1. Коринћанима 13
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Reina-Valera 1909
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1SI yo hablase lenguas humanas y angélicas, y no tengo caridad, vengo á ser como metal que resuena, ó címbalo que retiñe.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
2Y si tuviese profecía, y entendiese todos los misterios y toda ciencia; y si tuviese toda la fe, de tal manera que traspasase los montes, y no tengo caridad, nada soy.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
3Y si repartiese toda mi hacienda para dar de comer á pobres , y si entregase mi cuerpo para ser quemado, y no tengo caridad, de nada me sirve.
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
4La caridad es sufrida, es benigna; la caridad no tiene envidia, la caridad no hace sinrazón, no se ensancha;
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
5No es injuriosa, no busca lo suyo, no se irrita, no piensa el mal;
6не радује се неправди, а радује се истини,
6No se huelga de la injusticia, mas se huelga de la verdad;
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
7Todo lo sufre, todo lo cree, todo lo espera, todo lo soporta.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
8La caridad nunca deja de ser: mas las profecías se han de acabar, y cesarán las lenguas, y la ciencia ha de ser quitada;
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
9Porque en parte conocemos, y en parte profetizamos;
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
10Mas cuando venga lo que es perfecto, entonces lo que es en parte será quitado.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
11Cuando yo era niño, hablaba como niño, pensaba como niño, juzgaba como niño; mas cuando ya fuí hombre hecho, dejé lo que era de niño.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
12Ahora vemos por espejo, en obscuridad; mas entonces veremos cara á cara: ahora conozco en parte; mas entonces conoceré como soy conocido.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
13Y ahora permanecen la fe, la esperanza, y la caridad, estas tres: empero la mayor de ellas es la caridad.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.