1. Коринћанима 10
Daničić–Karadžić Bible (1868), CyrillicTranslation
Daničić–Karadžić Bible (1868), Cyrillic
Kulish and Puluj Bible (1905)
1Али нећу вам затајити, браћо, да очеви наши сви под облаком бише, и сви кроз море прођоше;
1Не хочу ж, браттє, щоб ви не знали, що отцї наші всї під хмарою були, і всї через море переходили;
2и сви се у Мојсија крстише у облаку и мору;
2і всї в Мойсея хрестили ся в хмарі і в морі;
3и сви једно јело духовно једоше;
3і всї ту саму їжу духовну їли;
4и сви једно пиће духовно пише; јер пијаху од духовне стене која иђаше за њима: а стена беше Христос.
4і всї той самий напиток духовний пили; бо пили з духовної скелї, що йшла за ними, скеля ж була Христос.
5Али многи од њих не беху по Божијој вољи, јер бише побијени у пустињи.
5Та многих з них не вподобав Бог, бо поражені були в пустинї.
6А ово бише угледи нама, да ми не желимо зала, као и они што желеше.
6Се ж стало ся нам прикладом, щоб не бажали лихого, яко ж і вони бажали.
7Нити бивајте идолопоклоници, као неки од њих, као што стоји написано: Седоше људи да једу и да пију, и усташе да играју.
7Анї ідолослужителями не робіть ся, яко ж деякі з них, яко ж писано: Посїдали люде їсти й пити і встали грати.
8Нити да се курвамо, као неки од њих што се курваше, и паде их у један дан двадесет и три хиљаде.
8Анї робім перелюбу, як деякі з них робили, та й полягло їх за один день двайцять три тисячі.
9Нити да кушамо Христа, као што неки од њих кушаше, и од змија изгибоше.
9Анї спокушуймо Христа, яко ж деякі з тих спокушували, та й погинули від гадюк.
10Нити да вичемо на Бога, као неки од њих што викаше, и изгибоше од крвника.
10Анї нарекаймо, яко ж деякі з них нарекали, та й погинули від губителя.
11Ово се пак све догађаше угледи њима, а написа се за науку нама, на које последак света дође.
11Усе ж се прикладами стало ся їм, прописано ж на науку нашу, на котрих конець віку прийшов.
12Јер који мисли да стоји нека се чува да не падне.
12Тим же, хто думає стояти, нехай гледить, щоб не впав.
13Друго искушење не дође на вас осим човечијег; али је веран Бог који вас неће пустити да се искушате већма него што можете, него ће учинити с искушењем и крај, да можете поднети.
13Не яка спокуса настигла на вас, тільки чоловіча; вірен же Бог, котрий не допустить, щоб ви були спокушені більш, нїж що здолїєте (знести); а зробить із спокусою й вихід, щоб ви здолїли знести.
14Зато, љубазна браћо моја, бежите од идолопоклонства.
14Тим, любі мої, втїкайте від ідолського служення.
15Као мудрима говорим; судите ви шта говорим.
15Яко мудрим глаголю; судїть, що я глаголю:
16Чаша благослова коју благосиљамо није ли заједница крви Христове? Хлеб који ломимо није ли заједница тела Христовог?
16Чаша благословення, котру благословляємо, хиба не єсть общеннє крови Христової? хлїб, що переломлюємо, хиба не єсть общеннє тїла Христового?
17Јер смо један хлеб, једно тело многи; јер сви у једном хлебу имамо заједницу.
17Бо один хлїб, одно тїло ми многі; всї бо від одного хлїба причащаємось.
18Гледајте Израиља по телу: који једу жртве нису ли заједничари олтара?
18Погляньте на Ізраїля по тїлу; хиба ті, що їдять посьвяти, не спільники жертівнї?
19Шта дакле говорим? Да је идол шта? Или идолска жртва да је шта?
19що ж я кажу? що ідол що-небудь єсть? або посьвят ідолський що-небудь єсть?
20Није; него шта жртвују незнабошци, да ђаволима жртвују, а не Богу; а ја нећу да сте ви заједничари са ђаволима.
20Нї, а що посьвячують погане, бісам посьвячують, а не Богові. Не хочу ж, щоб ви були спільниками бісів.
21Не можете пити чаше Господње и чаше ђаволске; не можете имати заједницу у трпези Господњој и у трпези ђаволској.
21Не можете чашу Господню пити і чашу бісовську, не можете трапезї Господнїй причащати ся і трапезї бісовській.
22Или да пркосимо Господу? Еда ли смо ми јачи од Њега?
22Чи нам же роздражати Господа? хиба ми дужчі Його?
23Све ми је слободно, али није све на корист; све ми је слободно, али све не иде на добро.
23Все менї можна, та не все на користь; все менї можна, та не все збудовує.
24Нико да не гледа шта је његово, него сваки да гледа шта је другог.
24Нїхто свого нехай не шукає, а кожен (того) що другого.
25Све што се продаје на месарници, једите, и ништа не испитујте савести ради;
25Все, що на торгу продаєть ся, їжте, нїчого не сумнячись задля совісти.
26јер је Господња земља и шта је на њој.
26Бо Господня земля і повня її.
27Ако ли вас ко од неверника позове, и хоћете ићи, једите све што се пред вас донесе, и не премишљајте ништа савести ради.
27Коли ж хто з невірних запрошує вас і схочете пійти, то все поставлене перед вами їжте, нїчого не сумнячись задля совісти.
28Ако ли вам пак ко рече: Ово је идолска жртва, не једите ради оног који вам каже, и ради савести; јер је Господња земља и шта је на њој.
28Коли ж хто вам скаже: Се ідолський посьвят, тодї не їжте задля того, хто вам сказав, і задля совісти; бо Господня земля і повня її.
29Али не говорим за савест твоју, него другог; јер зашто да моју слободу суди савест другог?
29Про совість же я кажу, не про свою, а про другого; чого бо вільність моя судити маєть ся від совісти другого?
30Ако ја с благодаћу уживам, зашто да се хули на мене за оно за шта ја захваљујем?
30Коли ж я благодаттю причащаю ся, на що менї хулу приймати (за те), за що дякую?
31Ако дакле једете, ако ли пијете, ако ли шта друго чините, све на славу Божију чините.
31Оце ж, чи то їсте, чи пєте, чи що инше робите, все на славу Божу робіть.
32Не будите на саблазан ни Јеврејима, ни Грцима, ни цркви Божијој,
32Не будьте спотиканнєм нї Жидам, нї Грекам, нї церкві Божій,
33као што ја у свачему свима угађам, не тражећи своје користи него многих, да се спасу.
33яко ж і я у всьому всїм годжу, не своєї шукаючи користи, а користи многих, щоб спасли ся.
Tip: use the ← and → keys to turn chapters.