžďuje hlavu svou; nebo jednostejná věc jest, jako by se oholila.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6Nebo nezavíjí-liť žena hlavy své, nechažť se také ostříhá. Pakli jest mrzká věc ženě oholiti se neb ostříhati, nechažť se zavíjí.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7Mužť nemá zavíjeti hlavy své, obraz a sláva Boží jsa, ale žena sláva mužova jest.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8Nebo není muž z ženy, ale žena z muže.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9Není zajisté muž stvořen pro ženu, ale žena pro muže.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10Protož máť žena míti obestření na hlavě pro anděly.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Avšak ani muž bez ženy, ani žena bez muže, v Pánu.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12Nebo jakož žena jest z muže, tak i muž skrze ženu, všecky pak věci z Boha.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Vy sami mezi sebou suďte, sluší-li se ženě s nepřikrytou hlavou modliti Bohu.
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14Zdaliž vás i samo přirození neučí, žeť jest ohyzda muži míti dlouhé vlasy?
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15Ale ženě míti dlouhé vlasy poctivé jest; nebo vlasové k zastírání dány jsou jí.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16Jestliže pak komu se vidí neustupným býti, myť takového obyčeje nemáme, ani církev Boží.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Toto pak předkládaje, nechválím toho, že ne k lepšímu, ale k horšímu se scházíte.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18Nejprve zajisté, když se scházíte do shromáždění, slyším, že jsou roztržky mezi vámi, a poněkud tomu věřím.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19Neboť musejí i kacířstva mezi vámi býti, aby právě zbožní zjeveni byli mezi vámi.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20A tak když se scházíte vespolek, jižť to není večeři Páně jísti,
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21Poněvadž jeden každý nejprv večeři svou přijímá v jedení, a tu někdo lační, a jiný se přepil.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22A což pak domů nemáte k jedení a ku pití? Èili církev Boží tupíte, a zahanbujete ty, kteříž nemají hojnosti pokrmů? Což vám dím? Chváliti budu vás? V tom jistě nechválím.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23Já zajisté přijal jsem ode Pána, což i vydal jsem vám, že Pán Ježíš v tu noc, v kterouž zrazen jest, vzal chléb,
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24A díky činiv, lámal a řekl: Vezměte, jezte, to jest tělo mé, kteréž se za vás láme. To čiňte na mou památku.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25Takž i kalich, když povečeřel, řka: Tento kalich jest ta nová smlouva v mé krvi. To čiňte, kolikrátkoli píti budete, na mou památku.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26Nebo kolikrátž byste koli jedli chléb tento a z kalicha toho pili, smrt Páně zvěstujte, dokavadž nepřijde.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27A protož kdokoli jedl by chléb tento a pil z kalicha Páně nehodně, vinen bude tělem a krví Páně.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28Zkusiž tedy sám sebe člověk, a tak chléb ten jez, a z toho kalicha pí.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29Nebo kdož jí a pije nehodně, odsouzení sobě jí a pije, nerozsuzuje těla Páně.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30Protož mezi vámi jsou mnozí mdlí a nemocní, a spí mnozí,
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31Ješto kdybychom se sami rozsuzovali, nebyli bychom souzeni.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32Ale když býváme souzeni, ode Pána býváme poučováni, abychom s světem nebyli odsouzeni.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33A tak, bratří moji, když se scházíte k jedení, jedni na druhé čekávejte.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34Pakli kdo lační, doma jez, abyste se nescházeli k odsouzení. Jiné pak věci, když přijdu, zřídím.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.