1. Коринћанима
Chapter 13

1. Коринћанима

Daničić–Karadžić Bible (…
vs Synodal Translatio…
Aa
Text size
Line width
Verse numbers

1. Коринћанима 13

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Synodal Translation (Синодальный перевод)
1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.
1Если я говорю языками человеческими и ангельскими, а любви не имею, то я - медь звенящая или кимвал звучащий.
2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.
2Если имею дар пророчества, и знаю все тайны, и имею всякое познание и всю веру, так что могу и горы переставлять, а не имею любви, - то я ничто.
3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.
3И если я раздам все имение мое и отдам тело мое на сожжение, а любви не имею, нет мне в том никакой пользы.
4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,
4Любовь долготерпит, милосердствует, любовь не завидует, любовь не превозносится, не гордится,
5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,
5не бесчинствует, не ищет своего, не раздражается, не мыслит зла,
6не радује се неправди, а радује се истини,
6не радуется неправде, а сорадуется истине;
7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.
7все покрывает, всему верит, всего надеется, все переносит.
8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.
8Любовь никогда не перестает, хотя и пророчества прекратятся, и языки умолкнут, и знание упразднится.
9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;
9Ибо мы отчасти знаем, и отчасти пророчествуем;
10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.
10когда же настанет совершенное, тогда то, что отчасти, прекратится.
11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.
11Когда я был младенцем, то по-младенчески говорил, по-младенчески мыслил, по-младенчески рассуждал; а как стал мужем, то оставил младенческое.
12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.
12Теперь мы видим как бы сквозь тусклое стекло, гадательно, тогда же лицем к лицу; теперь знаю я отчасти, а тогда познаю, подобно как я познан.
13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.
13А теперь пребывают сии три: вера, надежда, любовь; но любовь из них больше.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.