1. Коринћанима 13

Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic

Kulish and Puluj Bible (1905)

1Ако језике човечије и анђеоске говорим а љубави немам, онда сам као звоно које звони, или прапорац који звечи.

1Коли мовами людськими глаголю й ангелськими, любови ж не маю, то став ся я як мідь дзвіняча і бубен гудячий.

2И ако имам пророштво и знам све тајне и сва знања, и ако имам сву веру да и горе премештам, а љубави немам, ништа сам.

2Коли маю пророцтво і знаю всї тайни і все знаннє, і коли маю всю віру, так щоб і гори переставляти, любови ж не маю, то я нїщо.

3И ако раздам све имање своје, и ако предам тело своје да се сажеже, а љубави немам, ништа ми не помаже.

3І коли роздам увесь маєток мій, і коли тїло моє передам, щоб його спалено, любови ж не маю, то нїякої користи менї (з того).

4Љубав дуго трпи, милокрвна је; љубав не завиди; љубав се не велича, не надима се,

4Любов довго терпить, милосердує; любов не завидує; любов не величаєть ся, не надимаєть ся,

5не чини шта не ваља, не тражи своје, не срди се, не мисли о злу,

5не осоромлює, не шукає свого, не пориваєть ся до гнїву, не думає лихого;

6не радује се неправди, а радује се истини,

6не веселить ся неправдою, а веселить ся правдою;

7све сноси, све верује, свему се нада, све трпи.

7все покриває, всьому йме віри, на все вповає, все терпить.

8Љубав никад не престаје, а пророштво ако ће и престати, језици ако ће умукнути, разума ако ће нестати.

8Любов нїколи не впадає (гине); чи то ж пророцтва, вони впадуть; чи то мови, вони замовкнуть; чи то знаннє, воно зникне.

9Јер нешто знамо и нешто пророкујемо;

9Бо від части знаємо і від части пророкуємо.

10а кад дође савршено, онда ће престати шта је нешто.

10Як же прийде звершене, тодї те, що від части, зникне.

11Кад ја бејах мало дете као дете говорах, као дете мишљах, као дете размишљах; а кад постадох човек, одбацих детињство.

11Як був я малолїток, то яко малолїток говорив, яко малолїток розумів, яко малолїток думав; як же став чоловіком, то покинув дитяче.

12Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.

12Бачимо бо тепер через дзеркало, в загадцї, тодї ж лицем до лиця; тепер пізнаю від части, тодї ж пізнаю, яко ж і я познаний.

13А сад остаје вера, нада, љубав, ово троје; али је љубав највећа међу њима.

13Тепер же пробувають віра, надїя, любов, сї троє; більша ж із сих любов.

Tip: use the ← and → keys to turn chapters.