1. Коринћанима 11
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Угледајте се на мене, као и ја на Христа.
1SED imitadores de mí, así como yo de Cristo.
2Хвалим вас пак, браћо, што све моје памтите и држите заповести као што вам предадох.
2Y os alabo, hermanos, que en todo os acordáis de mí, y retenéis las instrucciones mías , de la manera que os enseñé.
3Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени; а Бог је глава Христу.
3Mas quiero que sepáis, que Cristo es la cabeza de todo varón; y el varón es la cabeza de la mujer; y Dios la cabeza de Cristo.
4Сваки муж који се с покривеном главом моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.
4Todo varón que ora ó profetiza cubierta la cabeza, afrenta su cabeza.
5И свака жена које се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју; јер је свеједно као да је обријана.
5Mas toda mujer que ora ó profetiza no cubierta su cabeza, afrenta su cabeza; porque lo mismo es que si se rayese.
6Ако се, дакле, не покрива жена, нека се стриже; ако ли је ружно жени стрићи се или бријати се, нека се покрива.
6Porque si la mujer no se cubre, trasquílese también: y si es deshonesto á la mujer trasquilarse ó raerse, cúbrase.
7Али муж да не покрива главу, јер је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевља.
7Porque el varón no ha de cubrir la cabeza, porque es imagen y gloria de Dios: mas la mujer es gloria del varón.
8Јер није муж од жене него жена од мужа.
8Porque el varón no es de la mujer, sino la mujer del varón.
9Јер муж није саздан жене ради него жена мужа ради.
9Porque tampoco el varón fué criado por causa de la mujer, sino la mujer por causa del varón.
10Зато жена треба да има власт на глави, анђела ради.
10Por lo cual, la mujer debe tener señal de potestad sobre su cabeza, por causa de los ángeles.
11Али нити је муж без жене ни жена без мужа у Господу.
11Mas ni el varón sin la mujer, ni la mujer sin el varón, en el Señor.
12Јер како је жена од мужа, тако је и муж из жене; а све је од Бога.
12Porque como la mujer es del varón, así también el varón es por la mujer: empero todo de Dios.
13Сами међу собом судите је ли лепо да се жена гологлава моли Богу?
13Juzgad vosotros mismos: ¿es honesto orar la mujer á Dios no cubierta?
14Или не учи ли вас и сама природа да је мужу срамота ако гаји дугачку косу;
14La misma naturaleza ¿no os enseña que al hombre sea deshonesto criar cabello?
15а жени је слава ако гаји дугачку косу? Јер јој је коса дана место покривала.
15Por el contrario, á la mujer criar el cabello le es honroso; porque en lugar de velo le es dado el cabello.
16Ако ли је ко свадљив, ми такав обичај немамо, нити цркве Божије.
16Con todo eso, si alguno parece ser contencioso, nosotros no tenemos tal costumbre, ni las iglesias de Dios.
17Али ово заповедајући не хвалим да се не на боље него на горе сабирате.
17Esto empero os denuncio, que no alabo, que no por mejor sino por peor os juntáis.
18Прво дакле кад се сабирате у цркву, чујем да имају распре међу вама, и нешто верујем од овог.
18Porque lo primero, cuando os juntáis en la iglesia, oigo que hay entre vosotros disensiones; y en parte lo creo.
19Јер треба и јереси да буду међу вама, да се покажу поштени који су међу вама.
19Porque preciso es que haya entre vosotros aun herejías, para que los que son probados se manifiesten entre vosotros.
20А кад се скупите на једно место, не једе се вечера Господња.
20Cuando pues os juntáis en uno, esto no es comer la cena del Señor:
21Јер сваки своју вечеру узме најпре и једе, и тако један гладује а други се опија.
21Porque cada uno toma antes para comer su propia cena; y el uno tiene hambre, y el otro está embriagado.
22Еда ли дакле немате кућа да једете и пијете? Или не марите за цркву Божију, и срамотите оне који немају? Шта ћу вам рећи? Хоћу ли вас похвалити за то? Нећу.
22Pues qué, ¿no tenéis casas en que comáis y bebáis? ¿ó menospreciáis la iglesia de Dios, y avergonzáis á los que no tienen? ¿Qué os diré? ¿os alabaré? En esto no os alabo.
23Јер ја примих од Господа шта вам и предадох, да Господ Исус ону ноћ у коју биваше предан узе хлеб.
23Porque yo recibí del Señor lo que también os he enseñado: Que el Señor Jesús, la noche que fué entregado, tomó pan;
24И захваливши преломи и рече: Узмите, једите, ово је тело моје које се за вас ломи; ово чините мени за спомен.
24Y habiendo dado gracias, lo partió, y dijo: Tomad, comed: esto es mi cuerpo que por vosotros es partido: haced esto en memoria de mí.
25Тако и чашу, по вечери, говорећи: Ова је чаша нови завет у мојој крви; ово чините, кад год пијете, мени за спомен.
25Asimismo tomó también la copa, después de haber cenado, diciendo: Esta copa es el nuevo pacto en mi sangre: haced esto todas las veces que bebiereis, en memoria de mí.
26Јер кад год једете овај хлеб и чашу ову пијете, смрт Господњу обзнањујете, докле не дође.
26Porque todas las veces que comiereis este pan, y bebiereis esta copa, la muerte del Señor anunciáis hasta que venga.
27Тако који недостојно једе овај хлеб или пије чашу Господњу, крив је телу и крви Господњој.
27De manera que, cualquiera que comiere este pan ó bebiere esta copa del Señor indignamente, será culpado del cuerpo y de la sangre del Señor.
28Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије;
28Por tanto, pruébese cada uno á sí mismo, y coma así de aquel pan, y beba de aquella copa.
29јер који недостојно једе и пије, суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег.
29Porque el que come y bebe indignamente, juicio come y bebe para sí, no discerniendo el cuerpo del Señor.
30Зато су међу вама многи слаби и болесни, и довољно их спавају.
30Por lo cual hay muchos enfermos y debilitados entre vosotros; y muchos duermen.
31Јер кад бисмо себе расуђивали, не бисмо осуђени били.
31Que si nos examinásemos á nosotros mismos, cierto no seríamos juzgados.
32Али кад смо суђени, наказује нас Господ, да се не осудимо са светом.
32Mas siendo juzgados, somos castigados del Señor, para que no seamos condenados con el mundo.
33Зато, браћо моја, кад се састајете да једете, ишчекујте један другог.
33Así, que, hermanos míos, cuando os juntáis á comer, esperaos unos á otros.
34Ако ли је ко гладан, нека једе код куће, да се на грех не састајете. А за остало уредићу кад дођем.
34Si alguno tuviere hambre, coma en su casa, porque no os juntéis para juicio. Las demás cosas ordenaré cuando llegare.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.